Fiskalni savet: Ciljevi fiskalne strategije za sledeću godinu su dostižni

Fiskalni savet objavio je danas mišljenje na Nacrt fiskalne strategije za 2022. godinu i ocenio da je strategija predviđa načelno dobre ciljeve fiskalne politike u srednjem roku. Ocenjuje se da je nacrt nove strategije vrlo sličan prethodnoj za 2021. godinu i da su glavni srednjoročni ciljevi nacrta strategije za 2022. s prognozom do 2024. gotovo identični onima koji su već bili planirani prethodnom strategijom.

"Glavna razlika je u tome što je njihovo ostvarenje odloženo za jednu godinu", navodi se u mišljenju Fiskalnog saveta, te se dodaje da je dostizanje deficita konsolidovane države od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda sada planirano u 2024. godini, a po prethodnoj strategiji u 2023, kao i spuštanje javnog duga na nešto iznad 55 odsto.

Navodi se da su fiskalni ciljevi iz nacrta dostižni, ali da njihova realizacija zavisi od odlučnosti Vlade da ih dosledno sprovede, te se pojašnjava da smanjenje deficita sa sedam na tri odsto BDP izgleda veliko, najveći deo će se postići ukidanjem antikriznih mera iz 2021. godine.

Penzije sigurne po "švajcarskoj formuli"

Dodaje se da nacrtom Vlada potvrđuje da će se pridržavati "švajcarske formule" za povećanje penzija i da je korektno projektovano da će povećanje penzija iznositi između 5,5 i šest odsto godišnje. Savet dodaje da je planirano da plate u javnom sektoru u naredne tri godine u proseku rastu oko 4,5 odsto i navodi da bi takvo kontrolisano povećanje zarada u javnom sektoru bilo osetno manje od uobičajenog rasta zarada u javnom sektoru, manje od očekivanog rasta BDP i od planiranog rasta penzija.

"Predviđeno umereno povećanje zarada u javnom sektoru jeste ekonomski opravdano i s te strane strategije se nema šta zameriti. Problem je međutim, to što su se slični planovi ponavljali u svakoj strategiji u prethodnih pet godina i nijednom se nisu ostvarili", naveo je Fiskalni savet.

Ističe se da je u strategiji potrebno dati čvršći plan uređenja sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru i definisati jasne i objektivne kriterijume za povećanje zarada. Dodaje se da je planirano smanjenje subvencija na nivo od dva odsto BDP u 2024, ali da nedostaje konkretniji plan reformi najvećih javih i državnih preduzeća. Navodi se da strategija predviđa izuzetno velike javne investicije u naredne tri godine od oko 6,5 odsto BDP godišnje i da Fiskalni savet to uslovno podržava i navodi da bi se time poboljšao kvalitet života građana i podstakao privredni rast, ali da sami detalji investicionog plana nisu dovoljno razrađeni i da to otvara brojna pitaja.