Kako finansijski izgurati jesen i zimu, Bradaš: "Problem je što više ne znamo šta su potrebe"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/10/2023

10:06

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji će ponovo poskupeti gorivo, kao i gas i struja, što će posledično pogurati cene svih proizvoda nagore. Svake godine u jesen je dodatni udar na kućni budžet zbog početka sezone grejanja I polaska dece u školu. Tako se postavlja pitanje kako finanijski pregurati jesen i zimu i koja bi zarada podmirila troškove života u Srbiji.

Kada se govori o zaradi za dostojanstven život, proračun za prošlu godinu je bio da je za to potrebno 110.000 ili 120.000 dinara kako bi se pokrili troškovi i pristojno živelo, pod uslovom da imate svoj stan, da nemate kredit niti izdržavane članove porodice.

Taj proračun je radio Centar za politike emancipacije.

"Navikavamo se na loše stvari koje nam se dešavaju, problem je što više ne znamo šta su potrebe. Kad se ispituju siromašni, oni procenjuju da su im potrebna sredstva mnogo niža od onih koji su stvarni troškovi života, a to je rezultat adaptacije na siromaštvo. Vi u stvari i svoje potrebe snižavate, više nema želja, a i te potrebe su svedene na minimum", rekla je za Euronews Srbija Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju.

Ona kaže da postoje neki standardi dostojanstvenog života i rada, a da dostojastven rad podrazumeva i adekvatnu zaradu za uloženi rad.

"To su prihodi od kojih vi i vaša porodica možete dostojanstveno da živite. Dostojanstven život podrazumeva da se zdravo hranite, da se oblačite, da imate sredstva da se grejete, da plaćate stanarinu, da imate pristup zdravstvu, obrazovanju i kulturnim sadržajima", rekla je Bradaš.

Bradaš je navela da su ljudi iscrpeli sve moguće resurse snalaženja - traženje dodatnih poslova i prekovremeni rad.

"Šta bi bilo da nemamo čak ni to malo"

Ona kaže da predstoji poskupljenje gasa i struje, ali da su za dve godine čvrsta goriva na koja se greje većina siromašnih poskupela 50 odsto.

"Ne znamo koliko će to da bude sad kad bude sezona i šta će ti ljudi da rade. Dobiće 10.000 dinara za dete, da li će moći da kupe metar drva za to?", upitala je Bradaš.

Bradaš kaže da siromašni imaju minimalna sredstva koja nisu dovoljna da zadovolje čak ni osnovne egzistencijalne potrebe.

"Ljudi naravno razmišljaju - a šta bi bilo da nema čak ni to malo. Gubitak tog jedinog prihoda je gubitak sredstava za preživljavanje i onda je razumljivo zašto se oni ne bune", rekla je ona.

Bradaš navodi da je u prosveti najviše visokoobrazovanih i da je njihova prosečna zarada 12.000 dinara manja od prosečne zarade.

"U prosečnoj zaradi imate većinu ljudi koji imaju srednju stručnu spremu, najveći broj zaposlenih u Srbiji, oko 60 odsto, ima srednju stručnu spremu. Imamo sektor u kojem je većina visokoobrazovanih, oni imaju nižu prosečnu zaradu. Čini mi se da su ljudi desetinama godina postajali svesni toga da bilo koja vrsta pobune ne rezultira uticajem na promenu u društvu, u njihovom radnom okruženju, jednostavno su se na to navikli", rekla je sagovornica Euronews Srbija.

Kako su kretale nejednakosti od 1980.

Bradaš kaže da u svetskoj bazi nejednakosti postoje podaci za Srbiju od 1980. do 2021. godine o tome kako su se kretale nejednakosti i kako se kretao dohodak.

"Tu je poređenje između 10 odsto onih koji imaju najveći dohodak i 50 odsto onih koji imaju najniži dohodak, znači polovina stanovništva. Od 1980. do 2021. godine ovih 50 odsto najsiromašnijih, njihovi su prihodi smanjeni za 14 odsto, a prihodi ovih 10 odsto najbogatijih su povećani za 44 odsto. Od 2000. do 2016. dolazi do naglog raslojavanja, siromašenja ovih 50 odsto najsiromašnijih i bogaćenja onih 10 odsto najbogatijih", rekla je Bradaš.

Ona je dodala da Srbija nema strategiju socijalne zaštite, da se ona radi od 2019. ali nikako da se napravi, a da Zakon o socijalnoj zaštiti iz 2011. uopšte nije menjan.

Prema njenim rečima, novčana socijalna pomoć za jednog odraslog je oko 11.000 dinara, tročlana porodica, dvoje odraslih i jedno dete raspolaže sa 20.000 dinara na mesečnom nivou, a dečiji dodatak je 4.000 dinara.

"Ta porodica ima 24.000 dinara, što nije dovoljno ni da se pokrije hrana", navela je ona.

Bradaš kaže da je naknada za izdržavanje deteta koje je u porodičnom smeštaju 44.500 dinara i upitala zašto je onda dečiji dodatak 10 puta manji od onoga što je potrebno za izdržavanje deteta.

"Uz sve to dešava se nešto još gore, da se broj korisnika novčane socijalne pomoći, koja je tako niska, smanjuje iz godine u godinu. U odnosu na 2021. godinu, u 2022. je broj korisnika za 20.000 manji, smanjuje se broj korisnika dečijeg dodatka, on je prepolovljen u odnosu na 2010. ali ne zato što smo bogatiji. Imate 20 odsto dece do 17 godina je u riziku od siromaštva, a 12 odsto je broj dece koja primaju dečiji dodatak", rekla je Bradaš.

Ona smatra da jednokratne mere pomoći koje sprovodi država imaju jednokratne efekte.