Stanovi u novogradnji u Beogradu i Novom Sadu 14 odsto skuplji nego lane, najskuplji kvadrat 9.721 evro
Komentari22/07/2021
-17:04
U drugom kvartalu stanovnici Srbije potrošili su 1,6 milijardi evra na kupovinu nepokretnosti, a čak 57 odsto novca iskorišćeno je za kupovinu stanova. Prema podacima iz poslednjeg Izveštaja o stanju na tržištu nepokretnosti koji je Republički geodetski zavod danas objavio, potrošeno je dva puta više novca u odnosu na isti kvartal prethodne godine, odnosno 1,6 puta više nego u istom periodu 2019. godine.
U svim većim gradovima više se trgovalo stanovima iz stare gradnje, nego novogradnjom. U Srbiji je prodato 13.016 stanova. Od aprila do juna u prestonici je prodato 5.250 stanova, od kojih je 2.621 u starim zgradama. Od svih beogradskih opština jedino su na Savskom vencu i u Zemunu bili traženiji novi stanovi.
Cene stanova u Beogradu su skuplje za oko 10 odsto u starogradnji, a za oko 14 procenata u novim zgradama. Prosečna cena kvadrata u stanovima koji su menjali vlasnika bila je 1.504 evra, a u onima koji prvi put dobijaju stanare - 1.982 evra. Najskuplji kvadrat plaćen je 9.721 evra na Savskom vencu, u Beogradu na vodi.
Isti rast cena kao u prestonici zabeležen je i u Novom Sadu, gde je prosečna cena kvadrata i za nove i za stare stanove bila oko 1.300 evra. Najskuplji kvadrat u ovom gradu plaćen je 2.295 evra, a prodato je ukupno 1.530 stanova.
U Nišu je rast cena stanova bio manji, pa su one uvećane za šest odsto u staroj i devet procenata u novoj gradnji, a kvadrat je u proseku koštao 990 evra. Najskuplji kvadrat u Nišu plaćen je 1.400 evra. U Kragujevcu su cene porasle osam odsto, a u novogradnji je u proseku kvadrat bio 1.055 evra.
"U drugom kvartalu ove godine je, u poređenju sa istim kvartalom 2020. registrovano za
Beogradu i Kragujevcu po 90 odsto, a u Novom Sadu – 81 procenat. Treba podsetiti da je drugi kvartal prošle godine obeležilo vanredno stanje zbog pandemije, kada je usled ograničenja kretanja tokom aprila meseca zabeležen drastičan pad aktivnosti na tržištu nepokretnosti", napominju u Republičkom geodetskom zavodu.
Nastavljen je trend plaćanja gotovinom, pa je u čak 85 odsto prometa nekretnina plaćena u kešu,
a u 15 odsto iz kreditnih sredstava. Posmatrano po vrstama nepokretnosti, gotovinom se najviše
plaćalo zemljište u 99 odsto prometa zemljišta, mešoviti prometi u 97 procenata. Iz kreditnih sredstava najviše se finansirala kupovina posebnih delova objekata, odnosno stanovi, i to u 31 odsto prometa.
Komentari (1)
Sredo Savkic
09.10.2021 18:19
Da cena kvadrata skace to je tacno u to sam se sam uverio u Solis agenciji ali zato pada cena kuca u provinciji,danas solidnu kucu van Beograda,Novog Sada mozes da kupis za 13.000 eura.Kad je to moglo?