Igre 
"Zatvorena vrata" do prve nekretnine: Visoke cene kvadrata i rast kamata najviše pogodili jednu grupu stanovništva
Komentari27/11/2022
-16:04
Nagla potražnja za stanovima od početka godine učinila je kvadrate sve manje dostupnim mnogim građanima, a rast kamata na kredite još više je zatvorio tržište za veliku grupu onih koji pokušavaju da dođu do prvog stana, jer su astronomske cene kvadrata za njih postale gotovo nedostižne. Rast cena nekretnina najviše pogađa mlade pojedince, koji su vezani za grad zbog posla, nalaze se u životnom dobu kada im stan treba, a ne uspevaju da stvore ušteđevinu za učešće. I oni koji su je prikupili, sad je "krune" zbog inflacije i kreditna sposobnost im opada.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda za treći kvartal ove godine su pokazali da je udeo stanova kupljenih na kredit pao sa 33 na 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a stručnjaci za nekretnine očekuju da bi se taj procenat dodatno mogao smanjiti zbog poskupljenja kredita.
Mogu da priušte najviše 2.000 evra za kvadrat
Operativni direktor City Experta Miloš Mitić kaže za Euronews Srbija da su definitivno najviše pogođeni pojedinci koji imaju do 40 godina, mladi ljudi koji rade nekoliko godina i stekli su neku samostalnost i koji su planirali da stambeno pitanje reše podizanjem kredita.
"S obzirom na to da su kamatne stope poprilično porasle, da prosečna kamata koja je bila oko 2,5 odsto, sada od 5 do 5,5 odsto, to je popriličan udarac i za budžet prosečne porodice, a pogotovo za one koji bi trebalo sami da preuzmu tu vrstu obaveze. Rata kredita za stan od 100.000 evra sa učešćem od 20 odsto porasla je sa 350 do 400 evra, na 500 ili 550 evra, što definitivno nije zanemarljivo. Odluka o kupovini kod tih ljudi koji nisu najsigurniji u svoje finansije trenutno je malo prolongirana i tu se oseća pad u tražnji", kaže Mitić.
On navodi da neki od njih čekaju da vide u kom pravcu će otići euribor i napominje da su banke nezavisno od podizanja kamatnih stopa, pooštrile i kriterijume.
profimedia
"Provere prilikom odobravanja kredita su sada rigoroznije, tako da ne odobravaju kredit za svaki stan i procene su na nekom višem nivou i cela risk analiza je sada zaoštrenija kod svih banaka. Kratkoročno to nije dobro za pojedinca, ali je dugoročno važno za stabilan bankarski sistem", smatra Mitić.
On kaže da ova populacija najčešće kupuje između 40 i 60 kvadrata i da su najčešće kreditno sposobni da plate kvadrat do nekih 2.000 evra, a da se takvi stanovi uglavnom mogu naći u perifernim naseljima, odnosno na obodima gradskih opština - Zvezdare, Voždovca i Zemuna.
Povezane vesti
"To je ta ciljna grupa koja kupuje svoj prvi stan da bi zasnovali porodicu ili mladi pojedinci koji žele da se odvoje od roditelja i uglavnom traže manje stanove. Učešće je sve značajnija stavka, zbog rasta cene kvadrata i povećanja kamata, pa je sada za stan od 50 kvadrata ono minimum 20.000 evra. Kada su u pitanju mladi bračni parovi, koji pristojno zarađuju, neki od njih imaju toliku ušteđevinu, ali većini pripomognu roditelji ili se desi da prodaju stan u centru, a deo daju za učešće sinu ili ćerki", priča Mitić.
On napominje da se dešava da neko uzme dve pozajmice, pa iz keš kredita izfinansira učešće, ali ukazuje da to u ovom periodu rasta kamata nije preporučljivo i da bi mogla biti "dužnička varijanta", iako je za neke to jedini način da dođu do svog stana.
Sužen krug onih koji mogu da se zaduže
Vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Dejan Molnar kaže za Euronews Srbija da je rast kamatnih stopa na stambene kredite suzio krug onih koji mogu da koriste bankarske zajmove i pojave se kao kupci stambenog prostora. On napominje da svaki dodatni procentni poen kamatne stope ostavlja jedan segment potencijalnih kupaca "izvan igre" i dodaje da bi to bi moglo da izazove smanjenje tražnje i pad cena u nekom trenutku.
"Kod mladih je tu i pitanje kvaliteta njihovog radnog mesta, jer banke gledaju i da li imaju ugovor za stalno ili na određeno, a zavisi i od profesije. Neki ne dobijaju kod privatnika celu platu preko računa, a banka uvažava samo ono što je zvanični priliv. Kamatna stopa je sada visoka, to povećava mesečnu ratu, a banke će sigurno u narednom periodu voditi restriktivnu kreditnu politiku i pooštriće kriterijume", smatra Molnar.
profimedia
Profesor kaže da bi sve to moglo da oteža mladima put do prvog stana. Ukazuje i da kod nas mladi tek stupaju na tržište rada u periodu između 25 i 35 godina, a da banke traže duže zaposlenje kod istog poslodavca i ugovor za stalno, što je za mnoge nedostižan uslov.
"Cene nekretnina su problem po sebi, jer su i dalje visoke i nema naznaka da će se tu nešto značajnije promeniti uskoro. I kada mladi kupe nekretninu, to budu baš mali stanovi, a pitanje je da li je to trajno rešenje. Učešće je dodatni problem, jer većina zapravo nema ušteđevinu. Što je klijent rizičniji banke traže veće učešće, a mlada populacija se može tretirati kao rizičan klijent, pogotov ako je samo jedna osoba. Povoljna okolnost je kada je u pitanju par, pa su oboje zaposleni i idu kao udruženi dužnici", navodi Molnar.
Težak izbor između kirije i rate
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović kaže za Euronews Srbija da su nažalost takve okolnosti da je u najtežem položaju grupa ljudi koji su korisnici stambenih kredita ili koji sada uzimaju pozajmicu da bi sebi obezbedili krov nad glavom.
Povezane vesti
"Oni su u nepovoljnom položaju, jer rastu kamate i taj deo koji je varijabilan je potpuno neizvesno dokle će da ide. Kada je u pitanju učešće, nemaju sve banke isti procenat, iako je kod većine to 20 odsto. Sigurnost posla koji klijent obavlja je važna i da on sam zna da li je siguran, a to će obavezno proveravati i banka. Ona uvek ima hipoteku nad stanom i ima to učešće, kao garanciju, da bi mogla trošak pada cene nekretnine ili hitne prodaje po nižoj ceni da nadoknadi i da zatvori kredit. Zato je i toliko učešće, ali verujem da klijent može da pregovara i da se ono spusti", kaže Ismail Musabegović.
profimedia
Kao i za sve ostale građane koji nemaju svoju nekretninu, i za mlade je aktuelna dilema da li se u ovom trenutku više isplati plaćati zakup ili kredit. Profesor kaže da, ukoliko već plaćaju rentu, ljudi mogu da izračunaju šta im se više isplati, ali ukazuje da su kirije više poskupele nego rate.
"Kada uzmete kredit, svakom ratom ste jedan deo kvadrata otplatili, a kad plaćate rentu izbacujete pare kroz prozor", kaže profesor.
Povezane vesti
Kvadrat poskupeo 200 evra za godinu dana
Prosečna cena kvadrata u Beogradu pre tri godine je bila oko 1.600 evra, a sada je dostigla 2.285 evra. U odnosu na prošlu godinu kvadrat u prestonici je skuplji za oko 200 evra. Najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da u gradskim opštinama više gotovo da ne može da se pronađe kvadrat u novogradnji za manje od 2.000 evra, dok se najskuplji prodaju u Beogradu na vodi i za više od 10.000 evra.
Unsplash
Na nivou grada, cene su veće za oko 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali je skok u pojedinim oštinama mnogo veći. Najznačajnije poskupljenje zabeleženo je na Novom Beogradu, gde su stanovi za godinu dana poskupeli čak 29 odsto, pa je za kvadrat potrebno u proseku izdvojiti oko 600 evra više! Prošle godine je prosek bio 2.040, a sada je 2.635 evra.
Preporuka za vas
Komentari (0)