Prve opštine već usvojile pravilnike za zamenu stolarije - dužnici za komunalije i porez neće moći da dobiju subvencije
Komentari24/06/2021
-18:09
Kako će tačno izgledati postupak za prijavu građana za zamenu stolarije lokalne samouprave će tek propisati narednih dana, mada su neke od njih već usvojile pravilnike o finansijskoj podršci građanima za energetsku efikasnost. Svih 67 opština i gradova, koji su dobili zeleno svetlo Ministarstva energetike, a koji će uz 235 miliona dinara iz svojih budžeta dobiti još 224 miliona dinara od države, objaviće posebne konkurse za firme koje će raditi ovaj posao, kao i drugi - za građane koji žele da finansiraju zamenu stolarije, uz ukupnu državnu i opštinsku subvenciju od 50 odsto.
Majdanpek je jedna od opština koja je dobila najveći iznos od Ministarstva energetike, 10 miliona dinara i još toliko će uložiti iz svog budžeta, a već je usvojila Pravilnik o finansijskoj podršci unapređenju energetske efikasnosti stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova za 2021.godinu.
Oni će za nabavku i ugradnju materijala za izolaciju termičkog omotača prema negrejanom prostoru stambenih zgrada i porodičnih kuća, odnosno za fasadu, izdvojiti četiri miliona dinara, dok će šest miliona opredeliti za nabavku i ugradnju prozora i vrata.
Uslovi za građane i stambene zajednice
Šef Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne poslove Opštinske uprave Majdanpek kaže za Euronews Srbija da je minimalni iznos bespovratnih sredstava po prijavi za fasade 100.000 dinara, a maksimalan je 500.000 dinara, dok će za zamenu stolarije građani moći da dobiju najmanje 80.000, a najviše 100.000 dinara. Na konkurs za nove fasade se mogu prijaviti vlasnici porodičnih kuća i stambene zajednice, dok će subvencije za stolariju dobijati samo građani, kao vlasnici nekretnina.
Među uslovima koje moraju da ispune vlasnici su: da žive u stanu ili porodičnoj kući za koji podnose prijavu, da poseduju dokaz o izgradnji objekta pre donošenja propisa o izgradnji, građevinsku dozvolu dobijenu iz postupka legalizacije ili rešenje o ozakonjenju, što znači da vlasnici "divljih" objekata, koji još nisu legalizovani neće moći da konkurišu. Važna stavka će biti i da li redovno plaćaju račune za komunalije, jer dužnici za isporučenu toplotnu energiju i porez na imovinu neće moći da se prijave na konkurs.
U ovoj opštini sredstva se neće odobravati za nabavku i ugradnju pojedinačnih prozora i vrata, kao ni za kupovinu ulaznih vrata stambenih objekata koja nisu u direktnoj vezi sa grejanim prostorom. Kriterijumi za ocenjivanje i odabir će biti stambene zone, koje se određuju prema rešenju za porez, a najviše bodova će dobiti oni koji žive u prvoj zoni čak 10, dok će za šestu dobijati jedan poen.
Kada je u pitanju rekonstrukcija fasade, najviše bodova donosiće godina izgradnje, pa će prioritet imati objekti stari više od 21, a manje od 49 godina. Bodovaće se i postojeće stanje spoljnih zidova, građevinsko stanje krova i postojeći način grejanja, od kojih će najviše poena doneti daljinsko grejanje, a najmanje na ugalj.
Opštine koje se nisu ni prijavile
U Srbiji ima 150 opština i 23 grada, a za projekat za za energetsku efikasnost je konkurisalo njih 88. Građane pojedinih opština iznenadilo je što se njihove lokalne samouprave nisu ni prijavile na konkurs Ministarstva energetike i na taj način su im uskratili šansu da dobiju nove prozore i vrata upola cene. Jedan od gradova koji nije ni konkurisao je Novi Sad, a nisu se prijavili ni Ruma, Smederevo, Subotica, Bačka Palanka, Novi Pazar, Golubac...
"Imali smo novac u budžetu, ali nismo imali za energetsku efikasnost i morali smo da uradimo rebalans. Dok smo sve to završili, istekao je rok za konkurs. Prvobitno je bilo opredeljeno samo 54 miliona dinara i smatrali smo da nemamo mnogo šanse da prođemo na konkursu. Imamo našu meru, za uređenje fasada u stambenim zgradama, pa će ove godine građani to moći da koriste, a prijavićemo se na sledeći konkurs koji su iz resornog ministarstva već najavili", kaže za Euronews Srbija Slađan Mančić, predsednik opštine Ruma.
Iz Novog Sada i Subotice do objavljivanja ovog teksta nisu stigli odgovori na pitanje Euronews Srbija zašto ovi gradovi nisu konkurisali za projekat energetske efikasnosti.
O tom pitanju je gradonačelnik drugog po veličini grada u Srbiji govorio početkom juna za 021.rs. Kako je naveo, u gradskoj upravi svi ćute i čekaju da on odgovori, a kad se nešto dobro dogodi, svi izađu da se slikaju.
"Pretpostavljam da bi rekli da su konkurisali, verovatno nemaju gotove projekte po toj temi odnosno nismo bili tu pripremljeni, što znači da treba mnogo više da radimo na tom polju. Konkurisali smo za mnoge druge stvari, fokusirali smo se na kulturu, na komunalnu infrastrukturu i na zdravstvo, ali nešto na ovom polju moramo da radimo. Ja volim što pitate, ne mislim da treba bežati od te teme, ali to je pitanje koje ćemo mi morati da raspravljamo i na Gradskom veću", izjavio je Vučević.
Najviše novca iz sopstvenog budžeta, po 10 miliona dinara opredelili su Beograd, Raška, Niš, Majdanpek, Zrenjanin, Valjevo, Stara Pazova, Smederevska Palanka, a još toliko je većina dobila i od Ministarstva energetike, izuzev Raške koju će resosno ministarstvo finansirati sa pet miliona dinara, dok će Zrenjanincima dati 7,4 miliona, a Nišu devet miliona. Užice je izdvojilo devet miliona, a još toliko će dobiti od ministarstva energetike. Po sedam miliona su izdvojili mali Zvornik i Leskovac, a toliko su dobili i državnih para. Šabac, Pirot, Loznica, Odžaci, Bač i Krupanj imaće na raspolaganju po 10 miliona, jer su po pet izvodjili sami, a još toliko će im biti uplaćeno na osnovu odluke Ministarstva enegretike.
Najmanje novca dobio je Kruševac koji je iz sopstvenih sredstava izdvojio 300.000, a još toliko je dobio od države. Nova Crnja je dobila pola miliona dinara, pa će njihovima građanima, uz subvenciju opštine na raspolaganju biti milion dinara.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović potpisaće u Kraljevu ugovore sa opštinama i gradovima koji su ispunili uslove za realizaciju projekata podizanja energetske efikasnosti u domaćinstvima.
Komentari (0)