Igre 
Tržište nekretnina jače i od ove krize: Sve veća potražnja i nedovoljna ponuda stanova zidaju cenu kvadrata
Komentari23/04/2022
-18:31
Kriza nije negativno uticala na potražnju nepokretnosti u Srbiji, a novi izveštaj za prvi kvartal 2022. godine pokazuje da je u odnosu na isti period prošle godine, broj kupoprodajnih ugovora bio veći za 6,7 odsto, izjavila je za Euronews Srbija Ivana Štrbac, načelnica odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda. Ona je rekla da je količina novca uloženog u nekretnine veća za 22 odsto i istakla da je potražnja uticala i na cene, koje su rasle, u nekim opštinama ili gradovima u većoj ili manjoj meri.
Štrbac je istakla i da postoji razlika u rastu cena s obzirom na to da li je u pitanju starogradnja ili novogradnja i napomenula da Beograd prednjači po broju prodatih nepokretnosti, a od ukupne količine novca na tržištu nepokretnosti, polovina je bila u Beogradu.
Cene stanova u Beogradu su porasle za devet odsto u odnosu na isti period prošle godine i prosečan kvadrat u novogradnji sada košta 2.165 evra, dok je u staroj gradnji 1.680 evra. Cene stanova još više su porasle u Novom Sadu, gde statistika beleži rast od čak 16 odsto u novogradnji, gde je prosečan kvadrat bio 1.302, a sada je 1.505 evra. U Nišu i Kragujevcu je zabeležen manji rast cena, od pet i dva odsto. Stanovi u staroj gradnji su i dalje povoljniji od novih, ali je trend rasta njihovih cena još veći. U Beogradu je stara gradnja skuplja za 15, a u Novom Sadu za čak 21 odsto, kako pokazuju podaci RGZ. Kvadrat u staroj gradnji u Nišu je sada u proseku 1.020 evra, a prošle godine je bio 821 što predstavlja rast od 23 odsto.
"Videćemo da li će cene rasti ili se vraćati na staro, međutim sadašnji trendovi pokazuju da potražnja raste. Kada je to slučaj, a ponuda je ne prati u toj meri, ono što ekonomisti i analitičari ocenjuju je da cene vrlo verovatno mogu nastaviti da rastu. Videćemo u polugodišnjem izveštaju kakva će biti kretanja", rekla je Ivana Štrbac.
"Oporavak od pandemije promenio dinamiku tržišta"
Američki ekspert za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti Rasel Timjan koji sa RGZ sarađuje na projektu Svetske banke "Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji" smatra da je rast prodaje nekretnina fascinantan i da je oporavak od pandemije promenio dinamiku tržišta i načina na koje ljudi razmišljaju o ovim stvarima.
"Mi danas imamo kompanije koje puštaju ljude da rade od kuće ili sa druge lokacije. Dakle, oni žive gde žele - imaju više mogućnosti da žive na drugim mestima. Ne moraju da žive u velikim gradovima, i to zaista menja potražnju. Još jedna fascinantna stvar za koju mislim da se dešava u celom svetu, a ne samo u Srbiji jeste da su se ljudi otvorili. Nisu mogli da izlaze tokom pandemije, pa su uštedeli novac. Sada imaju dosta novca koji nisu mogli da potroše i koji ulažu u kupovinu stana, što je oživelo tržište nekretnina. Mislim da su te dve stvari u kombinaciji oživele tržište, i uticale na cene", izjavio je Timjan.
Građevinska direkcija Srbije
Ukupan obim novčanih sredstava je 1,6 milijardi evra u prvom kvartalu, a Ivana Štrbac napominje da su se nekretnine prodavale u celoj Srbiji, ali najviše u većim gradovima.
Povezane vesti
"Tržište stanova, po količini uloženog novca čini najveći deo prometovanih nepokretnosti. Čak 57 odsto novčanih sredstava je potrošeno na stanove, što je za četiri odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Slede građevinsko zemljište, stambeni objekti odnosno kuće i poljoprivredno zemljište. Kada govorimo o novčanim sredstvima koja su data u većim gradovima, značajan porast beleži Niš. Interesantno je da je tamo broj kupoprodajnih ugovora veći nego u prom kvartalu prošle godine za 20 odsto, a prosečna cena metra kvadratnog u starogradnji je veća za 23 odsto. Kada je reč o novogradnji, situacija je drugačija, ali to zavisi i od toga u kojim gradovima se gradi", objašnjava načelnica RGZ.
Rasel Timjan sa kolegama iz RGZ radi na masovnoj proceni vrednosti nekretnina i kaže da je u pitanju veoma uzbudljiv projekat.
"Indeksi cena su samo nusproizvod onoga na čemu mi radimo. Mi to samo formulišemo tako da bismo mogli da ih ponudimo javnosti. Tehnički izraz je da mi radimo modele koji prate promene na tržištu i pokazuju nam šta se dešava. Statistički je zasnovan na matematici i proračunima, ali se na kraju radi o tome da mi gledamo promene cena tokom vremena. Zanimljivo je da možete da napravite neki presek, a mi smo odlučili da će to biti januar 2019. i onda to pratimo tokom vremena. Pratimo gde smo danas u odnosu na momenat koji smo izabrali, kako bismo mogli da predvidimo kakve bi finansijske odluke trebalo da donosimo u budućnosti", navodi Timjan.
Fonet
Ivana Štrbac je navela da je u prva tri meseca, 12 odsto svih nepokretnosti plaćeno iz kreditnih sredstava, a 28 odsto stanova kao vrste nepokretnosti koja se najćešće plaća iz kredita, plaćeno je na ovaj način.
"Kada je reč o procentima za sve nepokretnosti, plaćeno je četiri odsto manje iz kredita. U mnogim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša, više od 30 odsto stanova plaćeno je iz kredita - na primer, u Nišu je 40 odsto stanova plaćeno iz kredita. Situacija se menja, zavisi od uslova koje pružaju banke i od ekonomije uopšte", rekla je Štrbac.
Preporuka za vas
Komentari (0)