Nove opomene iz NBS zbog trgovinskih marži: Kolike su zaista šanse za smanjenje cena u prodavnicama?

Komentari

Autor: Ljiljana Gradinac

17/08/2023

21:00

Nove opomene iz NBS zbog trgovinskih marži: Kolike su zaista šanse za smanjenje cena u prodavnicama? - Copyright Tanjug/Tara Radovanović, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Guvernerka Jorgovanka Tabaković predstavila je u sredu izveštaj o inflaciji i ponovo pomenula trgovinske marže, navodeći da su previsoke i da usporavaju pad inflacije. Tabakovićeva kaže da se uočava prostor, imajući u vidu dinamiku trgovinskih marži u maloprodajnim lancima u Srbiji, da se stope marži smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine. To nije bio prvi put da je guvernerka govorila o maržama. Nedavno je rekla i da su trgovinski lanci neopravdano podigli marže. Tako se postavlja pitanje kakav će eho imati upozorenje guvernerke i da li ima šansi da se cene smanje.

U Privrednoj komori Srbije kažu da postoji mogućnost smanjenja marži ali na određene artikle i to pre svega na osnovne životne namirnice, navodeći da bi teret inflacije trebalo da bude podeljen između privrede i države.

S druge strane, ekonomisti smatraju da bi trgovci mogli da koriguju marže za dobar deo artikala koji su u potrošačkoj korpi najvažniji za najširi krug građana i da bi smanjenje za neki procenat značajno moglo da doprinese daljem usporavanju inflacije.

Međutim, stručnjaci su vrlo oprezni kada je reč o očekivanjima da se trgovci i zaista opredele da smanje marže, ocenjujući da takav scenario, iako nije nemoguć, ostaje teško izvodljiv.

Šta bi moglo da pojeftini?

Guvrenerka je rekla da su maloprodajne cene u trgovinskim lancima na sličnom nivou i da se relativno brži rast marži u odnosu na konkurente može pripisati pre svega komparativno nižim cenama nabavke. To, kako kaže, povrđuje i činjenica da je promet relativno brže rastao kod prodajnih lanaca koji su ostvarili veće povećanje trgovinske marže, iako postoji sličnost u pogledu asortimana. Tabaković je dodala da to otvara ključno pitanje - da li trenutno stanje konkurencije dovoljno efikasno dovodi do prilagođavanja opšteg nivoa cena u maloprodaji.

Na pitanje kolike su šanse da cene budu niže, Bojan Stanić iz PKS kaže za Euronews Srbija da postoji mogućnost smanjenja marži, ali i da dok god postoji inflacija cene rastu u proseku. Da li će biti smanjenja marži na određene artikle, Stanić kaže da se nada da će to biti rezultat dogovora između privrednika uz posredstvo PKS i države.

"Imaju oni mogućnost naravno da to i nalože, narede, donesu propis kojim bi se to regulisalo, ali treba biti oprezan jer se sećamo kad je bilo ograničenje cena prošle godine pa su počeli da se stvaraju deficiti i onda se moralo više uvoziti nego što se oslanjalo na domaću ponudu", kaže Stanić.

S druge strane, profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić smatra da donosioci odluka u trgovinskom sektoru treba dobro da analiziraju izveštaj o inflaciji koji je predstavila guvernerka jer bi tu mogli dosta toga dobrog da čuju. Ipak, ističe da je iako prostor za korekciju postoji, scenario u kome trgovci odlučuju da smanje marže teško izvodljiv.

"Iako to nije u ingerenciji guvernera, podržavam taj njen apel jer sam još ranije više puta isticao da je za dobar deo te inflacije 'zaslužan' taj trgovinski sektor sa svojim maržama koje zaista jesu više nego što su bile prethodne dve, tri godine. Međutim, tu imamo jednu malo dihotomiju, dakle guverner poziva na smanjivanje marži dok s druge strane, ministar trgovine kaže da su marže u potpunosti u nekom rangu normalnih marži i da nema tu nekih prevelikih povećanja cena. Dobijamo neke oprečne informacije od više zvaničnika", kaže Stakić.

On je, međutim, naveo da trgovinski lanci prave svoju cenovnu politiku na osnovu nekih inflacionionih očekivanja.

"Ako su oni pre šest meseci očekivali da će inflacija biti na primer 10 ili 15 odsto, oni su to ukalkulisali u cenu svojih proizvoda, a ispostaviće se da inflacija neće biti tolika. Mogli bi da koriguju za dobar deo artikala koji su u potrošačkoj korpi najvažniji za najširi krug naših građana. Siguran sam da postoji prostor za korekciju", naveo je Stakić.

Da li bi mogle da budu snižene marže?

Guvernerka je rekla da je činjenica, na osnovu analize javno dostupnih finansijskih izveštaja pet značajnih maloprodajnih lanaca, da su trgovinske marže nominalno veće u 2022. u odnosu na 2019. za 36,3 odsto i da je povećanje marži prisutno kod svih pet prodajnih lanaca.

U NBS navode i da se stopa trgovinskih marži konstantno povećava i kumulativno iznosi 2,0 procentna poena prihoda od prodaje robe (sa 24,8 odsto u 2019. na 26,8 odsto u 2022), što sa drugim faktorima utiče na viđe cene.

Govoreći o potencijalu da trgovci smanje marže, Stakić je rekao da će se to dogoditi teško, naročito ukoliko uđemo u situacija da inflacija sve više i više opada i da sve manje postaje makroekonomski problem.

"Tim pre mislim da će se trgovninski lanci onda oglušiti. Kada bi potrajale visoke stope inflacije, možda bi ipak na kraju i poslušali taj savet guvernera. Trgovinski lanci imaju svog udela u povećavavanju cena zato što u periodima visoke infacije imate tu inflacionu spriralu i onda imate razne sektore koji možda bez preteranog opravdanja podižu cene prateći sve ostale u privredi. Kada svi to urade zna se kakav je efekat onda na kraju na nivo cene", rekao je Stakić.

Korigovanje marži bio bi, smatra Stakić, znak dobre volje i možda bi to dobro i psihološki uticalo na sve učesnike na tržištu. Profesor navodi da ukoliko to trgovci i urade za neki procenat, značajno će doprineti daljem usporavanju inflacije.

"Onda možemo da kažemo sa sigurnošću da ćemo do kraja godine imati inflaciju kao što se predviđa - osam posto, a da ćemo recimo polovinom sledeće godine spustiti inflaciju u taj neki koridor koji NBS targetira, a to je do recimo do 4,5 odsto", navodi Stakić.

Stanić iz PKS, s druge strane navodi da je potrebno obaviti konsultacije između države i trgovca, da se nađe neko srednje rešenje uz eventulano neku potporu države kroz fiskalnu politiku firmama, a da oni sa druge strane sprovedu određene korekcije marži na pojedine artikle.

"Ono što pričaju u NBS stoji to da ljudi hoće što više da zarade ali cinjenica je da su problemi daleko širi. Nije star samo u pitanju neke 'pohlepe', ne verujem da je naš privrednik pohlepniji nego što je nemački, a i činjenica je da postoji širi kontekst zašto ipak imamo inflaciju među najvišima u Evropi. Prebacivanje samo na jednu stranu nije dobro, niti mi prebacujemo na državu kao predstavnici privrede ali činjenica je da mora postojati neki dogvoor kako da se na najoptimalniji način donese ta neka mera uticaja na olakšanje ovog pritiska na stanovništvo", naveo je Stanić.

Stanić je rekao da u Evropi ima primera ograničenja i smanjenja marži, ali i primera da se smanji PDV na određene artikle. On, međutim, kaže da ne postoji spremnost države na to, ali da je činjenica da su se takve mere primenjivale u Evropi kako bi se smanjio pritisak na stanovništvo koje najviše trpi zbog inflacije.

"Smatramo da bi trebalo da bude podeljen taj teret inflacije između privrede i države, a ne samo da padne na jednu stranu imajući u vidu da se i privreda već od prošle godine isto suočava sa inflacijom", rekao je Stanić.

S druge strane, profesor Stakić kaže da su promene PDV velike i revolucionarne promene i da se takve odluke ne donose "ad hok" jer je PDV oblik poreza na potrošnju koji najviše utiče u strukturi prihoda.

"Kada bi država, primera radi, sada smanjila stope PDV s jedne strane to bi značajno negativno uticalo na ukupne budžetske prihode i produbilo bi i dalje deficit. S druge strane, inflacija neće biti perzistentan problem koji će trajati narednih nekoliko godina", rekao je Stakić.

On je naveo da nikada nije dobro u fiskalnoj politici menjati pravila suviše često.

"Kada bi država sada smanjila stopu PDV-a, mi recimo sredinom sledeće godine dođemo na neki prihvatljiv inflacije, to bi onda značilo da država opet može da poveća stope PDV-a. To se ne radi u ozbiljnijim zemljama, mere poreske politike vrlo su rigidne i osetljive i ne menjaju se ti poreski instituti tako često već se moraju sagledati malo dugoročniji efekti", zaključio je Stakić.