Igre 
Kamate na stambene kredite stežu građane: Kako su u Hrvatskoj ublaženi "udari" na kućni budžet
Komentari15/08/2023
-09:08
Galopirajući skok euribora uticao je na znatno povećanje mesečnih rata stambenih kredita, pa je to mnogim građanima Srbije zaduženim u evrima zakomplikovalo raspodelu kućnog budžeta. Ekonomisti kažu da je nezahvalno prognozirati kako će se stvari dalje odvijati u vezi sa euriborom, koji je pre samo godinu dana bio negativan. Upravo iz ovih razloga u Hrvatskoj se od 2014. godine primenjuje zakon koji ima za cilj da ublaži mesečne "udare" na kućni budžet građana.
Marina Petrov, viša analitičarka makroekonomije i tržišta kapitala iz Bloomberga Adria, kaže da je Zakon o potrošačkom kreditiranju u primeni od 2014. godine, ali da je tek sada sa rastom euribora dobio na značaju. Petrov objašnjava za Euronews Srbija da kada dolazi do promene uslova kod varijabilnih kamatnih stopa (usled rasta Euribora), kamatna stopa ne može biti uvećana za više od jedne trećine prosečne ponderisane stope na stambene kredite u toj valuti, koju objavljuje Hrvatska narodna banka.
"To onemogućava bankama da celokupan rast Euribora brzo prenesu na korisnika, jer Hrvatska narodna banka objavljuje stope dva puta godišnje, a rast stopa je postepen pa se sama prosečna ponderisana stopa sporo menja. Ova klauzula ide u korist dužnicima jer je Euribor značajno porastao u prethodnom periodu, a prosečna ponderisana kamatna stopa je i dalje relativno niska", rekla je Petrov.
Ona kaže da to omogućava dužnicima postepeno prilagođavanje iznosa mesečnih obaveza u slučaju kada varijabilni deo kamate raste i da je zakon tek sada sa rastom Euribora dobio na značaju.
Kakve su šanse za takav zakon u Srbiji?
Urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac rekao je za Euronews Srbija da je tu reč o usporavanju matematičkog rasta.
"Hrvatska je deo EU koja ima mehanizme na koje se oslanja ta uredba, pretpostavljam da postoji centalni fond na nivou EU koji može da se koristi za tako te stvari, da se banke servisiraju. Mi smo ostrvsko bankarstvo, nemamo veću regiju koju pokrivamo, nemamo evro nego dinar, a vezujemo se za evro, drugačije je tržište, ne možemo ga posmatrati kao 'oni imaju ovo mi nemamo ovo', jer su oni i švajcarac vodili i rešili, mnogo veći problem su imali sa (kreditima u) švajcarcima nego mi", kaže Uzelac.
U slučaju da postoji mogućnost za takvo neko rešenje i u Srbiji, Uzelac je naveo da bi to bila uloga regulatora, odnosno Narodne banke Srbije. On, međutim, kaže da problemi u zaduživanju nisu euribor, nagli skokovi i preskupi krediti, jer postoji veliki broj korisnika kredita koji i dalje servisiraju svoje obaveze i nisu ugroženi.
Povezane vesti
"Ne treba im pomoć, nisu socijalni slučajevi, i to je ono što kvari računicu da regulator sad kaže - mi ćemo to da rebnemo po celom tržištu. U stvari, problemi se svrstavaju na zadužene i prezadužene i to je isto bio problem sa švajcarcima. U tim švajcarima su 50 odsto bili ljudi koji su prezaduženi, 50 odsto su servisirali dugovanje redovno, nije ih brinulo to nesto previše. Prvi su se borili za krov nad glavom, a drugima je samo olakšana otplata. Kad je tržište ovako kao kod nas šareno, ima dovoljan broj banaka, onda pod parolom konkurentnosti regulator ne kaže 'e sad ćemo mi svaki detalj da regulišemo, nego se vi raspitajte i nađite opciju koja vam odgovara', pa zato nema tog nivoa regulacije, te najsitnije", rekao je Uzelac.
On navodi da regulator ima pravo da reguliše tržište, u smislu kako se prodaje, koji su odnosi između kupca i prodavca, ali ne sme da utiče na cenu.
"Primera radi, taksi udruženja traže da poskupi taksi prevoz, ovi kažu da ne treba da poskupi nego treba da bude više prevoznika. Onda jedni vuku na jednu stranu, drugi na drugu i dođe do toga da to ne treba da se reguliše od strane države cenovno nego više sa pravilima igre, da se ide na otvoreno tržište koje konkurentnošću dođe do cene koja je prihvatljiva i onima koji kupuju i onima koji prodaju. To je neka postavka stvari kod nas", naveo je Uzelac.
Koliko banke profitiraju od krize koja drma planetu?
Izveštaji mnogih stranih medija govore o tome da banke beleže rekordne profite usled povećanja kamata. Da rast cena kredita vodi ka većoj profitabilnosti banaka i u Srbiji potvrđuje profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić. On je za Euronews Srbija rekao da banke definitivno nešto više zarađuju i da su to pokazali njihovi profiti zato što su skočile aktivne kamate.
Grubišić je rekao da su faktori koji utiču na rast profita banaka, osim kamatnih stopa po kojima odobravaju kredita, razne usluge i proizvodi koje nudi.
"Banke negde imaju različite izvore finansiranja, to zavisi koliki je njihov trošak odobravanja kredita, to se razlikuje između banaka. Neke strane banke prevashodno imaju pristup prvoklasnom tržištu tamo gde po euriboru mogu da se zaduže ili od centrala da vuku te neke linije. Imate druge neke banke, zavise od izvora finansiranja, svakako da zarađuju i da nisu podigle odgovarajuće kamate na depozite, te tzv. pasivne kamatne stope jer to je štednja, a podigli su aktivne i tu se usklađuju sa euriborom, što znaju svi korisnici i stambenih kredita", rekao je Grubišić.
Profesor je, međutim, naveo da banke na štednju nisu odgovarajuće reagovale, ali da nivo depozita uprkos ovako niskim kamatnim stopom i dalje raste i da je s početka bio oko 14 milijardi evra. On kaže da ne vidi da dolazi do značajnijeg pada zaduživanja i da banke ne bi dizale kamate da beleže pad kreditne aktivnosti.
Povezane vesti
Bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić naveo je da "najveći kolač" kod banaka prodaja kredita, ali da se smanjenje zaduživanja kod banaka dešava kao posledica restriktivne monetarne politike.
"U ostvarivanju profita banaka jeste i rizik poslovanja, svakako da banke nisu, kao ni ranije, bile darežljive. Smanjena je darežljivost banaka u plasmanu upravo iz tog razloga što postoji neki rizik da neki ljudi ili privreda neće moći da vrate svoje obaveze", rekao je Vasić.
On kaže da upravo komponenta rizika u ceni novca prilično raste.
"Kada je restriktivna monetarna politika, imate one koji možda usporavaju, neće uzeti kredit i imate one koji su uzeli kredit pa možda neće moći da ga vraćaju. Sve to kada se sabere, bilo koji profit da banka sada pokaže za prošlu godinu je uvek sa jednim znakom pitanja, ali da vidimo šta ce se dešavati ove godina i cele sledeće, uvek bih to posmatrao na duži vremenski period", rekao je Vasić.
On je dodao da profitabilnost može da bude i rezulatat spajanja banaka.
"U poslednjih nekoliko godina smo imali nekoliko konsolidacija, spajanje nekoliko banaka i samim tim banke tako smanjuju operativne troškove poput broja ekspozitura i broja zaposlenih. Naravno na profitabilnost banaka utiču brojni troškovi pre svega i radne snaga. Svedoci smo da nema dovoljno radne snage, da cena rada raste tako da je i to jedna od komponenti koja utiče na profitabilnost banaka", rekao je Vasić.
Komentari (0)