Igre 
Inflacija usporava, ali nedovoljno brzo: Cene nastavile da rastu - šta je najviše poskupelo od prošle godine i za koliko
Komentari14/07/2023
-18:01
Međugodišnja inflacija u Srbiji nastavlja da usporava, a iako je sada pala sa 14,8 na 13,7 odsto, stručnjaci upozoravaju da kraj turbuletnog period nije još na vidiku, da će i naredna godina biti opterećena inflatornim pritiskom, kao i da će, samim tim, građani sve to i dalje osećati u svojim novčanicima. Prema najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, cene su nastavile da rastu u mesecu iza nas, a kada je reč o proizvodim i uslugama lične potrošnje u Srbiji, one su u junu su u odnosu na maj ove godine u proseku povećane za 0,7 odsto.
Na godišnjem nivou brojke su, međutim, ekspresivnije. U poređenu sa junom prošle godine, odnosno u proteklih godinu dana, neke cene porsle su i više od 40 odsto i tu je pre svega povrće koje je na godišnjem nivou poskupelo povrće i to 40,4 odsto. Slede ga mleko, sir i jaja koji su u proseku skuplji 31,4 odsto, dok je meso poskupelo za 15,9 odsto, a voće za 14,4 odsto.
Sve ove kategorije namirnica poskupele su i na mesečnom nivou, odnosno za sve njih nešto manje smo plaćali u maju ove godine nego u junu. S druge strane, električna energija, gas i ostala goriva su od juna prošle do juna ove godine poskupeli za 24,4 odsto, ali su na mesečnom nivou pojeftinili za 0,1 odsto.
profimedia
Šta je sve poskupelo i za koliko
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proteklih godinu dana sve stavke na listi su poskupele, izuzev transporta koji je u poređenju sa junom prošle godine pojeftinio u proseku oko 0,2 odsto. Tako na primer, cena ribe je za 12 meseci uvećana 16,7 procenta, dok su hleb i žitarice poskupele za 16,6 odsto na godišnjem nivou. Ulja i masti suplji su 15,8 odsto za godinu dana, dok je cena "ostalih prehrambenih proizvoda" skočila za 26,1 odsto za godinu dana.
Šećer, džem, med i čokolada podksupeli su 16,7 odsto, dok je pivo skuplje 18,6 odsto, a vino 8,5 odsto. Duvan je poskupeo 5,6 odsto u odnosu na jun prošle godine.
Skuplje su i usluge smeštaja u hotelima i to za 38,8 odsto. Kirije su, od prošlog do ovog juna, poskupele za 21 odsto. Skuplja je i popravka obuće – za 25,2 odsto na međugodišnjem nivou. Medicinske usluge poskupeli su u odnosu na jul prošle godine 15,9 odsto. a električna energija, gas i ostala goriva su od juna prošle do juna ove godine poskupeli za 24,4 odsto.
Ovakav trend, mada usporenom dinamikom nastavio se i u junu, a kako je saopštio RZS potrošačke cene u odnosu na decembar u proseku povećane za 6,0 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u junu su u odnosu na prethodni mesec povećane cene rekreacije i kulture za 2,5 odsto, hrane i bezalkoholnih pića za 1,3 odsto, odeće i obuće, 1,0 odsto, usluga restorana i hotela, 0,8 odsto.
Povezane vesti
U grupama zdravlje i oprema za stan i tekuće održavanje, zabeleženo je poskupljenje za po 0,7 odsto, kod alkoholnih pića i duvana, 0,4 odsto, a u transportu, 0,2 odsto. Pad cena je zabeležen kod stanovanja, vode, struje, gasa i ostala goriva i to za 0,3 odsto kao i kod komunikacija za 0,1 odsto.
Sagovornici Euronews Srbija ističu da se iz podataka vidi da je inflacija u padu, i da usporava, ali smatraju i da ta dinamika nije dovoljna i da to dovodi u pitanje cilj koji su finansijske vlasti zacrtale, a to je da na kraju godine inflacija bude osam odsto.
Stanić: Inflacija problem i narednih godinu dana
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da je za očekivati da inflacija bude negde na oko 10 ili blago ispod 10 odsto, iako se incijalno se mislilo da će na kraju godine bude oko osam odsto.
Kako je reč o poskupljenju provrća, koje je na godišnjem nivo više od 40 odsto, on je objasnio je da su se se na to, kao i na cene voća, odrazile i vremenske prilike u Srbiji.
"Kada govorimo o hrani, ona i dalje ostaje dominantno visoka iz prostog razloga što imamo situaciju da najviše tražnja održava za hranom jer je njena elastičnost niska", rekao je Stanić koji je posebno ukazao na referentnu kamatnu stopu koja ide na 6,50.
Kako je naveo, bez obzira na to što inflacija usporava, Narodna banka Srbije nastavlja da diže kamatnu stopu očigledno videvši da se inflacija nedovoljno brzo obara. To, dodaje Stanić, utiče i na porast troškova za otplatu kredita kako stambenih tako i potrošačkih, a samim tim ostaje manje prostora za finansiranje svakodnevnih drugih potreba, pre svega kada je u pitanju kupovina na dnevnom nivou.
"Oko 67 odsto naseg BDP upravo čini potrošnja stanovnistva. Pod uticajem inflacije, naročito onaj deo stanovništva koji ima ispod prosečnog primanja, a on je i većinskim broju, ako su bili pod pritiskom ovih cena hrane i energenata, možete misliti dalje kako će se podizati troškovi otplate kredita i koliko će opet manje ostajati prostora za ličnu potrošnju. Inflacija se usporava, ali ne dovoljno brzo i ostaje problem i u narednih godinu dana", smatra Stanić.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, zarade počinju da realno da gube vrednost, što znači da oni koji imaju ispod prosečna primanja još više u realnom smislu gube kupovnu moć.
"Kada se pogledaju prometi u maloprodajnim objektima, bez obzira što su oni cenovno porasli u prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine, zbog više inflacije u količinama ti prometi padaju što znači da ljudi ipak kupuju manje jer je pala kupovna moć. Posebno brine što vidimo u prvom kvartalu 2023. porast nezaposlenosti. Sada je ta stopa 10,1, a bila je 9,2 i vrlo nestrpljivo čekamo kakvi će podaci biti za kraj drugog kvartala ove godine. Imamo kontinurano prisutnu inflaciju koja je dala negativni efekat time što su nam mnogi osnovni faktori pod vrlo negativnim uticajem", rekao je Stanić.
Stakić: Manji procenat uvezene inflacije, ostatak smo mi generisali"
Profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić je rekao za Euronews Srbija da se vidi iz samih podataka da je dinamika rasta inflacije u padu, ali ne dovoljno i da nije iznenađen daljim zaoštravanjem monetarne politike NBS.
To što je, kako kaže Stakić, poskupelo povrće zbog kako se navodi nepovoljnih meteroloških uslova i obilnih padavina, iako bi u sezoni trebalo da bude suprotno, navodi na zaključak koji je malo drugačiji nego što se plasira u javnom mnjenju.
"Ta inflacija za koju neki govore da je dve trećine uvezena, pokazuje da je možda manji procenat uvezene inflacije, a ostatak inflacije je onaj koji smo mi generalisali interno u našoj ekonomiji upravo zbog ovih proizvoda čiji dobar deo potiče sa našeg tržišta, nisu iz spoljnotrgovinske razmene. Ako se nastavi ovim tempom i brzinom rast cena, ne verujem da ćemo doći do nekog cilja kao sto je rekla NBS da će se inflacija prepoloviti i da će ona biti osam odsto do kraja godine", rekao je Stakić.
Prema njegovim rečima, i dalje imamo rast cena mesec na mesec oko 0,7 odsto.
"Cene i dalje rastu, potrebno je da rastu mnogo manje ili čak da do kraja godine u određenim mesecima imamo i pad cena na mesečnom novou kako bismo mi inflaciju na kraju spustili na osam odsto kao sto je rečeno još pre nekoliko meseci. Ne treba zaboraviti, to još nije potvrđeno, da nas najverovatnije na jesen čeka još jedno povećanje cena struje i gasa kao jednog od osnovnog inputa", kaže Stakić i dodaje da to može da samo dalje da podstiče infaciju.
Stakić je rekao da imamo usporavanje inflacije, ali da to usporavanje nije dovoljno brzo i da se iz meseca u mesec suočavamo sa nekim "neprijatnim" iznenađenjima.
"U ovom slučaju je to bilo povrće. Ne znači da u nekom narednom mesecu neće biti nešto drugo. Stanovišta sam da će inflacija padati. U drugoj polovini prošle godine je bilo veliko ubrzanje inflacije, kada imate visoku bazu onda će vam brojevi sledeće godine biti niži, koliko niži, to niko ne može da izlicitira tačno. Nisam optimističan da će se po ovom tempu inflacija spustiti na nivo od osam procenata na kraju ove godine", zaključio je Stakić.
Komentari (0)