Predsednik Evrokomore za "Čadež Talk": Kada bi Evropa bila kompanija, ona bi danas bila u bankrotu

"Prekomernim regulisanjem sopstvenog poslovanja samo sami sebi pucali u nogu" - to je rekao Vladimir Dlouhi, predsednik Evrokomore za "Čadež Talk". Dlouhi je na čelu organizacije koja okuplja 20 miliona biznisa iz 40 zemalja, a bio je ministar privrede i potpredsednik vlade Češke. On je govorio o poziciji Evrope u odnosu na glavne globalne ekonomske igrače.

"Ukoliko bi Evropa bila kompanija, ona bi danas bila u bankrotu", rekao je Dlouhi na pitanje da zamisli kakva bi kompanija bio Stari kontinent i da li bi u nju uložio svoj novac. On je dodao da, ako bi imao novac za investiranje, ne bi ga uložio u kompaniju koja se zove Evropa.

"Ali, ostavimo po strani ove dve oštre ocene. Sa druge strane, danas kada je Donald Tramp po drugi put izabran za predsednika SAD, i kada u mojoj zemlji milijarder i biznismen po imenu Andrej Babiš ima velike šanse da ponovo postane premijer sledeće godine, i kada mnogi biznismeni ulaze u politiku, mislim da ne možemo porediti državu i upravljanje državom sa kompanijom ili korporacijom", naveo je. 

Kaže da je svestan da to nije popularno mišljenje i da mnogi sada osećaju da tradicionalni političari nisu ispunili njihova očekivanja, i sve više veruju da ljudi poput Ilona Maska mogu učiniti administraciju efikasnijom.

"Veoma sam rezervisan po tom pitanju. Možda i mogu da razumem, ali sam rezervisan. Politika ne može biti svedena na sklapanje ugovora. Dok se korporativni biznis bazira na zaključivanju ugovora, ostvarivanju profita i konkurentnosti. dobar političar mora imati dugoročnu strategiju koja ponekad može biti suprotna kratkoročnim dogovorima", istakao je Dlouhi. 

Danas ima više "kompanija" u svetu

Poredeći Evropu, Kinu i SAD, on je rekao da druge dve potencijalne "kompanije" rade bolje od kompanije koju smo nazvali "Evropa". Ipak, podseća da danas ima više "kompanija" u svetu, poput Indije ili regiona Jugoistočne Azije, pa čak i Latinske Amerike ili Bliskog Istoka.

"Sve one su ili države ili grupacije država koje imaju svoj specifičan pristup bilo da je reč o ideologiji ili društveno-političkom uređenju. Neke uopšte nisu demokratske, ali ekonomski napreduju – poput Bliskog Istoka ili Kine. Kina je, uprkos trenutnim problemima, napravila ogroman napredak u poslednjih 30 godina. Dakle ima mnogo više 'kompanija'", rekao je Vldimir Dlouhi u razgovoru za Čadež Talk. 

Ističe da sebi dozvoljava širi osvrt kada govori o Evropi i poručuje da bi trebalo da priznamo da problem koji danas postoji sa njenom usporenom  produktivnošću, konkurentnošću, kao i rastom unapređenja blagostanja potiče iz mnogo ranijeg perioda nego što mislimo.

Euronews Srbija

"Sada svi govore o Dragijevom izveštaju. Analitički deo Dragijevog izveštaja je veoma dobar. To je, bez sumnje, verovatno najbolji pisani izveštaj s preporukama. Međutim, svi ga sagledavaju iz današnje perspektive. Podsetimo se, da je čak i pre 2000 godine, što je već više od četvrt veka, postojala priprema takozvane Lisabonske strategije koja je govorila o tome da će Evropa do 2010. godine biti najproduktivniji, najkonkurentniji i najbrže rastući region u svetu. To se, nažalost, nije dogodilo. Ali to održava činjenicu da su tvorci Lisabonske strategije već krajem devedesetih morali uočiti neke unutrašnje evropske probleme", rekao je predsednik Evrokomore. 

"Evropski model pomalo naručio poziciju Evrope"

Napominje da to ima veze s tim što se, nakon izuzetnog napretka rasta posle Drugog svetskog rata, tokom 50-ih i 60-ih, pojavio evropski model, u velikoj meri zasnovan na modelu društvenog blagostanja evropskog društva i koji je isticao uloge sindikata, nevladinih organizacija, uz vrlo jaku socijalnu agendu.  

"To je, iz perspektive iskustva velike depresije 30-ih i Drugog svetskog rata, bilo logično. Ali je već taj sveukupni evropski model pomalo narušio poziciju Evrope u odnosu na SAD, a kasnije i u odnosu na Kinu u kojoj su tržišno orijentisane reforme pokrenule njen brzi rast. Mislim da su tome dodatno doprinele politike Evropske komisije i nekih nacionalnih vlada, po pitanju kojih sam, nažalost, vrlo kritičan. Verujem da smo prekomernim regulisanjem sopstvenog poslovanja sami sebi pucali u nogu", kaže Dlouhi. 

Kao primer navodi propise u vezi sa ublažavanjem klimatskih promena i njihovih efekata.

"Nisam protiv propisa vezanih za klimatske promene. Pogledajte kroz prozor, jasno je da se nešto značajno promenilo i da moramo nešto preduzeti. Amerikanci se bore protiv klimatskih promena ulaganjem, dok se mi borimo regulisanjem propisa. Najpre donesemo nove propise, onda posmatramo negativne posledice, pa pokušavamo da subvencionišemo, uložimo novac, a da nismo stvorili podsticajno okruženje za rešavanje klimatskih problema", naveo je. 

Kompletan razgovor sa Vladimirom Dlouhijem pogledajte u video-prilogu na početku teksta.