Mali: Prihod u budžetu veći za tri milijarde, ne smanjuje se privredna aktivnost

Poptredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da su ukupni prihodi u budžetu za 15. jun iznosili 52  milijarde dinara, što je za tri milijarde više nego što je bilo planirano.

Reč je prihodima od PDV, poreza na dohodak, poreza na dobit, neporeskim prihodima...

"Za nas je polovina meseca izuzetno važan datum, jer tada ide uplata domaćeg PDV i tada se uplaćuje i dobit preduzeća iz prošle godine i drugo, mi smo planirali za 15. jun 49,1 milijardu dinara prihoda, a ostvarili smo 52 milijarde", rekao je Mali za Tanjug.

Naglasio je da tri milijarde dinara više novca u budžetu, u situaciji kada usporavaju velike ekonomije i evrozona, nije malo i da to pokazuje da ne opada privredna aktivnost u Srbiji.

Mali je istakao da Srbija ima stabilne finansije i dobre finansijske  indikatore, kao i da je, prema novoj projekciji za kraj godine, predviđen budžetski deficit od 2,8 odsto BDP, umesto ranije planiranih 3,3 odsto u 2023. godini.

Mali je, odgovarajući na kritike Fiskalnog saveta u vezi sa novim merama, istakao da ne postoji bojazan od povećanja fiskalnog deficita, s obzirom da se on smanjuje, a ne povećava, kao i da nema razloga da država dobre rezultate ne iskoristi da pomogne građanima.

"Naš plan zaduženja se ne menja, čak idemo sa nižim deficitom ove godine nego što je planirano, bio je planiran deficit od 3,3 odsto BDP, smanjili smo na 3,0 odsto, kada je MMF bio ovde, a danas projekcija za kraj godine iznosi 2,8 odsto", rekao je Mali u intervjuu za Tanjug.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Novi paket mera predviđa veće plate u javnim sektoru, najviše u prosveti i zdravstvu, povećanje penzija, novčanu podršku od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina, smanjenje cene hleba i drugih osnovnih namirnica, ali i izdavanje novih turističkih vaučera za letovanje u Srbiji, a Mali ističe da njihova realizacija ni na jedan način ne može da ugrozi budžet.

"Kada pogledate kritike oko ovih mera, postoji strah da će nam možda biti veći deficit - pa neće, vodimo računa o svakom dinaru. Ove godine za prvih pet meseci uštedeli smo 85 milijardi dinara ili 800 miliona evra, a ove mere koštaju 23 mlrd ove godine. Nešto smo pomogli više i poljoprivrednicima i više investiramo u infrastrukturu", rekao je ministar finansija.

Ističe da vlada ima dva stuba ekonomske politike koju sprovodi već godinama.

"Prvi stub se odnosi na podizanje životnog standarda građana i nećemo odustati od toga, cela naša politika se svodi i usmerena je ka tome da građani iz godine u godinu  bolje žive. Drugi stub je ulaganje u infrastrukturu, puteve i železnicu, zelenu agendu, kanalizaciju, vodovod, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda odnosno sve što podiže kvalitet života građana Srbije", navoe je on.

Takođe, naglašava da se od 2012, a posebno u poslednjih par godina, ta politika pokazala potpuno opravdanom jer naša zemlja i dalje ostvaruje pozitivne stope rasta, uprkos nikad većoj globalnoj krizi.

"Prošle godine prvi put smo imali BDP preko 60 mlrd evra, ove godine biće 69 mlrd. Samo podsećanja radi 2012. bio je 33,4 mlrd evra, dakle, za 10 godina smo duplirali njegovu vrednost uprkos i poplavama i fiskalnoj konsolidaciji i kovidu i energetskoj krizi i konfliktu u Ukrajini. Održali smo našu makroekonomsku stabilnost, a udeo javnog duga u BDP, uprkos više od  devet mlrd evra pomoći privredi i građanima, jeste 51,4 odsto BDP", rekao je Mali.

On je za Tanjug rekao da je to daleko ispod kriterijuma Mastrihta od 60 odsto BDP i daleko od proseka EU koji je 95 odsto BDP.

"Štedimo gde možemo, vodimo računa o svakom dinaru i želimo da uložimo u podizanje plata i penzija i u pomoć našim mladima, kao i da završavamo autoputeve i brze pruge, bolnice, vrtiće... sve što život građana čini boljim. To je odgovor svima koji dovode u pitanje naše ekonomsku politiku", poručio je Mali.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Primetio je da, ipak, nema mnogo onih koji kritikuju ekonomsku politiku Srbije, pošto joj priznanje odaju i MMF, SB, kreditne rejting agencije i investitori.

"Ako ceo svet i investitori govore da je Srbija stabilna i dobro stoji i ima novca, onda je to najbolja potvrda ispravnosti naše politike", istakao je Mali.

Podseća da program "Srbija 2025" predviđa da prosečna plata bude 1.000 evra, a penzija između 430 i 450 evra i kaže da će to biti i ispunjeno.

"Mi ćemo ove godine imati prosečnu platu od 735 evra, sledeće i preko 800 i potpuno smo u skladu sa projekcijama, a prosečna  penzije će već od 1. janaura biti 390 evra", naveo je Mali.

To dovoljno govori o uspešnosti i ispravnosti naše ekonomske politike, ističe Mali i dodaje da ima veliko poštovanje prema članovima Fiskalnog saveta, ali da se najčešće ne razumeju ili ne slažu.

"Kada je korona bila, izašli smo sa veoma jakim programom da podržimo našu ekonomiju, kako bi sačuvali radna mesta i uspeli smo u tome i nije bilo velikog otpuštanja u trenucima najveće pandemije, kada su mnogo razvijenije zemlje gubile milione radnih mesta. Izbegli smo taj crni scenario i tada smo trpeli kritike - zašto pomažete sve, treba pomoći nekoga... Moje pitanje prema Fiskalnom savetu je bilo, a kome treba pomoći po vama, a kome ne treba i nikada nisam dobio odgovor na to pitanje, jer jednostavno ne želimo da pravimo diskriminaciju između manjih ili srednjih preduzeća ili između građana", navodi Mali.

Podsetio je da je Fiskalni savat kritkivao i pomoć građanima od 100 evra 2020. godine u vreme velike krize.

"Našli smo prostor u budžetu da pomognemo i isplatimo 100 evra svim građanima koji su za to pokazali potrebu, pošto su se prijavljivali za to. I to su kritikovali, pa rekli - što ste dali 100 evra svima. Ali, mi nismo dali svima, već onima kojima je to bilo potrebno i ko se za tu meru prijavio. Više od 6,1 miliona građana se prijavilo za tu meru. Ako se skoro svaki građanin prijavio, bila je onda opravdana i pogodila je u centar", naveo je Mali.

Takođe, ističe da nema odgovor na njihove primedbe kome treba pomoći, a kome ne treba, i pita da li hoće da kažu da ne treba pomoći najstarijima koji su sada ugroženi zbog rasta troškova života.

Podseća da je predviđeno od oktobarske penzije od 5,5 odsto plus najmanje 14,5 odsto od januara i navodi da će za prošlu i ovu godinu penzioneri imati ukupno povećanje od 55,8 odsto.

"To radimo čuvajući makroekonomsku stabilnost. Da li je to loša mera, šta treba da dozvolimo da ljudi umiru od gladi? Zar nećete da pomognemo prosvetare, hoćemo da im prosečne plate idu na gore, posebno u ovom trenutku, je l ne treba da podržimo medicinske sestre...", zapitao je Mali i dodao od Fiskalnog saveta na to ne dobija odgovore.

Navodi i da se javni dug zemlje ne menja, kao ni plan zaduženja i da država ušteđeni novac hoće da iskoristi za podizanje životnog standarda građana i da rast plata i penzija bude iznad nivoa inflacije.

"Veliko poštovanje imam prema Fiskalnom savetu, ali neko mora da vodi računa i o običnom građaninu, ne samo o brojkama, iako i o brojkama veoma pažljivo vodimo računa, kao i makroekonomskoj stabilnosti", istakao je Mali.

Na pitanje da li je bolje štedeti u krizi ili podsticati potrošnju, Mali je rekao da su svi ekonomisti i sve ekonomije suočene sa tom dilemom, pošto podsticanje  potrošnje podstiče i privrednu aktivnost, ali da sa druge strane to utiče na inflaciju, koja je i najveći problem i rak za ekonomiju.

"Zato evropske banke i NBS podižu referentnu kamatu da ohlade ekonomiju, tako da je odgovor negde između - u ravnoteži. Prošle nedelje, kada smo objavili novi paket mera, NBS je podigla refernenut kamatu za 0,25 odsto, vodimo računa i kooridniramo aktivnosti kada je fiskalna politika u pitanju, kao i monetarna politika, upravo kako bi ostvarili cilj da inflacija koja već opada dođe na osam odsto do decembra, a onda da ide još niže naredne godine. Ceo svet ima iste probleme, ali biću slobodan ka žem da se mi malo bolje nosimo sa tim nego ostali", rekao je Mali Tanjugu.

Napominje da je evrozona u recesiji, pošto je u dva uzastopna kvartala imala minus BDP-a. Poslednjeg kvartala prošle godine je u evrozoni pao  BDP za 0,1 odsto, kao i u prvom kvartalu. Takođe, u Nemačkoj prošle godine u poslednjem kvartalu je BDP bio manji za 0,5 odsto, a u prvom kvartalu ove godine za 0,3 odsto, dodao je Mali.

On je rekao da će rast BDP u Srbiji ove godine iznositi projektovanih 2,5 odsto.

"Kod nas nijedna investicija nije zaustavljena, danas smo potpisali sa EBRD sporazum 80 miliona evra za izgradnju druge faze izgradnje naučno-tehnoloških parkova", napomenuo je Mali.

Rezultati su tu, u svakom makroekonomskom indikatoru su tu, nama je stopa nezaposlenosti negde oko 10 odsto, na rekordno niskom nivou, kaže Mali i ističe zbog svega toga vlada neće odustati od podizanja životnog standarda građana.

U Londonu je nedavno održana konferencija o rastućim tržištima u organizaciji JP Morgan i zajednička ocena svih investitora bila je da su makroekonomski fundamenti Srbije odlični i da naša zemlja odavno zaslužuje investicioni rejting, a Mali kaže da je Srbija još 2019. bila, po prvi put u istoriji, na korak od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga.

"Kreditni rejting je kao sistematski pregled, sve vam skeniraju kreditne institucije, a pre 10 ili 11 godina mislim da čak nismo ni imali rejting. Investicioni rejting znači da ulazite u grupu zemalja koja su najbolja i najkredibilnija u svetu. Rekao sam 2019. da ćemo u roku od  godinu dana dobiti investicioni rejting, ali desile su se posle toga krize. U međuvremenu, mislim da nijedna zemlja na svetu nije dobila unapređenje kreditnog rejtinga, jer je globalna situacija u svetu relativno loša", rekao je Mali i napomenuo da je Srbija zadržala svoj rejting, dok je veliki broj drugih zemalja pao sa rejtingom.

Navodi da čim se reši konfklikt u Ukrajini i pokrene svetska privreda da će Srbija vrlo brzo dobiti investicioni rejting, jer je naša zemlja, kako je rekao, tako  pozicionirana da napravi "pravi bum".

Očekujem da ćemo u godini dana nakon toga dostići taj cilj, dodao je Mali.

Na pitanje kako je Srbija uspela da postigne tako dobar imidž u poslovnom svetu, kaže da je držzava ispunila svako obećanje koje je dala, kada je reč o pomoći privredi, građanima i investitorima.

"Izašli smo na međunarodno tržište kapitala u januaru, cilj je bio da uzmemo oko milijardu dolara, a ponuda je bila preko 11 mlrd dolara i izabrali smo najbolje i najjeftinije. Ogromna ponuda za jednu Srbiju, jer vide da rastemo, da se povećavanja životni standard građana, da gradimo, da je javni dug i ostalo pod kontrolom. Svako obećanje smo ispunili u dinar i u dan", naglasio je Mali.

Istakao je da investitori čuju od drugih da naša država ispunjava sva obećanja i da je zato prošle godine priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iznosio rekordnih 4,4 mlrd evra, kao i da očekuje da će ove godine biti postignut novi rekord.