Sporiji ekonomski rast nego što se očekivalo u Kini: Da li će vlada da izda paket stimulativnih mera?
Komentari18/06/2023
-19:31
Kineska ekonomija suočava se sa sporijim rastom nego što je očekivano, jer nervozni potrošači brinu o ekonomskim izgledima i mogućim gubicima posla. Maloprodajna potrošnja se ne oporavlja dovoljno brzo, pa zbog toga postoje određene indicije da bi vlada u Pekingu mogla da izda paket stimulativnih mera, što i analitičari vide kao najbolje rešenje.
Ako se ovo slabljenje rasta nastavi ili se čak naglo pogorša u narednih nekoliko meseci, ne bi čudilo upravo da vlada izda stimulativne mere kako bi osigurala cilj rasta, kaže ekonomista Žang Ning.
"Za sada, trenutni zamah ne izgleda obećavajuće. Dakle, zato je potreban ili neki takozvani oporavak domaće tražnje, takozvani autonomni oporavak, ili dodatna podrška kako bi se oživeo ne samo veleprodajni, već i korporativni sektor, a posebno kako bi se povratilo poverenje", naveo je Žang.
Još neki analitičari smatraju da bi paket stimulativnih mera bio prava stvar za oporavak kineske ekonomije, s obzirom na to da se zemlja suočava sa rizicima od deflacije, gomilaju se dugovi lokalnih vlada, a nezaposlenost mladih je na rekordnom nivou.
Naime, državno istraživanje je u aprilu pokazalo rekordne brojke, gde je svaka peta mlada osoba nezaposlena.
"Nedovoljna domaća i spora globalna tražnja mogle bi da prekinu zamah koji je ekonomija uhvatila u narednih nekoliko meseci. Kina bi tako imala sporiji put oporavka, poput krive u obliku slova 'U', gde bi se stvari menjale iz meseca u mesec", rekao je za Rojters Brus Pang, glavni ekonomista u kompaniji "Džouns Lang Lasal".
On smatra da bi uvođenje novih podsticaja ekonomiji uz veliko ublažavanje određenih politika bio samo prvi korak, ali da bi "moglo biti potrebno dve do tri godine da se podupre spori ekonomski oporavak".
Planovi za pakete stimulacija
Postoje neki planovi da se stimulativne mere preduzmu, preneo je Rojters pozivajući se na izvore upoznate sa tim pitanjem. Međutim, dodaje se, ostaje zabrinutost zlog dugova i slabe tražnje u potrošačkom sektoru.
Vlada u Pekingu trenutno traži predloge od ekonomista i drugih savetnika, rekli su insajderi Rojtersu, pri čemu je za velike promene potrebno odobrenje od strane najviših stranačkih lidera. Investitori sada čekaju sastanak Politbiroa u julu, kako bi imali više naznake o smeru u kom će se kretati finansijska politika.
Dok je centralna banka ove sedmice smanjila troškove zaduživanja, izvori kažu da će biti potreban fiskalni stimulans da bi se oživela aktivnost, sa posebnim fokusom na subvencije domaćinstvima i veće izdavanje obveznica kako bi se podržale investicije.
Međutim, zvaničnici će i dalje biti oprezni pa teško da će doći do nekih agresivnijih mera podrške kada su u pitanju nekretnine, jer se smatra da su nespremni da podstiču spekulativne investicije u ovu granu. To posebno važi za velike gradove, nakon prevelike ponude u sektoru.
"Smanjenje kamatnih stopa je potrebno, ali da bismo ih učinili efikasnim, moramo se osloniti na fiskalnu politiku da bismo podstakli investicije i potrebna nam je imovinska politika da bismo oslobodili tražnju", rekao je insajder koji je zatražio anonimnost zbog osetljivosti ovog pitanja.
Centralna banka je već preduzela neke korake, ali skromno smanjenje troškova zaduživanja, ograničeno zabrinutošću oko profitabilnosti banaka i stabilnosti valute, neće biti dovoljno da podstakne ekonomsku aktivnost, kažu izvori upućeni u temu.
Monetarna relaksacija, takođe, nije bila toliko efikasna jer domaćinstva i privatne firme gomilaju ušteđevinu, smanjujući zaduživanje i potrošnju kako bi popravili svoje budžete nakon tri godine ograničenja zbog kovida.
Problemi i sa izvozom
Industrijska proizvodnja porasla je za 3,5 odsto u maju u odnosu na godinu dana ranije, saopštio je u četvrtak Nacionalni biro za statistiku (NBS), usporavajući u odnosu na rast od 5,6 odsto u aprilu i nešto ispod rasta od 3,6 odsto koji analitičari očekuju u anketi Rojtersa.
Izvoz Kine je u maju prvi put u poslednja tri meseca zabeležio pad, što povećava rizike u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji dok potražnja širom sveta slabi, preneo je Blumberg Adrija.
Zvanični podaci objavljeni u sredu pokazuju da je izvoz smanjen za 7,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dosegavši iznos od 284 milijarde dolara.
To je gori rezultat od očekivanog pada od 1,8 odsto. Uvoz je takođe zabeležio pad od 4,5 odsto na iznos od 218 milijardi dolara, što je bolje od očekivanog pada od osam odsto. Kina je ostvarila trgovinski suficit od 66 milijardi dolara.
Kakve probleme imaju privrednici u Kini, pokazuje i primer rukovodilaca kompanije Tenglong Automobili.
Oni su, kada je zemlja ukinula kovid restrikcije krajem prošle godine, otputovali u Rusiju i jugoistočnu Aziju, nadajući se da će "preuzeti narudžbine" od klijenata sa kojima su izgubili lični kontakt pre tri godine.
Sa svojim sedištem u centralnoj kineskoj provinciji Hubei, Tenglong je jedan od ključnih dobavljača poslovnih kombija i električnih autobusa u zemlji.
"Prošle godine jedva da smo imali sastanke sa inostranim klijentima. Mogli smo da komuniciramo samo preko telefona ili video poziva. Od početka ove godine ovde smo imali nekoliko grupa prekookeanskih posetilaca. Dobili smo tri grupe samo u maju", rekao je Džou Šengming, zamenik generalnog direktora u Tenglongu.
Kakve su prognoze?
Mada se kineski ekonomski rast ubrzao na 4,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu u tri meseca, zaključno sa martom, sa 2,9 odsto iz prethodnog kvartala, trebalo bi dodatno da se ubrza da bi se postigao zvanični cilj vladajuće Komunističke partije.
Taj cilj iznosi oko pet odsto za ovu godinu, ali kompanija "Global Market" je nedavno smanjila očekivanja rasta kineskog BDP-a u 2023. godini na 5,3 odsto, a ranije je bilo 5,5 odsto.
Tao Vang, vodeća ekonomistkinja za Kinu u banci UBS, rekla je za FT da je smanjila očekivanja ekonomskog rasta Kine sa 2,7 na 5,2 odsto.
Takođe, "Džej Pi Morgan", "Banka Amerike" i "Standard čarterd" su smanjili svoje projekcije kada je u pitanju ekonomski rat Kine za 2023. Ipak, sva očekivanja i dalje prelaze zvanični cilj vlade od pet odsto - najniži ove decenije.
Kada je u pitanju 2024. godina, neke analitičke kompanije predviđaju malo više od 4 odsto rasta.
"Čini se da je oporavak posle kovida prošao. Dvostruki pad privrede je skoro potvrđen, i sada vidimo značajne rizike za smanjenje naših prognoza rasta BDP-a ispod konsenzusa od 5,5 odsto za 2023. i 4,2 odsto za 2024. godinu", navode analitičari Nomure u istraživanju.
Komentari (0)