Igre 
Šoping i reciklaža ruku pod ruku - moguće je, dokazali Šveđani
Komentari10/06/2023
-13:00
Švedska ima dugogodišnju tradiciju recikliranja, a Šveđani su dokazali da i šoping i reciklaža mogu da se povežu. U gradu veličine Subotice, u Eskilstuni 2015. godine otvoren je prvi reciklažni tržni centar na svetu u kojem se isključivo prodaje polovna roba.
Građani Švedske najviše kupuju odeću u celoj Evropskoj uniji, a kada ta roba završi na otpadu zagađuje životnu sredinu. Šveđani su svesni tog problema i brinu za svoju okolinu - zato reciklažni tržni centar u Eskilstuni ima 300 hiljada posetilaca godišnje.
Lokalne vlasti otvorile su ga pre svega da bi naveli građane da manje kupuju nove stvari, ali se ispostavilo da on donosi i dobru zaradu, oko 2 miliona evra godišnje.
Tržni centar je u vlasništvu opštine, a u njemu posluje 11 privatnih kompanija među kojima je najpoznatija Ikea.
Posetioci tu mogu da pronađu unikatne nekorišćene komade po povoljnim cenama, ali i da kupe polovnu robu kojoj je ponovo vraćen sjaj.
Godišnje se prikupi oko 700 tona odeće, među stvarima i dijamantski prsten
Recikliraj, pa pravac šoping, uobičajeno je za meštane Eskilstuna. Centar za reciklažu spojen je sa tržnim centrom. Sve nepotrebne stvari koje građani ostave, umesto da budu bačene, sređuju se i ponovo prodaju.
Menadžer Reciklažnog tržnog centra "ReTuna" Sajmon Glimtoft rekao je za Euronews Srbija da je to definitivno primer cirkularne ekonomije.
Povezane vesti
"Naši građani ovde ostavljaju svoj otpad, koji se potom razvrstava, a zatim se preprodaje. Neki od tih prodatih predmeta, nakon šest meseci ponovo budu vraćeni, a zatim se opet preprodaju još dva ili tri puta. To je cirkularna ekonomija", rekao je Glimtoft.
U tržnom centru ReTuna prodaju se se samo reciklirane ili iskorišćene stvari. Primera radi, klupa u okioru tržnog centra napravljena je od starih rukohvata, a njena vrednost sada je 10.000 evra.
Godišnje se u ovom gradu i okolini prikupi oko 700 tona odeće - od toga se skoro 5 odsto spaljuje i koristi za struju, a deo se prodaje baltičkim zemljama. Iako posetioci ovde uglavnom ostavljaju stvari koje su izgubile vrednost, ima i izuzetaka.
"Najskuplja stvar koja je ostavljena, ne znamo da li je to bila greška ili ne, jeste dijamantski prsten", rekao je Glimtoft.
Ispričao je da taj prsten niko nije kupio i da je sačuvan u tržnom centru u slučaju da se njegov vlasnik vrati.
Kako to rade Šveđani u Srbiji
Švedska je najveći donator u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine i pruža ekspertsku pomoć u procеsu pristupanja naše zemlje Evropskoj uniji.
Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David je pre godinu dana ukazala na to da se ambasada trudi da bude dobar primer u zaštiti okoline, da recikliraju sav otpad, dok zeleni otpad šalju na dalje procesuiranje da postane biogas.
Povezane vesti
"Uradili smo nacrt prvog internog pravilnika o zaštiti životne sredine ambasade i prešli na kupovinu isključivo zelene struje. Ispitujemo mogućnosti za proizvodnju solarne energije", rekla je tada ambasadorka, a preneo portal Ekolist.org.
Ona je dodala da na obeležavanju Nacionalnog dana Švedske nema plastičnih čaša ni pribora za jelo, da se sva hrana koja ostane kompostira, a otpad reciklira.
Komentari (0)