Najavljena prepolovljena inflacija do kraja godine: Da li to znači da može doći i do većeg pada cena

Inflacija u Srbiji trebalo bi da bude prepolovljena do kraja godine, i da padne sa oko 16 odsto, na oko 8, izjavio je ministar finansija Siniša Mali. On je dodao, međutim, da će kasnije ipak teže biti da se inflacija vrati sa 8 odsto na ranijih 2 ili 1,5 odsto.

"Inflacija u Srbiji uvezena je spolja i pre svega je posledica konflikta u Ukrajini, velikog skoka cena hrane i energenata, a Srbija zbog svega toga trpi posledice", rekao je Mali.

On je istakao da i centralne banke SAD, EU, Velike Britanije, Japana i drugih zemalja, isto kao i centralna banka Srbije, podiću kamatne stope, i pokušavaju kroz monetarnu politiku da smanje inflatorna očekivanja i inflaciju.

Ovakve procene ministra finansija kao izvesne, za Euronews Srbija ocenjuje viši stručni saradnik ekonomskog instituta Ivan Nikolić.

"Deluje mi istinito i gotovo izvesno, što u ekonomiji često nije slučaj, jer ne možete baš sa sigurnošću reći da će neki ishod biti tačan. Ako sad pogledamo šta utiče na smanjenje inflacije, onda je to neuporedivo više nego ono što bi bilo rizik, koji je gotovo samo jedan - rat u Ukrajini i u Evropi", kaže Nikolić.

Rat u Ukrajini i dalje traje, ali on naglašava da se vidi dosta faktora koji se prepoznaju kao pozitivni kada je u pitanju delovanje na obaranje inflacije u narednim mesecima.

"Pre svega, onaj koji je doprineo inflaciji - ona je uvezena, a sada iz uvoza stiže deflacija, i to vrlo oštra. Ako posmatramo proizvođače koji prodaju uvezene proizvode ovde, vidi se frapantna činjenica da je kod njih inflacija u decembru prošle godine, posmatrano međugodišnje, iznosila oko 15 odsto, a krajem marta je već pala na 2 odsto", kaže on.

"Svi uvezeni proizvodi, u proseku, beleže iz meseca u mesec niže cene. Reč je i o hrani, sirovinama, poluproizvodima, ako posmatramo ratarske proizvode... sve je to od 30 do 50 odsto niže nego pre godinu dana. Sve će to, ma koliko se u ovom trenutku činilo da je nemoguće, vrlo brzo se preliti na potrošačke cene koje će biti niže", dodaje Nikolić.

Ovakav preokret je, ističe Nikolić, rezultat niske tražnje, koja je proizvod oštre monetarne politike.

"Kamatne stope su podignute, i cena novca je skuplja, što se ne odražava samo na proizvode koje svakodnevno kupujemo već i na mnogo širi spektar. Jednostavno, nema para. Ako želite kao proizvođač da preživite u narednim mesecima, moraećete da spuštate cene. To je neminovnost, i bojim se da neki kod nas čak i nisu u ovom trenutku svesni, ali vrlo brzo će se suočiti sa tom činjenicom", dodaje on. 

Preokret kao rezultat oštre monetarne politike

Ekonomista iz Libeka, Mihailo Gajić, kaže za Euronews Srbija da postoje dva glavna razloga zbog kojih je pad inflacije bio nešto viši u odnosu na evrozonu koja je, kako ističe, naš glavni ekonomski partner.

"Evropa je usled političkih odnosa sa Rusijom rešila da prestane odatle da kupuje energente, a istovremeno smo imali veliki rast cena energenata u Evropi - morali su tečni gas da nabavljaju iz drugih izvora po višim cenama. Takođe, i naftu su morali da nabavljaju iz inostranstva po višim cenama. To je bila glavna stvar, uz globalni rast cena hrane, koja je pogurala inflaciju u evrozoni", navodi Gajić.

Kada se kaže pad inflacije, očekuje se smanjenje cena brzo i u kratkom roku, navodi Gajić, ali dodaje da to ipak samo znači da sada imamo "statistički efekat", jer kao što smo prošle godine cene poredili sa onima iz 2021, mi današnje cene poredimo sa tim uvećanim cenima iz 2022. godine.

"Drugim rečima, i dalje će dolaziti do rasta opšteg nivoa cena, ali će on biti niži jer posmatramo te više cene iz prošle godine. Kada kažemo 'pad inflacije' to znači da će cene sporije rasti nego ranije, ali ne i da će se nužno vratiti na nivo iz prošle ili pretprošle godine", ističe Gajić.

Da li se očekuje rast standarda stanovništva? 

Stručni saradnik ekonomskog instituta Ivan Nikolić dodaje da su i cene energenata, u padu, kao i da se jedino još drže cene nafte i naftnih derivata. Smatra, međutim, da je, za razliku od Zapadne Evrope, Srbija "zaboravila nešto da uradi proteklih decenija", a to je usklađivanje cena nekih komunalnih usluga i električne energije sa tržišnom, ili realnom cenom koštanja tih usluga. Zbog toga će, predviđe, inflacija biti nešto viša u Srbiji.

"Ipak, spram svih ovih činjenica i toga da imamo stabilan kurs, ta uvezena inflacija neće imati dodatnu negativnu težinu. Možemo da govorimo i o drugim problemima - globalno je potpuno rešen problem vezan za kovid, abnormalni troškovi su postojali kod kontejnerskog transporta, pa su se mnogi 'vadili' da su zato skuplje cene", kaže Nikolić.

Na pitanje o tome kada se može očekivati i rast standarda stanovništva, odnosno da li će on pratiti aktuelnu ekonomsku situaciju, Nikolić naglašava da postoji "kontrareakcija", tj. to da je deflacioni talas u narednim mesecima posledica drastičnog pada standarda.

"Sve evropske zemlje manje-više beleže kako realni pad zarada, tako i još izraženiji realni pad prometa u trgovini na malo. To sad ide već u nekim razmerama koje su dramatične, negde je i dvocifren pad", kaže Nikolić.

"Moraćemo da sačekamo da se taj ciklus završi. Kako se cene vrate na prihvatljivi okvir, od 2-4 odsto međugodišnjeg rasta, sa rastom plata koji je manje-više uobičajen, moći ćemo da držimo korak makar nešto više od stagnacije u pogledu realnih zarada, odnosno standarda. U ovom trenutku je to ozbiljan problem, posebno za stanovnike sa potprosečnim primanjima i penzionere", navodi Nikolić.

Što se tiče cena osnovnih životnih namirnica, Nikolić ne smatra da će one bitnije pojeftiniti.

"Mi govorimo da u ovom periodu cena ne raste istim tempom kao prethodne godine. Imamo, međutim, već primere da je došlo na nekim proizvodima već do osetnijeg smanjenja cena, poput mleka, i to je upravo posledica onih faktora koje smo spominjali. Može se očekivati da dođe do bitnije korekcije nivoa cena kod nekih proizvoda, ali pre mi se čini da to neće biti pravilnost - pre ćemo imati neku stagnaciju ili blagu korekciju naniže. Videćemo i šta će biti sa ovom poljoprivrednom godinom, ako bude dobra imaćemo i sa te strane pozitivne efekte u ovoj grupaciji hrane i poljoprivrednih proizvoda", kaže Nikolić.

Podizanje kamatnih stopa - da li se trend može zauzdati?

Podizanje kamatnih stopa je jedna od "boljki" koje su neizbežne prilikom ekonomskih previranja koje prate Evropu, a može se reći i dobar deo sveta, u poslednje vreme. Na pitanje koliko će još trend podizanja kamatnih stopa trajati i može li inflacija da ga obuzda, ekonomista Gajić iz Libeka ističe da je "upravo najveća tema u makroekonomiji poslednjih godinu i po dana - kolika je optimalna visina kamatnih stopa".

"Dakle, ukoliko imamo rastuću inflaciju, borba protiv nje je trenutni prioritet, naročito kada je ona dvocifrena. To se vrši podizanjem kamatnih stopa, ali ako se one podignu na nivo viši nego što privreda može da podnese, to može celu privredu da uvede u recesiju, i da se ponovi ciklus koji se i ranije dešavao u privredama prethodnih decenija", ističe Gajić.

Zato su, dodaje, povećanja kamatnih stopa bila niža nego što je očekivano, ukoliko se govori o potezima koje je povlačio američki FED ili Evropska centralna banka.

"Kada rastu kamatne stope, poskupljuju krediti, privreda se manje zadužuje, kao i građani da bi kupili potrošačka dobra. To smanjuje tražnju, što dovodi do sporijeg rasta cena", objašnjava Gajić.

"Kada se pogledaju primeri banaka u Srbiji, vidi se da u apsolutnom iznosu potraživanja banaka prema privredi se smanjuju od decembra prošle godine, a kad uračunamo i inflaciju vidimo da je u realnim iznosima novi potraživanja smanjen od 8 do 9 odsto. Slično je i kod stanovništva, gde se od novembra smanjuju iznosi dati za razne potrebe, i kada se uračuna inflacija smanjenje u realnim iznosima je 3 do 4 odsto u odnosu na taj pik u novembru", ističe Gajić.

On dodaje da dolazi do smanjenja tražnje usled povećanih kamatnih stopa, pa da zbog toga nije siguran da će se sa povećanjima nastaviti. Naglašava da, pored uticaja na građane i privredu, može biti i uticaja na državni budžet.

"Kad imamo inflaciju, cene rastu, pa od nivoa cena zavisi i nivo PDV-a koji je pojedinačno najizdašniji prihod državnog budžeta. Naš budžet je planiran na godišnjoj inflaciji od 11 odsto, a ako ona bude niža kakve su sadašnje projekcija, znači da će biti i niži prihodi budžeta, pa ćemo videti kako to da popunimo", zaključio je Gajić.