Biznis vesti

Cene životnih namirnica i dalje rastu: Stabilizacija i mogući pad cena tek krajem godine

Komentari

Autor: Tanjug

01/04/2023

-

10:32

Cene životnih namirnica i dalje rastu: Stabilizacija i mogući pad cena tek krajem godine
Cene životnih namirnica i dalje rastu: Stabilizacija i mogući pad cena tek krajem godine - Copyright Tanjug/Miloš Milivojević, Lazar Lazarević, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji, pre svega poljoprivredno - prehrambrenih, porasle su za 20 do 40 odsto u prethodnoj godini, ističu stručnjaci i navode da će se trend povećanja cena osnovnih životnih namirnica nastaviti, a da se stabilizacija i mogući pad cena može očekivati tek krajem godine. 

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović kaže da kada se gleda cena poljoprivedeno -  prehrambrenih proizvoda može da se primeti trend rasta koji konstantno traje od pocetka pandemije koronavirusa do danas.

"Mi imamo na godišnjem nivou da se cene poljoprivredno- prehrambrenih proizvoda podižu minimum za 20 odsto, nekih čak i za 40 odsto", rekao je Bogunović za Tanjug.

On je naveo da postoji više razloga za rast cena na koji, pre svega, utiče situacija na svetskom tržištu, dok je drugi deo vezan za domaću proizvodnju i domaće tržište.

"Kada pričamo uopšteno o poljoprivredno - prehrambrenih proizvodima, imamo situaciju da je sama poljoprivredna primarna proizvodnja poskupela, što znači da su porasle cene sezonske radne snage, a imamo i inflaciju na domaćem nivou", rekao je on. 

Rast cena namirnica

Upitan da li se može očekivati rast cena osnovnih životnih namirnica i u narednom periodu, Bogunovic kaže da može, pre svega zbog inflacije i rasta cena energenata, i da će se taj trend nastaviti.

"Mi očekujemo da će možda doći do stabilizacije makroekonomske situacije do kraja godine i tek u tom periodu možemo da očekujemo da će se rast cena možda stabilizovati, a u periodu nekih kultura krenuti i na dole", dodao je on. 

Objašnjava da Srbija nema mnogo velikih proizvođača, pogotovo kada je reč  o povrtarskim proizvodima i da se povraća uglavnom proizvodi u poljoprivrednim gazdnistvima, to jest na malim parcelama, gde nema velike proizvodnje, zbog čega je i cena drugačija.

"Veoma je važna sezonalnost kod svih poljoprivrednih proizvoda, jer imate tačno u kom periodu godine koju biljnu vrstu možete da proizvodite i obično u tom periodu, kada ste vi glavni proizvođač u regionu, vi ste i glavni izvoznik na neke druge regione koji nemaju svoju proizvodnju", dodao je Bogunović.

Printskrin/Euronews Srbija

 

Osvrnuo se, na primer, na crni luk, čija cena je drastično porasla u prethodnom period. Kaže da Srbija ima ograničene površine na kojima se sadi crni luk, tako da to što se na trzištu pojavio manjak te robe, znači da je prošao pik proizvodnje, a da je veća potražnja za njim, što otvara prostor da se podigne cena. Dodaje da je slična situacija i sa jajima. 

"Pošto dolazi Uskrs, malo se čuvaju zalihe jaja da bi se na tržište pustila veća ponuda, jer će biti i veća potražnja, a sada ih u ovom periodu ima manje i to je prostor za rast cena, jer raste tražnja, a manja je ponuda", objašnjava Bogunović. 

Poskupljenje energenata

Pomoćnik direktora za stratešku analizu iz Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže za Tanjugu da Srbiju čeka drugo poskupljenje energenata u maju, dok se treće može očekivati na jesen, što podstiče inflaciju koja i dalje raste i koja iznosi prema poslednjem merenju 16,1 odsto međugodišnje.

Stanić je rekao da, ipak, ako se pogleda prosečna zaradu u 2022. godini da je ona čak i realno porasla za 1,5 do dva odsto na mesečnom nivou. 

"Od decembra je počela da pada, ali imamo blago ohrabrujući faktor iz januara kada smo videli da je opet realna zarada porasla za 0,8 odsto. To su prosečne vrednosti i treba imati u vidu medijalnu zaradu koja je niža od prosečne, to jest nivo zarade koji ostvaruje 50 odsto ljudi, dok je drugi preko tog nivoa", rekao je Stanić. 

Dodao je da stanovništvo, ipak, gubi kupovnu moć, a naročito građani koji su orjentisani na kupovinu namirnica koje poskupljuju. 

profimedia

 

Napomenuo je da je prosečna penzija oko 320 evra, a da potrošačka korpa iznosi 400 evra. Stanić se osvrnuo i na cene mesa i istakao da kontinuirano opada stočni fond i da je za to potrebno sistemsko rešenje. 

Šta kažu građani?

Građani kažu da im veliki deo novca odlazi na kupovinu namirnica i na plaćanje računa. 

"Nekako se uklapam, jer pratim akcije, a za komunalije izdvajam 25.000 pošto imam veliki stan. Penzija to teško prati i obradujemo se povećanju, a ono poskupi grejanje, struja, namirnice", kaže jedna sugrađanka.

Takođe, jedna penzioner kaže da se nekako snalazi, ali da ga dosta oprerećuju komunalije, za koje izdvaja 22.000 dinara.

Sa druge strane, mladi programer navodi da ima dobru platu i da ne zna kako ljudi koji imaju manja primanja preživljavaju. 

Druga penzionerka kaže da su dosta porasle cene jaja, zatim voća, kao i da za paprike treba izdvojiti 300 dinara za kilogram.

Komentari (0)

Biznis