Island je 4 godine testirao radnu nedelju od četiri dana, a ljudi koji stoje iza projekta za Euronews Srbija otkrivaju ključne rezultate

Na Islandu je sprovedeno istraživanje čiji je cilj bio da se utvrdi kakve bi efekte na zaposlene, ali i poslodavce, imala radna nedelja kraća od uobičajenih 40 sati. Istraživači sa Islanda testirali su skraćenja radnog vremena na 35 sati nedeljno, odnosno četiri radna dana. Euronews Srbija je stupio u kontakt sa ljudima koji stoje iza ove studije i koji su nam ispričali o izazovima sa kojima su se suočili, kao i rezultatima istraživanja koje bi moglo da posluži kao podloga za promenu shvatanja o tome kakva treba da bude radna nedelja zaposlenih, kako bi bila najproduktivnija za sve strane uključenje u proces rada. 

Projekat su zajednički sproveli grad Rejkjavik i dve organizacije - britanski istraživački centar "Autonomija" i Asocijacija za održivu demokratiju ("Alda"), sa Islanda.

Kako je za Euronews Srbija rekao jedan od istraživača "Alde", Gudmundur Haraldson, ovaj projekat bio je uspešan - od njega su imali koristi i zaposleni, ali i poslodavci.

Ovo istraživanje trajalo je od 2015. do 2019. godine, ali rezultati su tek sada objavljeni. Pilot projekat obuhvatao je različite sektore, a posledica svega je da 86 odsto zaposlenih na Islandu ili već ima kraće radno vreme, ili će ga uskoro imati.

"Najveća korist od istraživanja je bila to što su ljudi bili manje pod stresom, kako i na poslu, tako i u privatnom životu. Posao je imao manje uticaja na njihov privatni život nego ranije, što je problem koji na Islandu već dugo traje", istakao je Haraldson.

Džek Kelam, koautor istraživanja iz centra "Autonomija", rekao je za Euronews Srbija da je najveći benefit kraćeg radnog vremena bilo psihičko blagostanje zaposlenih, što je istovremeno dovelo do njihove produktivnosti.

profimedia

Kada su u pitanju negativne posledice, ukazao je na period prilagođavanja, na samom početku projekta.

"Uvedene su određene promene u radnoj praksi zaposlenih, kako bi se bolje organizovalo kraće radno vreme. Na primer, kraći poslovni sastanci, ali i kraće pauze, kako bi se povećala efikasnost", rekao je Kelam.

Ističe, ipak, da je u procesu tranzicije presudna uloga poslodavaca i menadžera, jer se dobrom organizacijom ovakvi problemi brzo rešavaju.

"Ispitanici su rekli da su prednosti od kraće radne nedelje za veoma kratko vreme nadmašile poteškoće izazvane novom organizacijom rada", dodaje Kelam.

Haraldson je istakao i da je kraće radno vreme primenljivo u širokom spektru poslova, što je projekat i pokazao, i da ne mora biti ograničeno samo na one koji se bave administracijom.

Eksperimenti oko sveta

Za eksperimente sa kraćim radnim vremenom su, osim Islanda, spremne još neke države.

Španija u ove svrhe planira da iskoristi 50 miliona evra iz EU fondova za oporavak od koronavirusa.

Sredstva će ići za subvencionisanje svih dodatnih troškova poslodavaca u prvoj godini, a zatim će se smanjivati uz pomoć Vlade Španije, na 50, pa na 25 odsto.

Sličan plan postoji i na Novom Zelandu, gde kompanija Unilever planira da skrati radno vreme svojih zaposlenih petinu, bez smanjivanja plata.

Ovaj plan napravili su usled promene u radnoj organizaciji, slično kao i Španija, pod uticajem koronavirusa.

profimedia

Naširoko je poznat i sličan projekat u Švedskoj, gde su, mahom medicinski tehničari, radili po šest sati dnevno, umesto po osam.

Ovaj eksperiment trajao je pune dve godine, i mada su zaista zaposleni bili produktivniji, ipak je proglašen neuspešnim, iz jednostavnog razloga što je bio preskup.

Troškovi su znatno premašivali benefite koje bi ovako organizovano radno vreme generalno moglo da ima po Švedsku ekonomiju.

Kompanija Majkrosoft u Japanu je 2019. godine uvela kraće radno vreme za svoje zaposlene, i tokom perioda ovog projekta, prodaja je skočila za ak 40 odsto.

Zaposleni su radili četiri dana nedeljno, a sastanci su trajali najviše pola sata.

Dug put pred Srbijom

Predlozi o kraćem radnom vremenu se periodično pojavljuju i u Srbiji, kaže za Euronews Srbija predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Dodaje da bi od ovoga čak i poslodavci mogli da imaju koristi, pod uslovom da produktivnost radnika ostane ista. Atanacković, međutim, ističe da je na našim prostorima kraće radno vreme još uvek neizvodljivo.

"To je moguće u nekim zemljama koje su tehnološki i ekonomski bolje razvijene od Srbije. Ovde, zbog već skromnih plata, to nije moguće", rekao je. Naglašava da se u Srbiji, po zakonu, zarada obračunava po satu.

"Ukoliko bi radno vreme bilo kraće, onda bi to značilo i manju zaradu za zaposlene, jer bi radili manje od 40 časova nedeljno", kaže Atanacković.

profimedia

Predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, Ranka Savić, kaže za Euronews Srbija da kraće radno vreme nikada nije bilo predmet rasprave na nekim višim instancama.

"Sećam se da je, za vreme Jugoslavije, u jednoj kompaniji bilo šestočasovno radno vreme. I oni su primetili poboljšanja - radnici su bili zadovoljniji, a produktivnost povećana. Srbija je još uvek daleko od toga, a u mnogim zemljama takve stvari već postoje. Ideal 21. veka je kraće radno vreme, ali veća produktivnost", rekla je.

I Jovan Protić, nacionalni koordinator Mađunarodne organizacije rada (MOR), takođe ističe da u poslednjih nekoliko godina do MOR nisu stizali ovakvi predlozi.

"Ne mogu da se setim čak ni da se u zemljama regiona pričalo o tome u poslednje vreme. Radili smo studije radnog vremena koje je izgubljeno zbog uticaja pandemije, ali predloga za kraće radno vreme, kao što je to bio slučaj na Islandu, nije bilo", rekao je Protić za Euronews Srbija.

"Potrebno je ulagati u domaće preduzetnike"

Kraća radna nedelja bi na ovim prostorima imala različite efekte, u zavisnosti od toga na koji sektor se odnosi, smatra psiholog rada Milanko Jević.

Za najveći broj "običnih", odnosno manuelnih, slabo plaćenih radnika, ovo bi bila šansa da rade dodatni posao, zaposleni koji imaju sopstvena imanja mogli bi da rade na njivi u slobodno vreme, a oni koji rade u državnoj administraciji, imali bi samo više vremena za odmor, kaže Jević za Euronews Srbija.

Tanjug/Jovo Mamula

Ranka Savić smatra, ipak, da u Srbiji "ima mnogo većih problema, kao što je, na primer, to da se u trgovinama radi nedeljom".

Kako bi o kraćem radnom vremenu u Srbiji uopšte i moglo da se raspravlja, naglašava, neophodno je prvenstveno izmeniti ekonomski sistem.

"Ne bi trebalo da se daju toliko subvencije strancima, jer postajemo jeftina radna snaga. Mnogo više bi trebalo ulagati u domaće preduzetnike, za koje mislim da bi imali i više empatije prema radnicima od stranaca", rekla je Savić.