Potresi u bankarskom sektoru: Dekan FEFA o tome šta je drugačije nego 2008. godine i da li je situacija još kompleksnija

Zbog potresa u bankarskom sektoru u SAD, gde je preko noći propala banka SVB na koju su se oslanjale startap kompanije, i Švajcarskoj, gde se pred velikim izazovima našla "Kredi Svis", centralne banke obe zemlje bile su prinuđene da reaguju. Mnogi su turbulenta dešavanja u bankarskom sektoru krenuli da porede sa dešavanjima 2008. godine koja su pokrenula finansijsku krizu, a dekan fakulteta FEFA, Milan Nedeljković koji je govorio za Euronews Srbija, ističe da reakcije centralnih banaka pokazuju da su one mnogo spremnije u odnosu na finansijski kolaps 2008.

Da li je njihov zadatak sada, međutim, još kompleksniji. 

"Sada centralne banke moraju da brinu o dve dimenzije: ekonomskoj stabilnosti, odnosno nivou inflacije i finansijskoj, odnosno stabilnosti bankarskog sektora. Sa druge strane, 2008. godine inflacija nije bila toliki problem", rekao je Nedeljković za Euronews Svet.

Jedna od najvećih američkih banaka, "Banka silikonske doline" (SVB), prošlog petka je zatvorena nakon što su njeni klijenti počeli masovno da povlače novac. Razlog za to bio je gubitak od 1,8 milijardi dolara, što je pokrenulo lavinu.

Ova banka je ranije odlučila da uloži ogromna sredstva u obveznice po fiksnoj kamatnoj stopi od 1,75 odsto, a onda su Američke federalne rezerve odlučile da podignu kamate i to je dovelo do kraha.

Osnovana 1983. godine u Kaliforniji, SVB je bila jedna od najznačajnijih američkih banaka. Pružala je bankarske usluge i uzimala depozite za startap kompanije iz Silicijumske doline, kompanije rizičnog kapitala i tehnološke stručnjake.

U pitanju je bila 16. po veličini banka u Sjedinjenim Američkim Državama, a njen kolaps je druga najveća bankovna propast u istoriji. 

Nedeljković ističe da su američke monetarne vlasti, pored odluke za garantovanje svih depozita SVB što je uticalo na umirenje američkog tržišta, donele još jedan važan instrument. U pitanju je odluka da banke koje imaju potrebu, mogu dobiti neograničenu likvidnost od Američkih federalnih rezervi na horizontu od godinu dana, gde kao kolateral mogu da deponuju državne obveznice po nominalnoj vrednosti. 

"To bi trebalo da doprinese umirenju straha kod investitora, i to je neka posledica onoga što je naučeno 2008. godine", istakao je Nedeljković za Euronews Svet.

Međutim, nije SVB bila jedina banka koja je doživela krah - zatvorene su još dve manje banke, "Signature bank" i "Silvergate" u Kaliforniji, dok neke druge velike banke nisu zatvorene ali su pretprele određene gubitke, a tu spadaju "JP Morgan Chase", "Bank of America", "Citigroup" i "Wells Fargo".

Američko ministarstvo pravde je pokrenulo istragu protiv čelnika kompanije zbog njihovog lošeg poslovanja, a istovremeno američka ministarka finansija Dženet Jelen umiruje javnost, govoreći da kolaps SVB nije prouzrokovan problemima u tehonološkom sektoru.

"Kolaps SVB nije prouzrokovan problemima u tehnološkom sektoru, već time što su Federalne rezerve podigle kamatne stope, što je uzrokovalo da imetak SVB, kao što su obveznice, izgubi svoju tržišnu vrednost", navela je Jelen.

Nedeljković dodatno pojašnjava da je SVB imala na izvorima depozite koji su dosta porasli tokom 2021. godine, a taj novac je plasirala u obveznice koje su tada imale malu kamatnu stopu.

"Onda kada se kamatne stope dižu, deponenti kažu da im je novac potreban, a banka uleće u problem sa likvidnošću, jer mora da izmiri deponente kroz prodaju obveznica, pa je na gubitku", dodao je Nedeljković.

Problemi u Švajcarskoj, ni 50 milijardi nije dovoljno za spas "Kredi Svisa"

Dodatan razlog za zabrinutost za globalni bankarski sistem pojavio se u Evropi, gde je švajcarska banka "Kredi Svis" zapala u probleme "teške" oko 50 milijardi švajcarskih franaka, koje pokušava da pozajmi sada od centralne banke.

Regulatori "Kredi Svisa" su uočili finansijske probleme tokom interne kontrole, a akcije banke su pale odmah nakon što je objavljen finansijski izveštaj u kojem je otkriven gubitak od oko osam milijardi dolara u 2022. godini. "Kredi Svis" je, inače, osma po veličini investiciona banka u svetu.

"Vidimo da je kapital generalno jedna 'bojažljiva životinja', i videli smo da su nakon intervencije akcije 'Kredi Svisa' porasle za nekih 20 odsto. Međutim, ponovo su pale i vidimo plašljivost kod investitora, što govori da je odluka centralne banke išla u dobrom pravcu, ali nisam siguran da će to biti dovoljno", naveo je Nedeljković.

List "Financial Times" piše da je švajcarski bankarski gigant UBS je u pregovorima o preuzimanju cele banke "Kredi Svis" ili jednog njenog dela, nakon što finansijska linija radi njenog spasavanja nije uspela da povrati poverenje investitora.

Ovaj list navodi, pozivajući se na obaveštene izvore, da bi odbori banaka trebali da se odvojeno sastanu tokom vikenda. Takođe, dodaje se, švajcarsko regulatorno telo ohrabruje UBS i "Kredi Svis" da se spoje, ali da obe banke to ne žele, a regulatori nemaju načina da primoraju.

Vrednost akcija "Kredi Svisa" je porasla za devet odsto u trgovanju nakon teksta objavljenog u FT, a nijedna od ove dve banke nije želela da komentariše pisanje lista.

Akcije banaka pale su i u Aziji i u Evropi, a predsednica Evropske centralne banke rekla je da ne očekuje krizu poput one iz 2008. godine, mada je i njena banka ponovo nedavno podigla kamatne stope uprkos tržišnim previranjima.

Nedeljković je, međutim, dodao da nema trenutnih pokazatelja da bi aktuelna kriza sa "Kredi Svis" bankom mogla da se prenese i na domaće tržište.