Igre 
Kako je bankrotirala jedna od najvećih američkih banaka: Niz nepromišljenih odluka koje skupo koštaju svetsku ekonomiju
Komentari15/03/2023
-10:30
Iznenadni bankrot tri američke banke za samo nekoliko dana izazvao je strah od veće krize na globalnom finansijskom tržištu. Silvergate banka koja je kreditirala kriptokompanije se prva našla u problemima, a posle kolapsa u Silicon Valley Bank (SVB) koja je bankrotirala u petak i njujorške Signature banke u ponedeljak, investitori strahuju da je to tek vrh ledenog brega i da bi mogle da budu pogođene i druge finansijske institucije.
Propast SVB je drugi najveći bankrot jedne finansijske institucije u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Ova banka, koja je nestala za svega 48 sati, je na kraju prošle godine imala 209 milijardi dolara ukupne imovine. Propast banke Silicijumske doline (SVB) nije, međutim, neuspeh finansijskog sistema, jer su vlasti SAD dozvolile da loš posao propadne, ali ono što se nakon toga dogodilo otkriva nedostatke u američkoj bankarskoj arhitekturi.
Šta je bila SVB?
SVB je važila za najvećeg finansijera tehnoloških kompanija i posebno startapova u Silikonskoj dolini. Bila je specijalizovana za rad u tehnološkoj niši, a radili su sa startapima kojima treba visok nivo finansiranja, kao i sa investicionim fondovima koji ulažu u takve kompanije. Bila je to najveća banka koja je poslovala u tom sektoru. To je relativno mala skupina ljudi koja ima jako visoke depozite.
Broker Nenad Gujaničić ukazuje da SVB svakako nije mala banka i da je u tom smislu značaj ovog događaja veliki. Njena posebnost bila je uska specijalizacija, odnosno orijentacija ka tehnološkim startapima, i to je u uvelikoj meri, premda nije opravdanje, uticalo na olako upravljanje imovinom ove banke.
Tanjug AP/Benjamin Fanjoy
"Uzlet tehnološkog sektora u ambijentu niskih kamata i ubrzane digitalizacije nakon pandemije svakako je uljuljkao upravu banke koja očito nije slutila da može doći do odliva depozita, a samim tim i neophodne prodaje imovine. S druge strane, iako su državne obveznice najsigurnija vrsta ulaganja, u velikoj meri oslanjanje na njih u uslovima kada se sprovodi najbrži ciklus dizanja kamata bilo je veoma rizično", kaže broker za Euronews Srbija
Prve pukotine u sisitemu
Usledila je problematična odluka SVB da ogromna sredstva uloži u obveznice po kamatnoj stopi od 1,75 u periodu kada su Američke federalne rezerve (FED) podigle kamate. Stručnjaci napominju da je to bio rizičan potez, ravan "finansijskom samoubistvu".
Nobelovac Pol Krugman je istakao da je SVB loše ulagala depozite, a više su se fokusirali na održavanje dobrih odnosa sa tehnološkom i investitorskom zajednicom Silicijumske doline. SVB je prema njegovoj analizi, ogromnu količinu keša svojih deponenata uložio u dugoročne obveznice, koje su u vreme niskih kamatnih stopa donosile veće prinose od kratkoročnih hartija, ali sa rastom inflacije FED je krenuo u agresivno povećanje kamatnih stopa.
Povezane vesti
Ekonomista Mihailo Gajić napominje da je ova banka kupila dugoročno hartije od vrednosti od države, kada su bile jako niske kamatne stope, a sada su zbog inflacije kamatne stope počele da rastu i kada neko hoće da izvuče novac iz banke, da izvuče svoj ulog koji je imao u toj banci, ili da povuče kredit, banka naravno nema keša i mora da proda neku od svojih hartija od vrednosti.
"To je u redu kada ne dolazi do toga da veliki broj ljudi izvlači svoj novac. Kada dođe do toga da veliki broj ljudi povuče novac, dolazi do velikih gubitaka", ukazuje Gajić.
Kako je počela kriza?
SVB je ka dnu povukla kriza u IT sektoru, a prvi nagoveštaj propasti bili su posledica slabljenja ove delatnosti zbog čega su investitori počeli da povlače više novca iz banke. To je dovelo do pada depozita. Nenad Gujaničić napominje da je odliv depozita, nastao usled operativnih potreba klijenata kompanije, koji su mahom bili tehnološke, mlade firme, ali i činjenice da su alternativne vrste ulaganja poput američkih državnih obveznica mnogo atraktivnije, jer daju veći prinos nego držanje novca u banci.
"Ove "makaze" u kojima se našla banka usled lošeg upravljanja likvidnošću donele su naposletku juriš deponenata na banku i nije joj bilo spasa", smatra Gujaničić.
Osim toga, rast kamata uticao je i na same ulagače. Kamatne stope na kratkoročne obveznice znatno su povećane i klijenti SVB počeli su da povlače svoje depozite kako bi ih uložili u državne bezrizične obveznice koje su nudile veću zaradu.
Tanjug AP/Jeff Chiu, file
Ekonomista Mihailo Gajić kaže da je ova kriza mogla biti prevaziđena da se klijenti banke nisu uplašili rizika koji im je bio predočen. Onda su svi počeli da izvlače svoj novac, jer znaju da je samo iznos do 250.000 dolara bezbedan i garantovan da će ga eventualno dobiti u slučaju bankrota.
"Samo 3 odsto depozita koji se nalazio u toj banci je bio osiguran, jer je bio ispod te cifre od 250.000 dolara. Kada vi imate desetine miliona dolara u jednoj banci, vama je prilično bitno da ta banka ne bankrotira. Ako smatrate da postoji rizik vi naravno taj novac izvučete i prebacite ga u drugu banku. I kada to uradi jedan klijent, u redu, ali ako to urade svi, onda imate odliv kapitala od 40 milijardi tokom nekoliko dana", rekao je Gajić u Uranku na K1.
Povezane vesti
Šta je ubrzalo propast?
U SVB banku bilo je položeno 175 milijardi dolara depozita, dok je u Signature banci čuvano oko 88 milijardi dolara. Amerika ima sistem osiguranja depozita preko državne institucije Federal Deposit Insurance Corporation (FDIC) i osigurani su depoziti do 250.000 dolara, ali je oko 89 odsto depozita u SVB banci i 90 odsto u Signature banci bilo veće od ovog iznosa.
Američki regulatori i vlada strahovali su da deponenti gube poverenje i u druge banke, pa su 12. marta ocenili da je SVB prevelika da bi propala i garantovali su sve depozite banke. U analizi britanskog Ekonomista navodi se da će, ako prodaja imovine ne pokrije troškove spasavanja štediša, fond koji finansiraju sve banke morati da se uključi, kažnjavajući celu industriju zbog nesmotrenosti jedne institucije. Istovremeno, regulatori su morali da se suoče sa pretnjom da bi i druge banke mogle da se nađu u bankrotu.
"Kolaps banke se desio veoma brzo, faktički odmah nakon što je najavila dokapitalizaciju, odnosno emisiju akcija, kako bi pokrila gubitke. Ovi gubici su nastali kao posledica odliva depozita koji su isplaćivani prodajom obveznica koje su u ambijentu rastućih kamata imale nisku cenu. Inače, cene obveznica se kreću u suprotnom smeru u odnosu na kamate, pa je njihovo brzo povećanje od strane Fed-a vodilo padu cena obveznica", objašnjava Gujaničić.
Povezane vesti
Krah za 24 sata
Usledio je novi talas povlačenja depozita. Gajić je objasnio da upravo zato što je to mala niša i što se klijenti međusobno znaju, informacije lako kruže u takvom krugu ljudi.
"To je ono što je ovu banku dovelo do bankrota. Definitivno je ovo imalo uticaja na bankrot, ali do ovog ne bi došlo da su imali bolju analizu rizika. Ne bi došli u situaciju da kupuju toliko hartija od vrednosti ili bi još bolje hedžovali u vezi sa nivooom kamatnih stopa", smatra Gajić.
Regulatori banaka u Kaliforniji u petak su pokrenuli stečajni postupak i zatvorili SVB Financial grupu. Vlasti su najavile da će rasprodati imovinu i zaštititi deponente u nastojanju da spreče "talas bankrota". Za stečajnog upravnika imenovana je Savezna korporacija za osiguranje depozita (FDIC).
Gajić je istakao da je glavni krivac za propast SVB loše upravljanje rizicima u toj banci. Naveo je da oni prethodne godine nisu imali šefa za kreditni rizik, jer je njihov prethodni menadžer za rizik dao otkaz i prešao u drugu kompaniju. To što su potcenili važnost upravljanja rizicima, koštalo ih je propasti.
Tanjug AP/Jeff Chiu
Nenad Gujaničić za Euronews Srbija kaže da se indirektno već osećaju posledice ovog kraha, jer je bankarski sektor širom sveta pretrpeo velike korekcije u vrednovanju.
"Kako stvari stoje, na tradicionalne banke propast SVB-a na bi trebalo da ima direktne efekte, ali će se svakako dodatno pojačati regulativa kao i nakon svakog ovakvog događaja. Kada je naš bankarski sistem u pitanju, usled njegove bankocentričnosti nema veće bojazni od bega depozita. Banke drže skoro 14 milijardi evra depozita naših građana, a depoziti su rasli i u uslovima nultih kamata. Sada kada su deponenti počeli da dobijaju nekakve mrvice, eto dodatnog razloga da tamo ostanu", smatra Gujaničić.
Agencija za procenu kreditnog rejtinga Mudis (Moody's) juče je objavila da je stavila šest američkih banaka na spisak za ponovnu analizu zbog potencijalnog smanjenja kreditnog rejtinga, nakon prošlonedeljneg kolapsa Banke Silicijumske doline (SVB). Kako navodi CNN, iz Mudisa je saopšteno da se očekuje da će više banaka biti pod pritiskom nakon propasti SVB-a, posebno onih sa velikim zalihama neosiguranih depozita i dugoročnih obveznica trezora čija je vrednost oslabila.
Iz Mudisa su upozorili da bi mogao da se snizi rejting First Republic Bank (FRC), Zions (ZION), Western Alliance (VAL), Comerica (CMA), UMB Financial (UMBF) i Intrust Financial, uz obrazloženje da su ''zbog izuzetno nestabilnih uslova finansiranja, neke američke banke izložene riziku odliva neosiguranih depozita''.
Komentari (0)