Igre 
Propast jedne od najvećih američkih banaka uzdrmala planetu: Može li Srbija da oseti posledice tog finansijskog praska
Komentari13/03/2023
-21:06
Kolaps u Silicon Valley Bank (SVB) doneo je dramatičan vikend u finansijskom sektoru, a tenzije se nastavljaju i danas. Najveća propast banke od finansijske krize 2008. godine dogodila se u petak u Americi i pokrenula lavinu pitanja i zabrinutost za sigurnost ostalih finansijskih institucija koje bi se mogle suočiti sa sličnim problemima. Do kraha je došlo nakon što su investitori počeli panično da povlače svoje uloge, a kontrolu nad SVB je preuzela Federalna korporacija za osiguranje depozita. Pitanje koje se nameće i u Srbiji je li domaća privreda i bankarski sektor mogu da osete posledice ovog finansijskog praska, a naročito startapi s obzirom da je banka koja je "potonula" finansirala upravo ovakve "male biznise".
Banka Silicijumske doline, jedna od najvećih američkih banaka, zatvorena je u petak, nakon što su njeni klijenti, uglavnom zaposleni u IT sektoru počeli da povlače novac. Banka je prethodno objavila plan za prikupljanje skoro 2 milijarde dolara radi jačanja kapitalne pozicije, jer je menadžment bio zabrinut zbog sve viših kamatnih stopa i stanja ekonomije. Ministarstvo finansija obavestilo je javnost da neće spasavati Banku, ali da radi na tome da pomogne ulagačima koji su zabrinuti za svoj novac.
Oglasio se i MMF da prati potencijalne posledice po finansijsku stabilnost nakon propasti Banke Silicijumske doline i objavio da Vašington preduzima odgovarajuće korake za rešavanje situacije. To je najveći kolaps banke u Americi još od 2008. godine kada je i počela Svetska ekonomska kriza.
Vest da je SVB izgubila 1,8 milijardi dolara rasprodajući pod pritiskom svoj portfelj vrednosnih hartija procenjen na 21 milijardu dolara pokrenula je lavinu, jer su oni koji su imali štednju i depozite u ovoj banci počeli munjevito da ih povlače. Menadžeri SVB-a pokušali su da najavom prodaje deonica banke spreče paniku i zaustave sunovrat, ali nisu uspeli u tome.
Krah SVB protresao je i berze, pa je zbog zabrinutosti investitora da se nešto slično može dogoditi drugim bankama povučeno više od 50 milijardi dolara tržišne vrednosti njihovih deonica. Rasprodavane su deonice velikih finasijskih institucija poput JPMorgan Chaseca, Bank of America, Citigroupa, Wells Fargoa, jer su se vlasnici njihovih deonica počeli pitati kakva je tačno prava tržišna vrednost obveznica u njihovim portfeljima.
Spas za uloge, ali ne i za banku
Ministarka finansija SAD DŽenet Jelen je izjavila je da američka savezna vlada neće spasavati Banku Silicijumske doline, koja je bankrotirala u petak, ali da radi na tome da pomogne ulagačima koji su zabrinuti za svoj novac u ovoj banci. Američka ministarka finansija je pokušala da umiri javnost koja se pribojava da bi kolaps ove banke mogao da proizvede domino efekat i prelije se na druge banke u SAD.
Kako prenosi BBC, vlada je saopštila da će ljudi i preduzeća koji imaju novac deponovan kod SVB-a moći će da pristupe svom novcu od ponedeljka. U saopštenju Ministarstva finansija SAD, Federalnih rezervi i Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC) navodi se da će deponenti biti u potpunosti zaštićeni, kao i da poreski obveznici neće snositi nikakve gubitke.
Tanjug/AP Photo/Michael Probst
Povezane vesti
"Američki bankarski sistem ostaje otporan i na čvrstoj osnovi, velikim delom zahvaljujući reformama koje su sprovedene nakon finansijske krize koje su obezbedile bolje mere zaštite za bankarsku industriju. Te reforme u kombinaciji sa današnjim akcijama pokazuju našu posvećenost da preduzmemo neophodne korake kako bismo osigurali da štednja štediša ostane sigurna", navodi se u zajedničkom saopštenju vlasti.
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da prati potencijalne implikacije po finansijsku stabilnost nakon propasti Banke Silicijumske doline (SVB) i izrazio uverenje da Vašington preduzima odgovarajuće regulatorne korake.
"Pažljivo pratimo razvoj događaja i potencijalne implikacije na finansijsku stabilnost i imamo puno poverenje u to da kreatori politike u Sjedinjenim Državama preduzimaju odgovarajuće korake za rešavanje situacije“, naveo je portparol MMF-a u izjavi za Rojters.
Grubišić: Država je zaustavila prelivanje udara
Osim Banke silicijumske doline, i kriptobanka Signature iz Nujorka i Silvergate u Kaliforniji su, takođe, su bankrotirale, ali profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić, kaže za Euronews Srbija da ovi slučajevi nisu u direktnoj vezi. Ipak, napomenuo je da uvek postoji taj efekat "finansijske zaraze", odnosno loših vesti. On smatra da bi udar mogao da se prelije i da se oseti na celoj ekonomiji SAD, ali da se to neće dogoditi, jer je država preduzela mere i objavila da stoji iza deponenata, preko svog sistema osiguranja uloga.
"Ovde se radi o velikoj banci i značajnom igraču, koja je bila izložena ovom kamatnom riziku ulaganja u američke državne obveznice i rast kamatnih stopa je pogodio njenu aktivu. Pala je vrednost obveznica značajno, ulagači su počeli da povlače svoj novac, ona je pokušavala da proda deo svoje aktive da bi zadržala likvidnost i regulator je morao da reaguje i da joj oduzme dozvolu", objasnio je profesor.
On je dodao da je to zabrinulo deponente, koji su ulagali u tu banku i kompanije koje su držale novac kod njih. Grubišić ističe da je Amerika preduzela mere i odmah rekla da stoji iza deponenata, preko svog sistema osiguranja i isto tako preuzela obavezu da sve te kompanije koje su bile finansirane, a to su mali biznisi, startapi, da ih zaštiti, ali da neće zaštititi samu banku.
"Amerika ima svoj sistem i fondove, banke plaćaju premije za osiguranje upravo za ovakve situacije. Bankarski sistem SAD to finansira i taj novac postoji i vi tako jendostavno štitite depozite. Ovo je dodatno da se zaštite te kompanije, da ne bi bankrotirale, da se ne bi prelilo i da ne bi ljudi ostali bez posla, da bi se održao biznis", rekao je Grubišić.
Povezane vesti
Đukanović: Kriza će se proširiti i na Evropu
Broker Vladimir Đukanović smatra da će se kriza koju je izazvalo zatvaranje američke banke Silicijumske doline (SVB) neminovno proširiti i na Evropu. On očekuje da će mnoge finansijske institucije platiti cenu zbog visoke inflacije.
"Ako inflacija nastavi kao što smo mislili da će ove godine biti na visokom nivou, videćemo sve više bankrota u finansijskom sistemu", rekao je Đukanović Tanjugu.
Đukanović je objasnio da je razlog zatvaranja banke Silicijumske doline povlačenje novca radnika iz IT sektora i startapa.
"U banci Silicijumske doline je dosta IT radnika u Americi držalo novac, kao i dosta startapa, osigurano im je do 250.000 dolara i ko god je imao više para od toga biće u nekom problemu. Američki fond najavio je bejlaut (bailout), biće neke pomoći", naveo je Đukanović.
On je objasnio da je situacija sa zatvorenom Signature bankom drugačija, jer je su tu držali novac ljudi koji se bave kriptovalutama i dodao da se ne zna da li će kriza biti sličnih razmera kao 2008. godine. Sagovornik Tanjuga je objasnio da niko nije odgovoran za ono što se desilo u bankama u Americi, već da je njihovo zatvaranje proizvod inflacije uzrokovane ratom u Ukrajini.
"Sve ono što ja pričam je Putinova 'veponizacija' inflacije. Imate veliku inflaciju na svetskom nivou, roba ne može da stigne i cene konstantno skaču. Ja mislim da smo već ušli u inflantornu spiralu, što će biti problem, znači neće se rešiti za godinu dve. Poslednji put kada smo imali tu situaciju sedamdesetih godina, kriza je trajala duže od 10 godina", rekao je Đukanović.
Đukanović je naveo da centralne banke ne reaguju na celu situaciju podizanjem referentnih kamatnih stopa.
"To je kao kancer u biološkom telu. Što brže reaguješ, što ga brže odstraniš, pre ćeš ozdraviti. Ako ga ne odstraniš, zna se koja je sudbina", zaključio je Đukanović.
Bjelotomić: Domaći startapi nisu ugroženi
Direktor inicijative "Digitalna Srbija" Nebojša Bjelotomić smatrada domaći startapi nisu u velikoj meri imali kontakte sa američkim visokorizičnim fondovima, te da neće biti ugroženi. Sa druge strane, smatra da evropski startapi koji su dobili novac iz američkih fondova biće izloženi trenutnom problemu. Bjelotomić je rekao Tanjugu da u domaće startape najviše investiraju evropski fondovi, te da ovaj potres u SAD neće uticati na domaći startap ekosistem.
"SVB je od samog svog osnivanja imala biznis model koji se zasnivao na saradnji sa startapima, a u poslednjih nekoliko godina zbog velikog priliva novca kroz startape banka je povećala svoje depozite", rekao je Bjelotomić Tanjugu.
Sa obzirom da su u poslednjih godinu i po dana startapi u Americi imali problem da dođu do finansiranja, Bjelotomić kaže da su oni u velikoj meri počeli da troše svoje depozite, što je dovelo do toga da se ova banka nađe u problemu nelikvidnosti.
"Količina novca koja je potrebna startapima u Americi do koje ne mogu da dođu je počela da se širi i na bankarski sektor i to je negativan efekat, a pozitivno u svemu tome je to što smo na osnovu ovoga zaključili da su startapi bitni za celokupnu ekonomiju SAD", kaže Bjelotomić.
On smatra da to potvrđuje i činjenica da je guverner Federalnih rezervi SAD izjavio da će svi depoziti biti obezbeđeni, ne samo oni osigurani do 250.000 dolara.
"Ovo je bitno za celokupan startap sistem u Americi. Nemogućnost da dođu do ovog novca bi verovatno dovelo do gašenja velikog broja startapa u Americi", kaže direktor "Digitalne Srbije".
SVB je najveća banka koja je propala od 2008. godine, kada je došlo do svetske ekonomske krize.
Propast SVB je izazvala potrese u tehnološkoj industriji zbog mogućeg uticaja koji bi mogla da ima na posao, dok su neke firme rekle za BBC da bi mogle da propadnu ako im depoziti nisu osigurani. Banka Silicijumske doline je bila glavni kreditor informativno-tehnoloških firmi u SAD od osamdesetih godina 20. veka.
HSBC kupuje britanski ogranak propale SVB
Vlada u Londonu je saopštila da je najveća evropska banka HSBC postigla danas dogovor o kupovini britanskog ogranka Banke Silicijumske doline (SVB). Klijenti i firme koji imaju novac u britanskom ogranku SVB imaće pristup svom novcu, a moći će i da koriste sve bankarske usluge kao i obično, dodaje se u saopštenju, prenosi BBC.
Tanjug/AP Photo/Michael Probst
Ministarstvo je navelo da u dogovoru sa HSBC nije uključen novac poreskih obveznika, dok je HSBC navela da je kupila britanski ogranak SVB za jednu funtu. Dogovor o kupovini došao je nakon što je kalifornijska Uprava za finansijsku zaštitu zatvorila u petak SVB, 16. po veličini američku banku. To je najveća banka koja je propala od 2008. godine, kada je došlo do svetske ekonomske krize. Propast SVB je izazvala potrese u tehnološkoj industriji zbog mogućeg uticaja koji bi mogla da ima na posao, dok su neke firme rekle za BBC da bi mogle da propadnu ako im depoziti nisu osigurani.
Šta je banka Silicijumske doline?
Četvorodecenijski rad Silicijumske doline kao najpoželjnijeg zajmodavca u svetu tehnologije iznenada je okončan u petak nakon što su federalni organi zatvorili firmu koja je u nevolji zbog straha od likvidnosti. Ova finansijska institucija osnovana je 1983. godine sa sedištem u Santa Klari u Kaliforniji, a pružala je bankarske usluge i uzimala depozite za startapove iz Silicijumske doline, kompanije rizičnog kapitala i tehnološke stručnjake.
Kako piše New York Post, istaknuti tehnološki zajmodavac, SVB je bio rangiran kao 16. najveća banka u SAD. Banka je prvenstveno služila tehnološkim startapima i investitorima aktivnim u ovom sektoru. Kako navode, banka je na dan 31. decembra 2022. imala aktivu od 209 milijardi dolara. Kolaps SVB-a je druga najveća bankovna propast u istoriji, iza samo Vashington Mutual Inc., i najveći te vrste od finansijske krize 2008. godine.
Zašto je banka zatvorena?
Stručnjaci kažu da je SVB bila jedna od ključnih banaka za tehnološke startapove, a u bankrot su stigli, jer su u ovim turbulentnim vremenima davali pozajmice sa fiksnim kamatnim stopama na velike svote. Regulatori su bili prinuđeni da ugase SVB kako bi zaštitili svoje štediše nakon što je prošle nedelje usledila panika u banci. Investitori su se trudili da povuku svoj novac nakon upozorenja Fonda osnivača Pitera Tila i drugih giganata u tehnološkom sektoru.
Banka Silicijumske doline je osigurana od strane FDIC-a, ali su osigurani ulozi do 250.000 dolara. Neosigurani depoziti iznosili su neverovatnih 151 milijardu dolara na kraju 2022. godine, prema javnim podacima. Neosigurani deponenti će dobiti avansnu dividendu u toku sledeće nedelje, kao i "potvrdu o prijemu za preostali iznos svojih neosiguranih sredstava". Pošto FDIC prodaje imovinu banke Silicijumske doline, buduće isplate dividende mogu biti izvršene neosiguranim deponentima.
Komentari (0)