Igre 
Sankcije Belorusiji i Sporazum Srbije sa Evroazijskom unijom - dva poteza vratila u fokus jedno od ključnih evropskih pitanja za Beograd
Komentari10/07/2021
-08:04
Primena Sporazuma između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) koji je potpisan još 2019. godine počinje 10. jula. Članovi EAEU su Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Rusija, ali i Belorusija kojoj je Evropska unija uvela niz sankcija u prethodnom periodu. Srbija se kao zemlja-kandidat sa tim sankcijama delimično saglasila, pa se nameće pitanje da li su sankcije Belorusiji i sporazum sa EAEU u nekoj vrsti kolizije.
Nakon predsedničkih izbora u Belorusiji i prinudnog sletanja aviona "Rajanera" u Minsk i hapšenja novinara Romana Protaševiča, Evropska unija je usvojila nekoliko paketa sankcija protiv Belorusije, njenih čelnika, pa i firmi. najnoviji paket je usvojen 21. juna i uključuje restriktivne mere protiv 78 pojedinaca iz Belorusije i osam entiteta, sa kojima su se uskladile i "treće zemlje" koje nisu članice EU.
Iako se od Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo, očekuje da svoju spoljnu politiku u potpunosti uskladi sa politikom Brisela, iz Beograda je ovom poslednjem paketu sankcija stigla samo delimična podrška. Srbija je podržala samo drugi deo tog paketa kojim je još jedan entitet dodat na listu za sankcije, a u pitanju je državno preduzeće za kontrolu aviosaobraćaja.
Zanimljivo je što se vreme objave (ne)usklađivanja Srbije sa sankcijama poklopilo sa periodom stupanja na snagu sporazuma Srbije i EAEU. To ne znači da Srbija pristupa tom savezu, poručuje Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji i napominje da je Srbija morala da potpiše taj sporazum da ne izgubila rusko tržište.
Kako kaže, pravno su SSP i sporazum sa EAEU kompatibilni, ali napominje da Srbija već sada politički trpi pritiske zbog toga.
Medija Centar Beograd
"Mi smo praktično zamenili jedan ugovor drugim sa ovim zemljama, a u javnosti je proteklih devet meseci to predstavljeno kao da smo pristupili Evroazijskoj uniji. Mnogo pametnije bi bilo da vlast toliko ne glorifikuje ovaj sporazum. Ta propaganda nas na drugoj strani dovodi u situaciju da Srbija trpi pritiske. Što smo bliže EU sve više će se postavljati pitanje šta mi to radimo. Nije pametno da se hvalimo zbog pet odsto izvoza u EAEU, a da time ugrozimo 65 odsto koji imamo sa EU. To je ogromna disproporcija", upozorava Međak.
On ističe i da bi bilo nedopustivo da Srbija nije uvela sankcije Belorusiji u vazdušnom saobraćaju, jer je "otmica aviona u vazdušnom prostoru vrednosno pitanje i našoj zemlji je jasno stavljeno do znanja da ako to ne učini, da joj nije mesto u EU".
Povezane vesti
Nešto drugačije mišljenje ima potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić koja kaže da činjenica da je EU uvela sankcije Belorusiji, koje je Srbija podržala samo u jednom delu, neće uticati na Sporazum sa državama Evroazijske unije.
"EU je još 2014. godine uvela sankcije Rusiji, pa mi nesmetano s njima trgujemo. To nije političko, već ekonomsko pitanje, navela je ona.
Međutim, Suzana Grubješić dodaje: "U suštini oni sigurno nisu srećni što zemlja kandidat za članstvo to radi, ali mi ovim potezom dobijamo veliko tržište i treba to da uradimo".
Stano: Očekujemo postepeno usklađivanje politike
U Briselu zvanično ne govore otvoreno da li su srećni ili nesrećni zbog sporazuma Srbije i EAEU, ali i oni koriste priliku da istaknu da Srbija nije postala deo tog saveza. Portparol EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Peter Stano kaže za Euronews Srbija da očekuje da će se Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU postepeno uskladiti sa politikom EU i u spoljnim poslovima.
"Srbija u ovom trenutku sankcije nije uskladila sa većinom sankcija EU protiv Belorusije, pa stoga one u ovoj fazi nisu pravno obavezujuće za nju. Srbija može da stupi u sporazume sa drugim zemljama ili organizacijama pre pristupanja EU, ali do dana pristupanja EU mora da se povuče iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Ovo nije novi uslov, već opšte pravilo koje se odnosi na sve zemlje kandidate koje žele da se pridruže EU", kaže Peter Stano.
Printscreen/EU Debates|eudebates.tv
On ističe da EU ostaje najvažniji trgovinski partner Srbije, pokrivajući više od 61 odsto ukupne trgovine, sa vrlo dobrom dinamikom rasta i napominje da trgovina sa Rusijom čini manje od šest odsto ukupne robne razmene Srbije. Osim toga, napominje i da su evropske investicije u Srbiji otprilike 10 puta veće od ruskih.
"Vlada Srbije identifikovala je integraciju u EU kao strateški prioritet zemlje i to je više puta potvrdila, nedavno u ponedeljak na samitu zapadnog Balkana u Berlinu. To uključuje progresivno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Očekujemo da će se Srbija ponašati u skladu sa ovom opredeljenošću", poručuje Peter Stano.
Povezane vesti
MSP: Sporazum komplementaran sa evropskom politikom
I državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović i koordinator Klastera 6, koji se odnosi na ekonomske odnose sa inostranstvom, potvrđuje da će Srbija, kada se pridruži zajedničkom tržištu i uđe u EU, morati da raskine sve druge trgovinske sporazume. Ali on smatra da je u interesu Srbije da do tada ima što više takvih sporazuma.
"On nije u suprotnosti, već je komplementaran sa evropskom politikom Srbije", tvrdi Starović.
Podseća da je sporazum sa EAEU potpisan još u oktobru 2019. godine u Moskvi i navodi da ima karakter ekonomskog, a ne političkog sporazuma.
Povezane vesti
"EU je u proteklom periodu uvela restriktivne mere prema Belorusiji koje se odnose na pojedine privredne grane poput vazdušnog saobraćaja, kao i na jedan ograničen broj osoba i privrednih subjekata. I pored toga, države članice EU imaju razvijenu trgovinsku razmenu i ekonomsku saradnju sa Belorusijom", napominje Starović.
E-Stock/Dušan Milenković
Starović napominje da je članstvo Srbije u EU prioritet spoljne politike i strateško opredeljenje Srbije.
"Postojanje oba sporazuma (SSP i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EAUE) ne predstavlja prepreku za buduće članstvo Srbije u EU, dok eventualne pojedine restriktivne mere prema trećim zemljama, uključujući i one koje se odnose na Belorusiju, na koje se Republika Srbija obaveže – predstavljaju međunarodno preuzetu obavezu koje ćemo se pridržavati", kaže državni sekretar.
Slično mišljenje zastupa i ministarka trgovine Tatjana Matić koja kaže da ne vidi kako bi Sporazum sa EAEU mogao da našteti odnosima Srbije sa Evropskom unijom.
"Mi sa EU naravno imamo posebne odnose i ona je naš najznačajniji ekonomski partner i to će i ostati. Ovo je novo tržište koje je nama bilo neophodno i značajno nam je za potpuno druge vrste proizvoda koje mi tamo plasiramo. U političkom smislu mi još nismo članica EU i ovakva vrsta sporazuma ne predstavlja nikakvu smetnju", poručuje ona.
"Trgovina se posmatra kroz interes"
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Predrag Bjelić objašnjava da se Srbija, kada je reč o sankcijama prema Belorusiji, priključila samo delu koji se tiče vazdušnog saobraćaja, odnosno preletanja, i dodaje da to ne ugrožava trgovinski deo.
"EU se ljutila i što sarađujemo sa Rusijom, jer su i njima ranije uveli sankcije. Dok nismo članica mi ne moramo da primenjujemo zajedničku politiku EU. Nema razloga da se mi ograničavamo", napominje Bjelić.
Profesor objašnjava i da bi EU sigurno reagovala ako bi se trgovina iz drugih evropskih zemalja preusmerila preko Srbije ka Rusiji, Belorusiji i ostalim članicama EAEU.
"Oni bi reagovali, jer bi to onda bili mnogo značajniji tokovi. Ovo nisu količine koje bi njih mogle da zabrinu. S druge strane, uprkos sankcijama Rusiji, završava se Severni tok, što znači da Unija ne odustaje od onoga što je njen vitalni interes", rekao je on.
Napominje da se trgovina uvek gleda kroz interes i da bi trgovina trebalo da koristi politiku, a ne obrnuto.
"EU je naš najznačajniji partner, jer sa njom imamo veću razmenu nego sa zemljama CEFTA, a mogućnosti za izvoz na tržište EAEU su mnogo manje", ističe profesor Bjelić.
Profesor napominje da je Rusija važna zbog uvoza energenata, a da u izvozu u ovu zemlju, odnosno EAEU Srbja ima ograničenja koja sa Evropom ne postoje. Kao primer navodi to što sirovina iz Makedonije ne može da se preradi i da se proda u Rusiju, a u Evropu može.
Šta predviđa Sporazum Srbije i EAEU?
Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupna robna razmena između zemalja EAEU i Srbije tokom prošle godine bila je 1669,9 miliona dolara. Od toga je uvoz bio 1.303,4 miliona dolara, a izvoz svega 366,5 miliona dolara. Od ukupnog izvoza u ovih pet zemalja oko 90 odsto čini robna razmena sa Rusijom. Svi proizvodi koje smo lane prodali Belorusiji koštali su 15 miliona dolara, dok smo od njih uvezli robu vrednu 43 miliona dolara.
U PKS za Euronews Srbija kažu da je novim sporazumom dogovoreno da će Srbija u zemlje EAEU moći da se izveze 2.000 tona cigareta, približno 90.000 litara vinjaka, 400 tona polutvrdog i tvrdog kravljeg sira, neograničene količine kozjeg i ovčijeg sira i voćnih rakija. Sa druge strane, omogućiće se nove pogodnosti za neke sireve, alkoholna pića, cigarete i slavine, ventile i slične uređaje za cevovode, za robu poreklom iz EAEU prilikom uvoza u Srbiju.
Sporazum sa EAEU sadrži inovirane odredbe u delu koji se odnosi na preferencijalna pravila o poreklu, od kojih je najznačajnije ukidanje uslova direktne kupovine i unapređene odredaba u vezi sa saradnjom nadležnih organa.
Tanjug/Zoran Žestić
U PKS smatraju da je Sporazum najznačajniji za poljoprivredu i prehrambenu industriju, ali će koristi imati svi izvoznici i uvoznici.
"Potenciajlno interesantni proizvodi za izvoz na tržište EAEU su konzervirano voće i povrće, džemovi, voćne rakije, sokovi, kompoti, sadnice jestivog voća i kalema ruža, lekovi, keramičke pločice, nameštaj, hrana za kuće ljubimce, atraktivna je i saradnja u oblasti građevinarstva i informacionih tehnologija", navodi PKS.
Komentari (0)