Berze se spremaju za haos na dan izbora u SAD: Šta nudi "Tramp trejd", a šta "Haris trejd"
Komentari03/11/2024
-09:00
Finansijska tržišta se pripremaju za američke predsedničke izbore 5. novembra tokom celog oktobra, uz rastuću neizvesnost koja je uzrokovala značajnu zapaljivost.
Tesna trka između republikanca i bivšeg predsednika Donalda Trampa i potpredsednice Kamale Haris dovela je do toga da investitori pređu na bezbednu imovinu i zaštite se od rizika. Međutim, ni tzv. "Tramp trejd” ni "Haris trejd" ne nude garantovano sigurnu strategiju, jer je na kraju primena postizborne politike ta koja će oblikovati tržišne trendove, piše Euronews.
Trenutna reakcija tržišta može biti preokrenuta kada se objavi konačan rezultat.
Majkl Braun, viši strateg istraživanja u firmi "Peperston" iz Londona, primetio je da bi "najveći preokret rizika, bez obzira ko na kraju pobedi, bila izvesnost rezultata“.
"Tržišta neprestano žude za sigurnošću, koju bi takav rezultat obezbedio, i omogućilo onima koji su zaštitili rizike u vezi sa izborima da oslobode te pozicije i ponovo uđu u nadmetanje", kazao je on.
Berze će se verovatno oporaviti od prodaja
Očekuje se da će svetska tržišta akcija doživeti povećanu nestabilnost dok traje glasanje 5. novembra, potencijalno slično reakcijama koje su viđene tokom referenduma o Bregzitu i američkih izbora 2016. Na tim američkim izborima, tržišta su se rasprodala pre dana izbora, ali su se oporavila kako je Tramp govorio njegov pobednički govor.
Ne mora da znači da će se istorija ponoviti, ali nedavna kretanja su pokazala sličnosti.
Indeks "volatilnosti" tržišta CBOE, standardna mera za zaštitu od rizika, porastao je za 35 odsto u oktobru zbog rasta premija za rizik.
Glavni globalni pokazatelji, kao što su S&P 500, Euro Stock 600 i ASX 200 su u opadanju, a svaki je pao između dva i tri odsto u protekle dve nedelje zbog težnje za smanjenjem rizika.
Braun je dodao da tržišta u narednih pet trgovačkih dana određuju cene u rasponu od dva do tri odsto za ove indekse. To bi moglo da naznači da bi tržišta akcija moglo da povrati gubitke sledeće nedelje ako ne bude ponovnog brojanja glasova ili bilo kakvih događaja koji produžavaju neizvesnost.
Dugoročno, akcije bi mogle da se suoče sa pritiskom pod Trampovim mandatom, ako se njegova politika, kao što je nametanje tarifa, usvoji.
Na primer, globalna tržišta su doživela strmoglavu rasprodaju tokom trgovinskog rata između SAD i Kine 2018. godine, a preokret je usledio tek nakon što su Federalne rezerve (Fed) nastavile sa smanjenjem kamatnih stopa 2019.
Od septembra, Fed je već počeo da smanjuje kamatne stope i verovatno će to nastaviti i u decembru, potencijalno podržavajući trend rasta cene akcija.
Međutim, pobeda Trampa bi mogla da uvede veću zapaljivost tržišta u naredne dve godine, dok bi pobeda Haris mogla da obezbedi stabilnije ekonomske izglede, omogućavajući tržištima da prirodno prate ekonomske sile.
Trend pada na tržištu obveznica će se možda nastaviti
Državne obveznice SAD su u oktobru doživele naglu rasprodaju zbog dva glavna faktora.
Prvo, septembarski podaci o zaposlenosti pokazali su da je američko tržište rada otpornije nego što se predviđalo. Nakon značajnog smanjenja kamatne stope Fed-a u septembru, cene obveznica su u početku porasle kako su prinosi opali, pošto se prinosi i cene obveznica kreću u suprotnom smeru.
Međutim, tržište je od tada prilagodilo svoja predviđanja u vezi smanjenja kamata Fed-a, očekujući postepeni pristup, što je povećalo prinose i dovelo do rasprodaje obveznica.
Drugo, "Tramp trejd“ je odigrao veliku ulogu u povećanju prinosa američkih državnih obveznica, jer se očekuje da će njegova politika povećati inflaciju, ohrabrujući Fed da uspori dalje smanjenje kamatnih stopa. Prinosi na obveznice, posebno kratkoročne, često odražavaju tržišna očekivanja o kretanju kamatnih stopa.
Trampova pobeda bi mogla da pojača rasprodaje jer bi njegova politika, kako predviđaju neki stručnjaci, povećala budžetski deficit i inflatorni pritisak, primoravajući Fed da obuzda svoj tempo smanjenja stope.
Mandat Haris ne bi nužno proizveo suprotan efekat na tržištu obveznica, jer će njena politika takođe verovatno povećati državni dug i deficite, mada možda u manjoj meri.
Najizbalansiraniji ishod za obveznice mogao bi biti Kongres podeljen između republikanaca i demokrata, koji bi mogao da ograniči prekomernu državnu potrošnju i ublaži inflatorne pritiske.
Komentari (0)