Igre 
Lučić: Telekom se intenzivno bavi razvojem veštačke inteligencije u više segmenata
Komentari06/03/2023
-16:30
Veštačka inteligencija je ključna za razvoj 5G mreže i zahvaljujući tom napretku će doći do razvoja automatskog upravljanja vozilima bez vozača, primene nano robota u medicini i mnogim drugim sferama poslovanja, izjavio je direktor Telekoma Srbije Vladimir Lučić koji je učestvovao na panelu "Digitalni otisak: Unapređena saradnja u digitalnom okruženju" u okviru Kopaonik biznis foruma. Dodao je da se grdno vara onaj ko smatra da će svet izgledati isto za deset godina i poručio da bi svaka kompanija, mala ili velika, trebalo da pristupi razvoju dve oblasti - veštačkoj inteligenciji i sajber bezbednosti.
Lučić je istakao da se Telekom intenzivno bavi razvojem veštačke inteligencije u više segmenata. Kako objašnjava, trenutno se radi na boljem razumevanju korisnika, a veštačka inteligencija ima veliki potencijal kada je u pitanju bolje planiranje investicija ali i održavanje, zato što će mašine biti osposobljene da unapred pronalaze greške. "Na taj način možemo unaprediti i odnose sa korisnicima", rekao je Lučić.
Poručio je da će Telekom biti nosilac razvoja 5G u regionu, pošto jedini ima ugovor sa Evropskom investicionom bankom, koja će pomoći da se ubrzano razvija 5G.
"Već smo investirali u optiku, koja je jedan od ključnih faktora dobrog 5G, mi ćemo definitivno biti nosioci razvoja 5G tehnologije i u Srbiji, BiH i u Crnoj Gori, ali nećemo tu da se zaustavimo", naveo je Lučić.
Direktor Telekoma je istakao veliki značaj digitalne pismenosti i napomenuo da ljude ne možete naterati da nešto koriste, ali da oni to počinju da rade kada uvide benefite, podsećajući na bum društvenih mreža.
"Nije digitalna pismenost samo korišćenje aplikacije, treba nam širenje kroz samo školsktvo, da bismo povećali broj kreatora aplikacija. Zato je važno to što radi država u stvaranju IT inženjera i proogramera u kreiranju dodatne digitalne pismenosti", rekao je Lučić.
Rentiranje infrastrukture konkurenciji
On je naveo da Srbija ima izuzetno dobar kvaliteti fiksne i mobilne tehnologije, ali da je Telekom uspeo da uvede optičku infrastrukturu u svim većim gradovima i sada 1,2 miliona domaćinstava imaju optiku. Lučić je nagllasio da je "Telekom", shvatajući značaj toga, planirao da tu infrastrukturu rentira i konkurenciji, jer je to jedini pravi način pravljenja biznis plana za optičku infrastrukturu.
Povezane vesti
"Ona se mora deliti sa konkurencijom i mora se naplaćivati korišćenje, jer nema smisla graditi paralelnu infrastrukturu. Shvatili smo da nije korisno imati tri stuba na jednom brdu, već da možemo imati svi jedan, ali da se takmičimo sa uslugom i da se poveća servis provajdera", rekao je Lučić.
On je istakao da je izuzetno važan projekat koji se sprovodi sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i koji vodi država - pokrivanje ruralnih područija internetom. Rekao je da bi bez države to ostalo na kraju i da bismo još čekali na njegovo uvođenje, ali da će država obezbediti oko 250 miliona evra da ljudi u seoskim sredinama imaju kvalitetan optički internet kao u centrima gradova.
"To je jedan od faktora koji može ljude da motiviše da ostanu u tim područijima, jer oni onda mogu tamo i da ostanu i da rade", rekao je Lučić.
Tanjug/Jadranka Ilić
O prednostima saradnje sa konkurencijom pričao je i Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija.
"Imamo puno potencijala da radimo zajedno stvari koje su dobre za Srbiju i za korisnike. Pokazali smo da neke stvari možemo uraditi zajedno, poput fiskalizacije, jer smo bili partner državi. Sarađujemo i na širokopojasnom internetu u selima. Mi smo u Srbiji jedini koji smo isključivo mobilni operater i činjenica je da kasnimo sa novom tehnologijom. Imamo najviše tri godine da ove mreže usavršimo. Razmišljamo već o gašenju 3G. U nove investiramo puno sredstava, jer imamo rast potrebe, a nećemo još dugo moći. Nadamo se da će doći do te aukcije za 5G do kraje godine, da bismo mogli to da realizujemo", rekao je Dejan Turk.
Majk Majkl, izvršni direktor "Jetela", istakao je da se potražna za podacima tolika da se sada barata sa 27 puta većom količinom podataka nego pre 10 godina. Zbog toga su potrebna ogromna ulaganja u infrastrukturu i aplikacije.
Tanjug/Jadranka Ilić
"U svetu je dosad uloženo 3,6 biliona dolara u digitalnu konektivnost a do 2030. godine, koja je proglašena za cilj agende Globalne kontektivnosti kao datum kada bi svi trebali da imaju internet, biće uloženo još 1,7 biliona. Trećina stanovnika u svetu i dalje nije na internetu, a najveći problem je infrastruktura i nedostatak digitalne pismenosti, koja mora da se prilagodi lokalnim običajima", napomenuo je Majkl.
Povezane vesti
Komentari (0)