Energetska preduzeća i dalje glavni rizik za budžet: Kako napraviti balans između cene struje i investicija

Komentari

Autor: Z. Radović

05/03/2023

20:09

Energetska preduzeća i dalje glavni rizik za budžet: Kako napraviti balans između cene struje i investicija - Copyright Tanjug/Jadranka Ilić

veličina teksta

Aa Aa

Inflacija u Srbije je bila gotovo 16 odsto prošle godine, pa izgleda da je Srbija prošla bolje od evropskih zemalja, ali je ona „sakrivena“ cenama gasa i struje koje nisu bile podignute. Ta politika predstavlja lošu ekonomsku politiku, rekao je predsednik fiskalnog saveta Pavle Petrović na panelu “Makroekonomski trendovi u Srbiji: izazovi ispred nas“ na Kopaonik biznis forumu.

On je istakao da je plaćena skupa cena i da su iz budžeta date oko 2,4 milijarde evra te da će država nastaviti još da plaća. Dodao je da će na kraju cene energenata opet biti povećane, tokom 2023. i ukazao da će to onda da se prelije na inflaciju tokom ove godine i da će ona verovatno u Srbiji zbog toga duže da traje nego u drugim evropskim zemljama.

Inflacija je, kazao je, obuzdavana kontrolom cena gasa i električne energije, koje su u Evropi porasle višestruko, a u Srbiji u 2022. to nije bilo ni izbliza tako. Petrović je istakao da bi, ako se uklone gubici energetskog sektora budžet Srbije bi bio uravnotežen. Glavni rizik je energetski sektor Srbije, a unutar je Elektroprivreda Srbije.

"Trendovi su se pogoršali u 2022. Rast privrede Srbije je upola manji od onoga što je planirano, sa 2,3 odsto. Inflacija se snažno ubrzala, a s druge strane je slična situacija i u ostalim evropskim zemljama. Rast BDP značajno zaostaje i skoro je polovina rasta od 4,5 odsto u centralnoistočnoj Evropi. Manji od toga, 0,5 odsto je zbog loše poljoprivredne sezone. Ne treba gledati samo godinu ili dve i govoriti o rezultatima, kao 2020. kada je Srbija dobro odgovorila na krizu. Kada se uzmu ove tri godine, dobijete predstavu o performansama što se tiče rasta. Dohodak je porastao ukupno za devet odsto, ali je Hrvatska rasla 10,5; Poljska 10, Slovenija 9,5 odsto. Srbija je zabeležila rast isti kao centralnoevropske zemlje, ali to nije dovoljno jer Srbija mora brže da raste“, rekao je Petrović.

"Ukupan trošak Srbijaga i EPS-a veći od tri milijarde evra"

On je istakao da su glavni fiskilani rizik gubici javnih preduzeća u energetskom sektoru.

"Ukupan trošak EPS-a i Srbijagasa bio je između 3 i 3,5 milijarde evra. To su ogromna sredstva. Kada bi se ovi troškovi u 2022. energetski sklonili, deficit bi bio 0,4 odsto BDP-a. Verovatno će taj fiskalni trošak da nestane sa povećanjem cena u 2023. godini, ali on nastaje jer Srbijagas prodaje gas po cenama jeftinijim od onih po kojima uvozi. Kod EPS-a je glavni problem sistematski pad proizvodnje. Nedvoljne i loše usmerene investicije, jer nisu otvarani novi kopovi uglja i to je uslovilo pad proizvodnji“, istakao je Pavle Petrović.

Predsednik Fiskalnog saveta je istakao da su potrebne investicije u oporavak proizvodnje, da se kopovi u Kolubari otvore, jer se kasni sa radovima.

"Tu dolazi i kupovina opreme. Pre 2025. teško da će se to sve kompletirati, a na osnovu toga 10 do 15 odsto potrošnje će morati da se zadovolji iz uvoza. Najveći izazov da EPS investira u energetsku tranziciju i da smanji proizvodnju iz uglja. Inače, izvoz će podlegati taksama na one proizvode koji u sebi sadrže visok nivo CO2. Teško je proceniti kolike su investicije potrebne,a li je najavljeno oko 10 milijardi u narednih deset godina, a znatan deo bi trebalo da finansira iz povećanja cena, ali deo će morati i iz budžeta“, rekao je Petrović.

On smatra da je pitanje da li je EPS u stanju da te investicije izvede, jer „postoji manjak stručnjaka, nepophodno je privući nove, dobro ih platiti i omogućiti im da rade profesionalno“.

Drugi problem, kako je naveo, vezan za investicije jeste ko će izvoditi te radove.

"Tu imamo jako loše rezultate i to je jedan od razloga kolapsa. Postoje sporni tenderi, jer se na njih javlja u proseku jedna i po firma, i zato su tenderi veoma problematični. Neka preduzeća skoro parazitiraju i izvode te radove, a i ona koja su bila privatizovana i izdvojena iz EPS-a se stalno pojavljuju kao podizvođači. Možemo zamislilti koliko će biti taj pritisak, kada se te nove investicije pojave kao kolač“, ukazao je Pavle Petrović.

One je rekao da je EPS već imao jednu epizodu kada je uz povećane cene preduzeće gotovo stalo na zelene grane, a da je opet došao u kolaps.

"I pre deset godina EPS nije dobro poslovao. Sa fiskalnom konsolidacijom je 2015. uočeno da je neophodno restrukturiranje EPS-a. Cene su 2013. i 2014. povećane i EPS je izvučen iz minusa, nije više vršio pritisak na budžet. Uz to su išle i neke reforme koje su bile simulacija, a ne stvarne reforme. Samo je pitanje da li će i ova epizoda da se tako završi. Oko 30 odsto će energenti poskupeti za građane, a 70 odsto za privredu, ali to može da dovede do toga da EPS ipak ne uđe u bolne i zahtevane reforme koje su neophodne“, smatra Pavle Petrović.

Vujović: Rešenje je da dobiju pomoć samo oni koji ne mogu da plate struju

Bivši ministar finansija i član Saveza ekonomista Srbije Dušan Vujović rekao je da je za reformu Elektroprivrede neophodno više faktora, među kojima promena cene i menadžment i tehnologija i diverzifikacija i zelena energija. Komentarišući to što cene struje i gasa nisu povećavanje, "bolest od koje smo patili u socijalizmu“.

"Intuitivno i emotivno se opiremo reformama, umesto da se prilagodimo. Vrlo je kontroverzna stvar oko energetike. Kontrola cena energije znamo kuda vodi. Rešenje je da oni koji ne mogu da plate ekonomsku cenu da dobiju pomoć. Sa niskim cenama ćete subvencionisati i one koji vode ambasade i koji zarađu 150.000. Ostavite cenu normalnu, targetirajte, uložimo energiju da nađemo grupe koje zaslužuju subvenciju da ne bi bile pogođene“, rekao je Vujović.

Ustjugova: Neophodno da se zaustavi fiskalno krvarenje u budžetu

Šefica kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, Julija Ustjugova je takođe rekla da se ne može izbeći dodatno povećanje cene struje i gasa. Ona je navela da je izuzetno važno da se podstakne štednja energije. Dodala je da će reforma elektroenergetskih kompanija biti ključna tačka aranžmana sa MMF-om i da je "neophodno da se zaustavi fiskalno krvarenje u budžetu koje je rezultat nereformisanih javnih preduzeća".

Rekla je da mora da se nastavi zaoštravanje monetrane politike, jer je inflacija u evrozoni preko osam odsto, dok je u Srbiji veća od 15 odsto.

"Reforma energetskog sektora je ključna za ubrzanje tranzicije", istakla je Ustjugova.

Ona je istakla i da se Srbija pokazala kao dobra investiciona destinacija i da treba da koristi blizinu tržišta Evropske unije, mogućnosti skraćenja lanaca snabdevanja, odnosno što evropske kompanije traže dobavljače na tržištima bližim njima. Napomenula je i da je ubrzanje zelene tranzicije i razvoj ljudskog kapitala od ključnog značaja za dalji rast.