Igre 
"Nije to samo uzmeš torbu i preseliš se": Državi cilj brza eksproprijacija, a građanima adekvatne naknade
Komentari04/03/2023
-21:02
Brzina izgradnje auto-puteva poprilično zavisi od postupka eksproprijacije, odnosno od toga da li će država uspeti lako da se dogovori sa vlasnicima nekretnina preko kojih bi trebalo da prođe put. Mnogi meštani čija su se imanja našla na trasi budućih saobraćajnica morali su da napuste svoje kuće i da državi prodaju zemlju, ali tvrde da za to nisu dobili pravičnu naknadu. Zbog toga su podneli tužbe sudu, a na nekim deonicama ne žele da ustuknu pred građevinskim mašinama, zbog čega su radovi više puta bili prekidani.
Državi je cilj da se eksproprijacija što pre završi, a građanima da za svoja imanja dobiju pravične cene i novac kojim će moći da kupe nova imanja. Vlasnici njiva i kuća tvrde da im država nudi sume koje su daleko ispod tržišne cene nekretnina.
Eksprorijacija zemljišta za auto-put "Miloš Veliki" u čačanskom kraju izazvala je brojne probleme sa jedne strane meštanima, sa druge "Putevima Srbije" koji su investitor radova na toj deonici. Meštanima je ponuđen novac i mnogi su prihvatili naknade za svoje kuće, okućnice i zemljište, dok su oni koji smatraju da su oštećeni žalili sudu. U "Putevima Srbije" smatraju da je naknada u skladu sa zakonom i tržišnom vrednošću.
Profesor Pravnog fakulteta u Nišu Miloš Prica smatra da je nezadovoljstvo vlasnika nepokretnosti opravdano i da je eksproprijacija u našem pravnom poretku ispod standarda koji bi trebalo da važe u poretku pravne države, dok procenitelj i sudski veštak Milić Đoković za Euronews Srbija kaže da su cene nekretnina u ruralnim sredinama nekada niže od cena građevinskog materija koji je potreban da se na nekom drugom mestu napravi ista takva kuća.
Nezadovoljni naknadom za zemlju
Porodična kuća Čeda Jokovića u selu Lisice kod Lučana uskoro bi trebalo da bude srušena zbog izgradnje petlje na deonici autoputa Preljina-Požega. Zemljište je ekproprisano, a Čedo je prihvatio novac koji su "Putevi Srbije" dali nakon eksproprijacije za objekte. Za kuću je dobio 430 evra po kvadratu plus oko 220 za šupu. Dodaje da je za adaptaciju ženine kuće od 160 kvadratnih metara u Guči, gde će ubuduće živeti, morao da podigne kredit.
"Bili smo prinuđeni, jer su radovi počeli evo bukvalno na 20 metara od kuće. Sada iz građevinskog kampa u blizini zovu da provere kada ćemo se iseliti. Pa, ne može narode neko da se iseli za jednu godinu da napraviš kuću i da se iseliš. Ovde je 50 godina unošeno, rađeno, treba ti to da preseliš. Nije to samo uzmeš torbu stvari preseliš se u novi stan i tu ćeš da živiš", napominje Joković.
I dok se sa naknadom za kuću složio, ne slaže se sa visinom naknade za zemlju, kao ni njegov komšija Ivan, kome je deo malinjaka privremeno eksproprisan, a deo trajno. Obojica su nezadovoljni ponudom, svako za svoju zemlju, pa su se obratili sudu.
Povezane vesti
"Ponuđena cena po metru kvadratnom je 150 dinara. Ja na tom metru posadim pet sadnica koje meni donesu pet kilograma, koje je prošle godine bilo 2.500 dinara na tom metru, a oni mi nude 150 dinara. To je izuzetno malo, sada kada bih ja hteo da kupim ovakvu zemlju niko neće ispod 2.000 dinara da je proda", priča za Euronews Srbija Ivan Todorović iz sela Lisice, koje pripada opštini Lučani.
"Putevi Srbije": Dva načina utvrđivanja naknade
U Službi za pravne, kadrovske i opšte poslove "Puteva Srbije" navode da je ekproprijacija gotova i da zakon definiše dva načina utvrđivanja naknade.
"Jedini način osim zaključenja sporazuma o naknadi pred organom uprave je da sud donese odluku o naknadi gde ćemo mi naravno po pravnosnažnosti takve odluke isplatiti stranke", kaže Goran Tomić iz "Puteva Srbije".
Meštani sela oko Čačka su više puta blokirali puteve u nadi da će ostvariti svoje zahteve. Protesti su obustavljeni, jer se pojavila informacija da dogovor sa "Putevima Srbije" postignut. Međutim, u ovom preduzeću ne veruju svi da će dogovor biti ostvaren.
"Dogovori su mogući, ali dozvoljeni nisu, jer je Zakon o ekspropijaciji izričit da se nakon donošenja prvostepenog rešenja o ekspropijaciji stranke ne mogu dogovarati o oblicima i visini naknade", rekao je Goran Tomić.
"Putevi Srbije" sada ulažu žalbe na postupke pred sudom od kojih se pojedini vode i po dve godine. U Službi za pravne poslove, kažu da ulažu žalbe, jer je sud prepustio određivanje naknada veštacima, a zapravo je sud taj koji treba da donese odluku o naknadi. Meštani se nadaju dogovoru, ali čini se da će morati da čekaju presude suda.
U Hrtkovcima još čekaju novac za parcele
Slične probleme imaju i vlasnici njiva koje se nalaze na trasi budućeg auto-puta između Rume i Šapca. Ova saobraćajnica trebalo bi, prema najavama predsednika države, da bude završena do kraja godine. U protekle tri godine meštani Hrtkovaca, na čijoj se zemlji taj put gradi, čekaju da im "Koridori Srbije" isplate novac za parcele. Iako meštani tvrde da je ponuđena suma od skoro 83 dinara po kvadratnom metru daleko ispod realne tržišne cene, ni nju do sada nisu dobili, ali jesu račune za odvodnjavanje i porez.
Povezane vesti
Siniša Lulić jedan je od pedesetak meštana Hrtkovaca čija je zemlja bila predmet eksproprijacije. Kaže da su iz "Koridora Srbije" od vlasnika parcela da im dozvole da uđuju u posed, a da su im obećali da će za mesec dana rešiti problem.
"Nit nas ko poziva, nit nam daju rešenja. Uzeli su nam zemlju, ne radimo je već dve, tri godine, porezi nam stižu i odvodnjavanje, navodnjavanje", priča Lulić.
Većini ovih ljudi zemlja koju obrađuju porodično je nasledstvo koje nisu želeli da prodaju. Pavel Ušjak je imao osam jutara, a zbog auto-puta uzeli su mu, kaže, polovinu. Pavel kaže da je izigrano njihovo poverenje.
Povezane vesti
"Iz "Koridora" su zamolili da ih ne tužimo više za ometanje poseda, da bi oni mogli da uđu u posed. Kad oni uđu u posed mi nemamo prava više na žalbu za naknadu za našu zemlju. Oni su nam obećali za mesec dana da će nam po hitnom postupku i isplatiti zemlju i rešiti naše predmete, a prošlo je već šest meseci", tvrdi Pavel.
Kako vreme prolazi, sve manje imaju nade da će biti isplaćeni. Svesni su i da po ceni koju za svoje parcele treba da dobiju, ne bi mogli kupiti nove njive. Siniša Lulić kaže da državne zemlje ima dovoljno i da bi bili zadovoljni da dobiju od države onoliko koliko im je i uzeto.
"Kod nas je zemlja išla do pre dve, tri godine, od 4.000 do 6.000 za jutro. Sad je jutro 12.000 evra", kaže Tomislav Bači, ratar iz Hrtkovaca.
U "Koridorima Srbije" navode da se radovi na izgradnji saobraćajnice od državnog značaja odvijaju nesmetano. Citirajući Zakon o eksproprijaciji, kažu i da su u konkretnom slučaju gotovo svi vlasnici nepokretnosti dali saglasnost izvođaču da uđe u posed i započne radove, bez obzira na to što su odlučili da pred sudom utvrde visinu naknade, koju kažu ne određuju oni, već lokalna poreska uprava. Od ukupno 181 predmeta u Hrtkovcima, okončano ih je 66, dok je 115 u vanparničnom postupku pred Osnovnim sudom u Rumi. Obećanja data meštanima nisu pominjali.
Prica: Nezadovoljstvo vlasnika je opravdano
Profesor Pravnog fakulteta u Nišu Miloš Prica smatra da je nezadovoljstvo vlasnika nepokretnosti opravdano i da je eksproprijacija u našem pravnom poretku ispod standarda koji bi trebalo da važe u poretku pravne države i svakako ispod standarda u razvijenim evropskim pravnim porecima, poput francuskog i nemačkog prava.
"Osnovni problem je u tome što se naknada za eksproprisanu nepokretnost u našem pravnom poretku određuje na jedan formalan način. Ranije na osnovu izvešataja Poreske uprave, a danas prevashodno na osnovu mišljenja veštaka, a zapravo bi sud trebalo da utvrdi visinu naknade uzimajući u obzir elemente koji su vezani ne samo za nepokretnost, već i položaj vlasnika nepokretnosti. To bi značilo da će sud uzeti u obzir namenu upotrebe nepokretnosti, lične porodične prilike titulara, životne uslove, dakle uslove korišćenja nepokretnosti", objašnjava profesor.
Prica napominje da bi smisao tog utvrđivanja bio da se utvrde štetne posledice koje pogađaju vlasnika nepokretnosti pri čemu bi sud mogao uzeti u obzir eventualnu korist koju valsnik nepokretnosti stiče zbog ostvarivanja cilja eksproprijacije.
"Tako bismo dobili da položaj vlasnika ne bude ni povoljniji, ni nepovoljniji nego što je bio pre ekspropirijaciji. U ovom slučaju nije problem ni Zakon o eksproprijaciji, jer on predviđa tržišnu cenu nepokretnosti kao pravni standar i po prirodi stvari je obaveza i dužnost suda da utvrdi sadržinu i značenje ovog pravnog standarda, bez obzira na to što vlasnici mogu zaključiti pred organom uprave u pravnoj državi meru ispravnosti i pravičnosti trebalo bi da utvrdi sud", smatra Prica.
On je podsetio da smo pre ovog, imali nepovljnije rešenje, koje je podrazumevalo da se ta visinat određuje isključivo na osnovu izveštaja Poreske uprave, pa je nakon odluke Ustavnog suda to promenjeno tako što će sud dokaznim sredstvima utvrditi visinu naknade. Kaže da sud to čini na čisto formalan način, polazeći prevashodno od mišljenja veštaka i neuzimajući ove elemente u obzir.
Prica ukazuje da je najveći problem utvrđivanje javnog interesa, jer se on kod nas utvrđuje od strane Vlade Srbije, u postupku koji predviđa mogućnost da stranke ne budu ni saslušane, dok u drugim pravnim evropskim porecima, poput francuskog, utvrđivanje podrazumevanje podrazumeva odmeravanje pozitivnih i negativniih strana predložene eksproprijacije.
"Kod njih u tom postupku ne samo da učestvuju stranke, već i svi koji su zainteresovani, susedi nepokretnosti, mišljenje daje organ lokalne zajednice i učestvuju stričnjaci za urbanističko i prostorno planiranje, ekološke i nadležni organ na sonovu predočene argumentacijeodlučuje da li je ta eksproprijacija u javnom interesu ili nije. Da li će se taj auto-put graditi na nepokretnostima koje su predldožđene, to će zavisiti od tog odmeravanja tih stavova i mišljenja koji su izneti", kaže Prica.
Procenitelj: Država mora da nađe kompromisno rešenje
Isplata naknade za eksproprijaciju čini se logična i pravična kada su u pitanju urbane gradske sredine, ali je pitanje da li je ona rešenje i za sela, gde je slabija prodaja nekretnina, odnosno kako odrediti tržišnu cenu tamo gde tržišta gotovo i nema. Sudski veštak i procenitelj Milić Đoković ukazuje da bi svugde trebalo da važe tržišni uslovi, bez obzira da li je to Beograd ili neki deo Srbije, ali da država mora da nađe kompromisno rešenje između interesa vlasnika i države.
"U upravama prihoda uzimaju prosek realizovanih kupoprodaja, odnosno cene po kojima su prodati placevi u okolini u prethodnom periodu, a uglavnom ih je jako malo. Ako ih nema, oni uzimaju tri realizovane prodaje u susednim selima, ali to je neupotrebljivo i nepravedno, jer se parcela do parcele razlikuju po kvalitetu zemlje. Oni neće time da se bave, uproseče tri prodaje i "pokrili" su se prema zakonu, ali nisu prema tržištu", objašnjava Milić Đoković.
On ukazuje oi da je problem što poreska uprava, odnosno lokalne uprave prihoda, tretiraju tu imovinu kao krajnje devastiranu i neupotrebljivu i kaže da su onda stope jako niske.
"Mi kao procenitelji radimo drugačije i uzimamo u obzir šta se na toj lokaciji može uraditi, šta se može gajiti, koji je kvalitet zemlje i zasada, koliko se u narednih 20 godina jabuka ili drugog voća moglo ubrati. Tako se dobija tržišna vrednost kada je mi izračunavamo", objašnjava Milić Đoković.
On ukazuje da su cene u ruralnim sredinama niže od cena građevinskog materija koji je potreban da se na nekom drugom mestu napravi ista takva kuća.
"Poreska uprava koristi komparativnu metodu, odnosno cenu zemlje u okolini placa koji je predmet eksproprijacije, a dešava se da to bude 70 ili 80 dinara po kvadratu, a to je pola evra. Za to ne može da se kupi ni pola bloka. Cene su često nerealne i nažalost ispod tržišnih. Opet, vlasnici nekad smatraju da im je porastao ucenjivački potencijal pa traže neke nerealne cifre.", smatra Đoković.
On napominje da bi trebalo da se nađe neko rešenje između Poreske uprave, koja radi za državu i veštačenja stručnjaka koji su nezavisni i da to bude neka prosečna cena. Ona, kako navodi, svakako treba da bude bar dva do tri puta veća nego što je sada, i za zemlju kod Čačka i za njive u Vojvodini.
Preporuka za vas
Komentari (0)