Igre 
Rusi i Ukrajinci za godinu dana registrovali oko 5.000 firmi: Da li Srbija ima šansu da trajno zadrži nove stanovnike
Komentari26/02/2023
-20:35
Samo za prvih mesec i po dana ove godine Rusi su u Srbiji otvorili čak 616 firmi, čime se broj novih privrednih društava i preduzetnika čiji su osnivači ruski državljani približio cifri od 5.000. Broj Ukrajinaca koji su pokrenuli svoje biznise u Beogradu značajno manji, ali nije zanemarljivo što su prošle godine osnovali 73 firme, dok je od početka ove godine svoje poslovanje u Srbiji započelo tri privredna društva i četiri preduzetnika. Stručnjaci kažu da novi talas "odliva mozgova" iz Rusije i Ukrajine donosi našoj zemlji brojne benefite i da bi naša država trebalo da se potrudi da ih zadrži.
Novi stanovnici kažu da i dalje najveći problem predstavlja prebacivanje sredstava iz matice i otvaranje računa u našoj zemlji, kao i to što ovde ne mogu da računaju na siguran posao, dok ne regulišu boravak. Nadležni su ranije najavili da bi uskoro mogle biti uvedene olakšice, odnosno da bi stranci koji registruju firmu u Srbiji mogli dobiti državljanstvo po ubrzanoj proceduri. Još, međutim, nisu poznati uslovi pod kojima bi ruski i ukrajinski privrednici mogli brže doći do srpskog pasoša.
Računarsko programiranje i konsultantske delatnosti u oblasti informacionih tehnologija su najzastupljenije delatnosti koje ovde registruju ruski državljani, ali ima i kafića, kozmetičkih salona i trgovinskih radnji. Uglavnom rade u srpskoj prestonici, a najviše firmi prijavili su na Novom Beogradu i Starom gradu. Prema podacima Agencije za privredne registre, Novi Sad je na drugom mestu kao najpoželjnija destinacija za ruske privrednike, a svoje biznise su započeli i u Subotici i Nišu.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije za Euronews Srbija kažu da je u proteklih godinu dana, u Srbiju ušlo 148.927 državljana Ukrajine i 294.656 državljana Ruske Federacije, što znači da je privremeno utočište u našoj zemlji pronašlo više od 440.000 ljudi iz ove dve države. Prema podacima MUP, u istom periodu Srbiju je napustilo 144.895 državljana Ukrajine i 263.577 državljana Ruske Federacije. Kako su u MUP naveli, državljani Ukrajine mogu da uđu u Srbiju bez vize i borave do 90 dana, a državljani Ruske Federacije do 30 dana.
"Trenutno je po osnovu odobrenog privremenog boravka u Srbiji 23.804 državljana Ruske Federacije i 706 državljana Ukrajine", navode u MUP Srbije.
Uticaj na rast izvoza IT sektora
U APR-u kažu da najveći broj ovih društava ukrajinskih državljana registrovanih u 2023. godini, ima pretežnu delatnost koja se odnosi na različite oblike trgovine, a najveći broj preduzetnika je registrovan za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem i računarsko programiranje, ali da te delatnosti nisu toliko dominantne.
"Dolaze najviše mladi i obrazovani i to je svakako dobro za Srbiju. Oni osnivaju svoje firme ili rade za zapadne kompanije. Silom prilikom su morali da pobegnu od rata, a verovatno će jedan dobar deo tih ljudi ostati i kada se ova situacija u Ukrajini završi, a to na žalost neće biti skoro. Treba razmišljati o tome kako ih zadržati, jer će se neki sigurno vratiti kada budu mogli, dok će drugi produžiti ka nekim drugim zemljama. Oni koji se naviknu ovde, kojima budu odgovarali uslovi, sigurno će ostati", smatra LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Povezane vesti
On ukazuje da su ruski programeri sigurno doprineli i rastu srpske IT industrije prošle godine. Premijerka Srbije Ana Brnabić, je izjavila da je izvoz ovog sektora prošle godine porastao za 45 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Pexels
"Ovo vreme nije uporedivo sa periodom posle Oktobarske revolucije. Tada su došli ljudi koji su napravili neke od najlepših zgrada u tada devastiranom Beogradu. Došao je krem i inteligencija koja je svakako unapredila Srbiju. Ne treba potceniti ni doprinos ljudi koji sada dolaze, jer su i oni stručnjaci, samo što je IT nova oblast kojom se bave i radi se o drugačijim poslovima. Oni će nam doneti drugačije radne navike, standarde i mešanje kultura. Oni kada zarade novac, potrošiće ga ovde i to je ustvari najdirektniji doprinos", smatra Savić.
Rajić: Većina je u Srbiji samo u prolazu
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da u Srbiju nisu došle velike firme i vlasnici krupnog kapitala, već uglavnom pojedinci koji su otvorili svoje male firme. Smatra da se većina neće zadržati u Srbiji i da njihov boravak ovde predstavlja proces tranzicije do neke sledeće destinacije.
"Došli su ovde privremeno i većina je prosto odavde ponudila svoje usluge po nekim nižim cenama na tržištu, kompanijama u Evropi. Jedan mali procenat njih je potražio posao i u nekim našim firmama, a procene su da je to oko 7 odsto ljudi, kako kažu u kompanijama koje se time bave. Oni teško da mogu da preokrenu neke trendove. Pogotovo što je veliko pitanje ko od njih namerava da ide dalje, ko bi se zadržavao. Imamo inforamcije da su neki od njih, koji su mogli, već otišli da žive u Bugarsku, Mađarsku, i druge zemlje", kaže Rajić.
Pexels
On ukazuje da u Srbiju ne dolaze centrale nekih velikih kompanija koje bi mogle doprineti ozbiljnijem razvoju. Rajić smatra i da je IT industrija svugde u svetu u ekspanziji, pa da je taj talas i nas zapljusnuo i da su rezultati zbog toga dobri, ali da Srbija još mnogo mora da radi na unapređenju poslovnog okruženja da bi se ovaj sektor razvio.
"Naše kompanije su zbog neuvođenja sankcija Rusiji i tog imidža počele da gube milionske poslove i mi ćemo mnogo više na tome izgubiti, nego što mi možemo da dobijemo dolaskom Rusa. To je jedna iluzija, zanosimo se da nešto time dobijamo. Generalno, nema tu neke veće ekonomske perspektive, osim da će možda nešto malo pojedinaca ostati ovde nešto duže vremena, ali je to nedovoljno da izmeni neke trendove koji su kod nas, na žalost u opadanju", smatra Rajić.
Od IT firmi do kozmetičkih salona
Ivana Stefanović advokat partner u advokatskoj kancelariji TSG, koja se između ostalog bavi i radnim dozvolama i dozvolama za strance kaže za Euronews Srbija da im se najviše obraćaju kompanije koje se bave uslugama savetovanja, konsaltinga, prodajom robe, a da je bilo i marketinških agencija.
Povezane vesti
"Naš Zakon o privrednim društvima ne uslovljava strance da imaju prijavljeni boravak da bi osnovali firmu, ali da bi otvorili svoje nerezidentne bankovne račune oni moraju imati prijavu boravišta, koju zovemo "beli karton". Privremeni boravak je potreban onima koji će ostati duže od 90 dana u periodu od 180 dana. Ima i onih koji dođu i otvore firmu, ali ne žive u Srbiji, već samo obavljaju delatnost preko srpske firme, ali su oni u manjini", kaže Ivana Stefanović za Euronews Srbija.
Ona kaže da je u proteklih godinu dana samo jedan klijent koji je ruski državljanin tražio likvidaciju društva, dok je bilo onih koji su pokušali da odu dalje, ali da su se vraćali, jer kažu da su im ovde uslovi bolji. Ona kaže da klijenti stranci imaju primedbe na bankarski sistem i da se žale da banke ne razumeju njihove potrebe.
profimedia
"Tu se ne radi samo o primeni zakona, već o nerazumevanju istih od strane finansijskih institucija, ali slične probleme imaju i domaći privrednici. S druge strane, prezadovoljni su školama, vrtićima i uopšte im dogovara način života ovde", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Povezane vesti
Ona navodi da je bilo vlasnika koji su su radili relokaciju i koji su izmestili čitave firme i zaposlene u Srbiju, ali da je u pitanju samo mali broj takvih kompanija.
"Oni uglavnom zapošljavaju Ruse, ali u oko 50 odsto njihovih firmi kao HR rade naši ljudi. Najveće firme koje su bile naši klijenti su iz IT sektora i zaposlile su od 100 do 150 ljudi, ali takvih je bilo samo nekoliko. Ima i onih koji se bave trgovinom i uslužnim delatnostima, a manikirke su postale ozbiljna "pretnja" našim kozmetičarkama i traži se preporuka i termin preko veze. Ruski manikiri su poznati širom sveta da pružaju premijum uslugu u tom segmentu. Ima i lekara, ali je reč o alternativnoj medicini i lečenje čajevima. Nisu tražili našu pomoć, ali sam čula od klijenata da ih ima i da nisu klasični lekari", priča Stefanović.
Stranci daju doprinos i kao novi potrošači
Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije kaže za Euronews Srbija da je dolazak Rusa, ali i izbeglica iz Ukrajine, kojih je došlo oko 20.000, imao pozitivan uticaj na srpsku privredu, zbog povećane potrošnje. On napominje da, kada iz neke zemlje odlaze ljudi, ne odlaze samo radnici, već i potrošači. Ukazuje da se isto to dešava i u suprotnom smeru. Sa dolaskom stranaca stižu i novi potrošači, što je za privrednu aktivnost uvek dobro.
"Ako je unutrašnja potrošnja ključna komponenta bruto društvenog proizvoda, a Rusi koji su pristigli su ujedno i potrošači, pritom i relativno pristojne kupovne moći, matematika je jasna. Rusi koji dolaze u Srbiju povećavaju ekonomsku aktivnost na nivou cele države, iako je to još generalno malo", kaže Stanić.
profimedia
On napominje da se novi stanovnici lako uključuju u društvo, i u poslovnom i u socijalnom smislu i dodaje da su uglavnom visokoobrazovani i visokokvalifikovani.
"To opet znači za našu ekonomiju, jer to je ta razvojna komponenta koja podiže nivo privredne aktivnosti, dok istovremeno Rusiji to naravno predstavlja problem, taj odliv mladih mozgova", smatra Stanić.
On ukazuje i da će se kriza nastaviti i po okončanju rata, da će i dalje biti problema i da se očekuje da će ljudi nastaviti da emigriraju iz tih zemalja.
"To je značajno za nas i zbog potencijalne mogućnosti da jedan deo zapadnih kompanija koje su prekinule poslovanje u Rusiji i Ukrajini deo svojih poslovnih operacija prebaci kod nas", kaže Stanić.
Potres na tržištu nekretnina
Nagli dolazak velikog broja ljudi u jednu državu, naročito ako je ta država znatno manja od države emigracije i ako su pridošlice natprosečne platežne moći, kao što je u Srbiji slučaj, može da se kreće u dva pravca. Jedan je da će bogatije stanovništvo koje se doseljava kroz veću potrošnju pogurati privredu zemlje imigracije, a drugi da će, isto zbog veće potražnje, dovesti do rasta cena.
Kako za Bloomberg Adria, ocenjuje Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments CEE, negativni efekti dolaska se po pravilu vide tek kasnije.
"U nekim zemljama Kavkaza ili Centralne Azije, to donosi značajan privredni rast kroz veću potrošnju. U migracijama (naročito u prvim talasima) se radi o dolasku bogatijih ljudi koji ne žele da se odreknu životnog standarda ili da rizikuju da budu mobilisani. Međutim, sa većim ili manjim zakašnjenjem, ovo je vodilo do porasta troškova života", rekao je Kratky.
Najjači efekat dolaska ruskih državljana do sada su Beograđani osetili na tržištu nekretnina. Pred talasom novih zakupaca, vlasnici stanova su digli kirije, a u kontinuitetu su prošle godine rasle i cene kvadrata na tržištu. Agent za nekretnine Katarina Lazarević kaže da su Rusi retko kupovali stanove i kuće, jer imaju problem prebacivanja sredstava ovde i otvaranja računa.
"Nije to tako jednostavno. Drugo, nemaju boravak ovde i nemaju siguran posao. Zato su uglavnom iznajmljivali stanove, što je posledično uticalo i na rast cena u prodaji stanova", kaže Lazarevićeva.
profimedia
Ogromno interesovanje za rentiranjem stanova, podstaklo je mnoge da se upuste u posao za nekretninama. Prema podacima APR, u Srbiji su tokom prošle godine osnovane 142 agencije za nekretnine, od kojih čak 88 u Beogradu. U glavnom gradu, gde inače sada posluju ukupno 773 agencije, njihov broj je uvećan za više od 10 odsto za 12 meseci. U celoj Srbiji inače registrovano je 1.350 agencija za nekretnine.
Komentari (1)
Aleksandr
27.02.2023 12:58
Смањење пореза за ИТ предузетнике ће у великој мери помоћи да задржи више стручњака