"Imamo sve što nam je potrebno da budemo srećni ovde": Srbija kao druga kuća za strance iz Rusije, Ukrajine i Kube

Srbija za mnoge, naročito nakon rata u Ukrajini koji je počeo 24. februara prošle godine, predstavlja drugu, novu i sigurnu kuću, koju sada doživljavaju kao zamenu za domovinu. Neki od njih ciljano su došli ovde, drugi nenadano, ali u razgovoru za Euronews Srbija svi oni su saglasni da su ovde pronašli neku vrstu mira i novu viziju dalje budućnosti. 

Najviše je porodica iz Rusije i Ukrajine koje su svoj novi dom pronašle u Srbiji, ali osim njih pristiglo je i puno Kubanaca. Jezička barijera svakako postoji, ali je savladiva. Oni Srbiji pripisuju i jedan veliki plus - sličnost u mentalitetu, a to im, dodaju, značajno olakšava život ovde. Upravo zbog toga, neki od njih pokrenuli su svoj biznis, neki to tek planiraju, a nekima je posao takav da im nije ni važno u kojoj državi se nalaze, pa se ovde odlično snalaze.

Tročlana porodica Slavin svoju budućnost vidi u Srbiji

Tročlana porodica Slavin iz Sankt Peterburga nalazi se upravo među tih 104.000 ruskih državljana koliko ih je, prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, stiglo u Srbiju. Naime, Slavinovi do marta 2022. godine nisu ni slutili da će promeniti državu, grad i bajkoviti Sankt Peterburg zameniti Beogradom.

"Izabrali smo Beograd zato što moja kompanija ovde ima kancelariju. Bilo je lakše ovde doći, a iz kompanije su mogli da nas podrže i pomognu nam", kaže za Euronews Srbija Stan Slavin.

Promena sredine, novo okruženje za sve je stresno, a posebno za decu. Zbog toga su Stan i njegova supruga odlučili da ćerku Auroru upišu u ruski vrtić, kako bi lakše komunicirala sa drugom decom. Sada svi zajedno, kažu, uče srpski jezik.

"U ovom trenutku mislim da možemo ovde živeti dugo, jer nam je vrlo prijatno. Koliko će to trajati, na žalost ne znam, jer kod nas Rusa ima jedna šala – horizont planiranja je jedan dan", priča Junona Slavin.

Detaljnije o ovoj porodici pročitajte u posebnom tekstu.

Rusko-ukrajinska porodica: Jedna stvar je sigurna, u Rusiju se nećemo vraćati

Još jedna porodica, ovog puta rusko-ukrajinska, iz Rusije je otišla odmah na početku rata u Ukrajini. Za razliku od Slavina, njima Beograd ili Novi Sad nisu bili zanimljivi. Porodični život počeli su da grade u Jaši Tomiću, malom pograničnom mestu odakle ne planiraju da se sele.

U razgovoru za Euronews Srbija kažu da su iz Rusije otišli  iz moralnih razloga i zbog egzistencije. Jurij je fotograf, dok Darija osmišljava i pravi haljine i kostime za fotografisanje. Ovo selo sa manje od četiri hiljade stanovnika nisu zaokružili na mapi, ali tu su, nakon nekog vremena provedenog u hotelu u Zrenjaninu, pronašli dom.

"Ja sam Jurij. Imam 34 godine. Iz Rusije sam. Ima mnogo dobrih ljudi koji su nam pomogli i zahvalni smo im na tome. Srećni smo", kaže Jurij Prokopjev, sada stanovnik Jaše Tomića.

Selo koje nestaje, koje je, nakon razornih poplava 2005. napustilo na stotine mladih, za ovu porodicu iz predgrađa Moskve je, kažu, promena na bolje. Početak ipak nije bio lak. Naročito sa petogodišnjim detom, dovoljno velikim da se seća, a premalim da u potpunosti razume situaciju.

"Bojala sam se da će Leo biti u depresiji, da će mu biti teško. Kako će se sporazumevati? I sam je, jedini ruski dečak u Jaši, nikoga ne poznaje. Ali polako se upoznao sa drugarima i kada je krenuo u vrtić, sve je super", rekla je Darija Prokopjev, stanovnica Jaše Tomića.

U svakoj drugoj rečenici spominju susretljive komšije, ljude koji se osmehuju, okruženje savršeno za posao kojim se bave - retro fotografiju. Oronule zgrade gotovo da ne primećuju, izuzev kao scenografiju.

"Ostvarili smo svoj san o odlasku iz Rusije i ne vraćamo se tamo. Oslobođeni smo tog straha", Kiril.

Detaljnije o ovoj porodici pročitajte u posebnom tekstu.

"Srbija je bila moje privremeno utočište, ali mislim da će postati i trajno"

Još jedan Rus, Petar Nikitin, koji već neko vreme živi i radi u Beogradu, rekao je da je nakon najave predsednika Rusije o mobilizaciji napusti domovinu. Kako kaže za Euronews Srbija upravo zbog mobilizacije mnogi sredinom godine su odlučili da odu iz Rusije, jer niko ne veruje vlastima u Moskvi koja tvrdi da će mobilizacija biti delimična.

Još jedna Ruskinja je napustila Moskvu i svoj život nastavila u Beogardu. Kako je navela, uplašena je za svoju bezbednost tamo i da nikada nije mislila da će napustiti Rusiju.

"I dalje ne mogu da verujem da se ovo dešava i ne razumem zašto se ovo dešava. Plašim se jer moja vlada i policija mogu da vide ovaj intervju i da ću ja imati problema u svojoj zemlji. Ali želim da kažem: Sloboda za Ukrajinu, molim vas da neko zaustavi Putina", rekla je Ruskinja Julija, koja je u u Beograd, preneo je AP.

Takođe, članovi ruske porodice koju je ekipa Euronews Srbija krajem septrembra susrela na aerodromu "Nikola Tesla", kažu da su kartu za let iz Moskve za Beograd kupili mesec dana ranije kako bi doveli sina na studije u Beograd, ali detalje o njihovoj budućnosti nisu želeli da iznose. Još jedan od mladića, koji je želeo da ostane anoniman, i koji je u Srbiju došao u aprilu ove godine i to zbog rata u Ukrajini, rekao je da svoju budućnost vidi u ovde.

"Moja porodica ovde ima prijatelje koji poseduju kuću u kojoj niko ne živi. Roditelji su odlučili da je najbolje da napustim Moskvu i da dođem u Srbiju jer su strahovali od regrutacije. Srbija mi je bila privremeno utočište ali mislim da može da postane i moj dom na duže vreme", rekao je ranije za Euronews Srbija ovaj mladić.

Deljnije o svemu pročitajte u posebnoj vesti.

Tri ruske porodice uveliko pokrenule biznis u Srbiji

Među Rusima koji su rešil da svoju budućnost grade u Srbiji su i Ksenija, Aleksej i Sofija. Oni su takođe odlučni u nameri da ostanu trajno u Srbiji i uveliko grade svoje živote ovde. Za razliku od nekih Rusa koji su ovde došli zbog straha od mobilizacije, oni navode da su politički i ideološki razloz ti koji su prelomili da promene svoje mesto prebivališta i to na trajno.

Jednja od njih je Ksenija (prezime poznato redakciji), koja je poreklom iz Jekaterinburga  i koja je stigla je u Srbiju u oktobru. Uiske o našoj zemlji podelila je i u svom vlogu na Jutjubu, gde se predstavlja pod imenom Sailor Nom. Kaže da je oduševljena srdačnošću i ljubaznošću naših ljudi, ali i hranom koja je dosta slična ruskoj. Iznenađena je i koliko smo bratski nastrojeni prema Rusima zbog čega joj je Srbija odmah prirasla za srce kao novi dom.

Privatna arhiva

U mesto nedaleko od Bačkog Petrovca došla je direktno iz Moskve u kojoj je živela poslednjih nekoliko godina, nakon što je supruga upoznala na proputovanju kroz Vijetnam.

"Mi smo svakako planirali negde da se preselimo i pre situacije sa Ukrajinom, samo je bilo pitanje kada i gde? Međutim kada je 'specijalna vojna operacija' počela, to je bila kap koja je prelila čašu, poslednji signal da je vreme da odemo", nastavlja Ksenija svoju priču.

Budući da je studirala lingivstiku, engleski priča sjajno, a kada je živela u Moskvi radila je part-time poslove upravo kao profesorka engleskog za decu, kopirajter ili prevodilac. Mikroblogovanje je sada Ksenijino profesionalno zanimanje od kojeg zarađuje novac.

"Imam dvogodišnjeg sina o kojem moram da se staram i on mi je prioritet broj jedan", kaže ona.

Kada je Rusija u pitanju, ističe da joj jedino nedostaje porodica, i to je sve. Na pitanje da li planira da ostane u Srbiji sa svojom porodicom, Ksenija odgovara:

"Hajde da kažemo ovako: ne vidim nijedan razlog da se preselimo jer imamo sve što nam je potrebno kako bismo srećno živeli ovde. Okruženi smo neverovatnom gostoprimljivošću, prelepom prirodom i jedinstvenom kulturom. To je više nego dovoljno za nas", zaključuje.

I njena sunarotkinja Sofija Borisova je iz Moskve otišla u martu. Kaže da joj se dopada mentalitet Srba jer je, kaže, sličan ruskom.

"Mnogo volim Srbiju i Beograd, pre marta sam dolazila mnogo puta. Ljudi su pre svega fini, pošteni i prijateljski nastrojeni", kaže ona u razgovoru za Euronews Srbija.

U Beogradu je upisala Pravni fakultet, a osim toga trenutno radi kao menadžer za društvene mreže u jednoj firmi nakita. Osim toga, fantastičan je fotograf što se može videti na njenom Instagram profilu.

Privatna arhiva

Kako kaže, nada se da će se situacija u Rusiji promeniti i postati bolja. Do tada planira da završi fakultet u Srbiji.

"Dakle, sigurno još naredne četiri godine, pa ćemo onda videti da li ću još ostajati ovde", zaključuje ona u razgovoru za Euronews Srbija.

Za razliku od Ksenije i Sofije, Aleksej Bogatirev je odavno sa svojom porodicom izgardio svoj život u Srbiji. Zapravo, on se sa porodicom ovde preselio 2019. godine, tri godine pre početka ruske invazije na Ukrajinu, i uz sve što se danas dešava, veruju da je to bila dobra i pravovremena odluka.

Porodica Bogatirov došla je iz Kemerovske oblasti u Sibiru. Aleksej je radio kao inženjer u rudniku uglja, dok je njegova supruga bila profesorka na univerzitetu.

"Glavni razlozi zbog kojih smo se preselili u Srbiju su klima, ljudi i pogoršanje situacije u Rusiji. U Rusiji se prava i slobode ljudi iz godine u godinu pogoršavaju", kaže on u razgovoru za Euronews Srbija.

Odluka da umesto Beograda izaberu baš Novi Sad za život, došla je prvenstveno zato što je u pitanju mali i prijatan grad.

Privatna arhiva

Iako su prvo otvorili prodavnicu cipela, porodica Bogatirov se brzo i u skladu sa prilikama preorijentisala na proizvodnju gotove smrznute hrane pod imenom "Prva ruska kuhinja". Budući da je sve veći broj ruskih državljana u Srbiji, Bogatirovi su smatrali da bi bilo dobro ponuditi sunarodnicima tradicionalnu rusku hranu. I čini se da je to bila prava odluka, posebno sada kada su dostavu proširili i na Beograd.

"Svoje proizvode prodajemo širom Srbije, a dostavljamo i određenim supermarketima", kaže Aleksej.

Kaže da se nada da će za dve godine dobiti srpsko državljanstvo, jer planiraju da ovde i ostanu, i dodaje a njegove ćerke uveliko pohađaju srpske škole.

Detaljnije o svemu u posebnom tekstu.

Iz Kijeva do Beograda za 36 sati, porodica Hordijenko sada živi u naselju Stepa Stepanović na Voždovcu

Za razliku od rukskih prodica koji su zbog ideoloških, ekonomskin, političkih razloga ili straha od mobilizacije napustili Rusiju, jedna Ukrajinska porodica je svoj rodni Kijev napustila kako bi sačuvala žive glave. Porodica Hordijenko je u martu iz porodične kuće u Kijevu diretkno došla u Beograd. Olga i njene tri ćerke, kako kažu, sada su na sigurnom.

Da stignu iz Kijeva do Beograda trebalo im je dva dana, pun rezervoar i tri kanistera goriva, malo hrane i mnogo hrabrosti. Posle mukotrpnog puta, porodica Hordijenko je smeštaj pronašla u naselju Stepa Stepanović u stanu Olgine sestre Katerine. Veliku pomoć, kažu, pružile su komšije u Beogradu koje pokušavaju da pomognu kako god mogu, te pored hrane i odeće, nude zagrljaje i druženje.

"Da ne stajemo, to nam je bila ideja. Jako smo se plašili, morali smo da spašavamo decu. Rekli smo im: 'Krećemo, na sva pitanja odgovaramo kasnije'", prisetila se Olga Hordijenko, majka troje dece iz Ukrajine.

Porodica je vozila bez prestanka 36 sati, dok nije stigla u Mađarsku.

"Birali smo najbezbedniji put, koji je bio duži i za koji nam je trebalo više vremena. Znali smo da napadaju velike gradove, pa smo ih izbegavali i išli okolnim putevima. Ukrajinci su stajali uz put i nudili hranu našoj deci. Svi su bili velikodušni, nudili hranu, smeštaj i pomoć. Na ukrajinsko-mađarskoj granici su takođe bili ljubazni, carinici su pomagali da što pre prođemo granicu. Mađari su nudili hranu i smeštaj i dočekali nas otvorenog srca", ispričala je za Euronews Srbija Olga.

Na putu su bile velike gužve, avioni su im leteli iznad glava, a najbolja odluka koju su doneli, kaže majka, je što su na vreme kupili dovoljno goriva. U Beogradu ih je dočekala Katerina, Olgina mlađa sestra koja u Srbiji živi već 12 godina. Od kako je počeo rat, u Katerininom stanu je vanredno stanje. Pomoć stiže sa svih strana, a posebno su se angažovale komšije koje je Katerina zamolila za koji jastuk viška.

"Mi stanujemo u naselju Stepa Stepanović na Banjici, stanari naselja imaju veliko srce. Svi su se ponudili, svi su donosili hranu, odeću, donose novac, prave nam hranu, kuvaju nam, nude smeštaj, zagrljaje, druženje, ja ne bih mogla bez njih", podvlači Katerina.

Detaljnije o svemu u posebnoj vesti.

Deca Rusa i Ukrajinaca uveliko pohađaju srpske škole

Nezavisno od toga da su u pitanju Rusi ili Ukrajinci, u Srbiji ih je sačekalo dosta izazova. Neke ruske porodice, kako bi deci olakšali integraciju, upisali su ih u ruske vrtiće i škole. Međutim, mnogi su upisali decu u redovan sistem obrazovanja. Najviše đaka iz Rusije upisano je u škole u Beogradu, uglavnom u one koje su skoncentrisane u centru grada, ali ih ima i u svim ostalim naseljima.

U Osnovnoj školi "Drinka Pavlović" rekli su u novembru da imaju osam učenika iz Rusije i jednu učenicu iz Ukrajine, da su se dobro uklopili sa ostalom dece.

"Kod nas vrlo često dolaze deca stranaca. Naši učenici to prihvatuju kao normalnu stvar. Imamo Špance, Nemce, Amerikance i to dobro funkcioniše. I ruska deca su se dobro uklopila. U školi su na početku deca komunicirala na engleskom. Međutim, vrlo brzo su naučili osnovne stvari i brzo se uklapaju. Odrasli se teško navikaju na promene, deci je to mnogo lakše. Interesantno je da su odabrali da upišu Drinku iako se kod nas ne uči ruski jezik, već je prvi strani jezik nemački, a drugi engleski. Očigledno školu biraju prema mestu stanovanja", navode.

I u osnovnoj školi "Pavle Savić" u Mirijevu za Euronews Srbija kažu da imaju oko 10 učenika koji su stigli iz Rusije, da uče jezik i dobro se integrišu sa ostalim đacima.

"Dobro se socijalizuju. Nastojimo da im pomognemo na sve načine dok ne savladaju jezik. Pored druga u klupi se najbolje nauči jezik. Vidi se da su stigli iz jednog dobro organizovanog obrazovnog sistema. Simpatično je bilo na početku školske godine. Jedan učenik je prvi dan došao u školu u odelu, sa kravatom, svečano obučen. Neobično za naše prilike, ali dosta govori o njihovom odnosu prema školi", priča Krstić.

Srbija skrenula pažnju i Kubanca

I dok Ukrajinci i Rusi zbog aktuelnog rata odlučuju da svoje živote nastave i u Srbiji, oni nisu usamljeni u ovoj svojoj odluci. Ekonomska situacija na Kubi je nikad gora, barem tako kažu oni koji su otišli iz rodne zemlje u potrazi za boljim životom, a njih je, prema nezvaničnim podacima više od 50.000 u poslednjih nekoliko meseci. Nekolicina od njih došla je i u Srbiju.

Jedan od njih je i Danilo Garsija tridesetdvogodišnji Kubanac. Za razliku od većine svojih istomišljenika, on je odlučio da krene drugačijim putem od onog koji prati većina Kubanaca tražeći put do SAD-a, Španije i Nemačke. Garsija priznaje da nije znao doslovno ništa o Srbiji, ali da je prijatno iznenađen našom zemljom u kojoj, za sada planira da ostane.

Euronews Srbija/Tara Tomović

"Jedan prijatelj nam je predložio da pokušamo sa Srbijom. Iskreno, do tada nismo razmišljali o dolasku ovde. Morali smo malo da istražimo jer nema previše informacija o Srbiji na društvenim mrežama. Nismo čak ni poznavali nikog ko ju je posetio pre", kaže Danilo Garsija u razgovoru za Euronews Srbija.

Kao profesionalni fotograf i video producent, priznaje da je sa fotografija stekao prvi utisak kako je Beograd jedno lepo mesto. Međutim, više o našoj zemlji našao je u Facebook grupi "Expats in Serbia", a komentari imigranata dali su mu podstrek da sa suprugom započne proces preseljenja. Kao razlog za odlazak sa Kube navodi upravo političku i ekonomsku situaciju koja je najteža od devedesetih godina prošlog veka.

Takođe, ne krije da je i njegov početak u Srbiji bio težak. Supruga i on su prvo odsedali u jednom hostelu, a kako nam je rekao, nije verovao da će već prvih dana u Beogradu steći prijatelje i to, ni manje ni više, nego vlasnika hostela koji im je pomogao da pronađu stan.

"Mislio sam da će proći nekoliko meseci dok se ne priviknemo i krenemo da upoznajemo ljude. Ali, to je nekako odmah i spontano počelo da se događa. Štaviše, mislim da smo u pogledu nekih navika, posebno porodičnih vrednosti vrlo slični kao narodi", kaže.

"Ne kajem se zbog dolaska u Srbiju jer sam ovde mnogo toga naučio, posebno uzimajući u obzir da sam došao sa ostrva pod embargom koje nije imalo nikakvih konekcija sa drugima. Upoznajući Srbiju mogu bolje da posmatram svoju zemlju jer konačno mogu da je uporedim sa nekom drugom. Do sada iz Srbije nosim samo najbolja iskustva", zaključuje Danilo Garsija u razgovoru za Euronews Srbija.

Međutim, za razliku od njega, Adrijan Napoles je napustio Kubu i naselio se u Beograd ali iz drugih razloga. Ekonomska kriza bila neposredan razlog - on je bio primoran da ode da ne bi završio u zatvoru. Uprkos tome, on nije želeo da prikrije svoj idenditet dok je govorio za Euronews Srbija.

Zatvor mu je pretio zbog političkog angažovanja. Adrijanovo učešće u politici počelo je kada je odlučio da uradi nešto za svoju zajednicu i postane jedan od organizatora mirnih protesta u Las Tunasu koji su imali za cilj da skrenu pažnju vlasti na sve što se dešava na Kubi. U tom trenutku pridružio se grupi mladih ljudi koji se ne slažu sa državnom politikom - Arhipelag. 

"Vlasti to vide kao bitku, a mi smo hteli da izađemo s ružama, obučeni u belo. Razmišljali smo da izađemo s rukama vezanim iza leđa da ceo svet može da vidi da s vezanim rukama ne možemo nikog da napadnemo", kaže Adrijan.

Tog 15. novembra 2021. godine, kada je protest trebalo da se održi, tražio je da izađe iz kuće svoje supruge na koju je policija neprestano motrila.

"Izašao sam iz kuće sa roditeljima i odmah su me uhapsili i udarili su moju mamu koja se protivila hapšenju", kaže on. Grupa Arhipelag koju je predstavljao pak, nije stala u njegovu zaštitu budući da je njen nezvanični lider, izvesni J.G. izbegao iz zemlje.

Kada je potpisao optužnicu Adrijan je ostao bez novca. Njegova supruga je ranije još došla u Srbiju i smišljala način kako da ga dovede. Naposletku mu je rođak pozajmio novac zahvaljujući kojem je uspeo da ode sa ostrva. Nakon brojnih poteškoća, ipak je uspeo da dođe do Srbije i ovde nastavi svoj život. Kaže da je zadovoljan životom ovde. 

"Imam dve opcije - ili da živim van Kube ili da budem u zatvoru na Kubi. Ako se na Kubi promeni politički sistem, vratiću se i pomoći svom gradu da se izdigne iz nesreće pod kojom je već 63 godine. Teško je kada moraš da napustiš svoju zemlju - ne zato što želiš nego zato što si primoran", zaključuje Adrijan Napoles u razgovoru za Euronews Srbija.