Siniša Mali u parlamentu: Poslanici ratifikuju ugovore vredne 769 miliona evra
Komentari06/07/2021
-15:26
Ministar finansija Siniša Mali predstavio je danas poslanicima zakonske predloge koji se, kako je naglasio, odnose na tri jako važna stuba koja su oslonac daljeg privrednog rasta Srbije – infrastrukturu, zaštitu životne sredine i modernizaciju javnog sektora u Srbiji. Ministar je naglasio da je reč o zakonskim predlozima koji su ključni za dalji razvoj i rast ekonomije naše zemlje i naglasio da je reč o rafitikaciji više finansijskih sporazuma vrednih 768,8 miliona evra.
„Očekujemo da će stopa rasta naše ekonomije u drugom kvartalu biti 15 odsto i mi nikad nismo imali veću stopu rasta. To nam sa stopom privrednog rasta iz prvog kvartala od 1,7 odsto sa sigurnošću obezbeđuje rast veći od šest procenata do kraja godine. Ovi sporazumi će nam omogućiti da idemo i preko toga, jer obezbeđujemo novac za najvažnije infastukturne radove koji se odnose se na ekologiju, razvoj infrastrukture i javne uprave. To su tri jaka važna stuba koja su oslonac našeg privrednog rasta“, rekao je Siniša Mali obraćajući se poslanicima u Skupštini.
On je naveo i da ako se nastavi rast ovom brzinom otvara se prostor za dalje povećanje plata i penzija. Mali je rekao i da će nam zbog visoke stope rasta javni dug ostati ispod 60 procenata, što je održivo i ispod kriterijuma iz Mastrihta.
Ministar se u svom govoru osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i istakao da se novim sporazumom podstiču dalje investicije, robna razmena i ekonomski razvoj.
Pred poslanicima su i dva zakonska predloga koja se odnose na unapređenje efikasnosti i transparentnosti javnog sektora kao i na pitanja iz oblasti ekologije.
Rekonstrukcija pruga i pružnih prelaza
Na dnevnom redu su se našli i predlozi zakona koji se odnose na modernizaciju železničkog sektora u Srbiji.
„Ukupna vrednost ovog projekta je 102 miliona evra, 51 milion evra obezbedila je Francuska agencija za razvoj, a drugu polovinu Međunarodna banka za obnovu i razvoj, naveo je Mali.
Kako je prezicirao, ovim sporazumima predviđena je rekonstrukcija velikog broja pružnih prelaza, obnova koloseka, tunela u centru Beograda, izgradnja druge faze železničke stanice u Beogradu. Prioritet su i završetak brze pruge Beograd – Budimpešta koja se već gradi kao i rekonstrukcija pravaca Niš-Dimitrovgrad i Subotica-Segedin. U budžetu je izdvojeno i 62 miliona evra za nabavku tri nove vozne kompozicije.
Od važnih predloga tu je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu - Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa. između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
„ Ovaj sporazum je vredan 78,2 miliona evra, a ideja je da saniramo nasipe duž koridora reke Save kao što je nasip na Kolubari koji štiti Obrenovac, zatim nasipa na Novom Beogradu, koji štiti Beograd, razvoju lučke infrastrukture u Sremskoj Mitrovici. Planiranje i razvoj turizma na koridorima Save i Drine kao i projektovanje Master plana za nautički turizam“, naveo je Mali.
Za stabilno snabdevanje gasom
Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Gasni interkonektor Niš -Dimitrovgrad -Bugarska (granica) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, ministar Mali, označio je najvažnijim ugovorom i projektom koji će se realizovati u toj oblasti u našoj zemlji.
„Projekat treba da obezbedi stabilno snabdevanje gasom, da diverzifikuje načine na koje gas stiže u Srbiju kako bi smanjili zavisnost od jednog pravca. Za našu privredu, u uslovima ubrzanog rasta naše ekonomije, od ključne važnosti je da se obezbedi dovoljno gasa. On je čist, ekološki prihvatljiv, i daje mogućnost fabrikama da povećaju svoje kapacitete“, rekao je Mali i dodao da je vrednost projekta oko 85,5 miliona evra.
U skupštinskoj proceduri je i projekat koji se odnosi na Moravski koridor, čija izgradnja će koštati 431,6 milion evra.
"Radi se od projektu koji je od nacionalnog značaja i deo je plana „Srbija 2025“. Ove godine gradimo minimum sedam ili osam novih puteva. Moravski koridor je jedan od njih. Izgradnja je već krenula i deo od Pojata do Kruševca biće gotov već naredne godine. Pored toga gradi se deonica Preljina-Požega, Sremska Rača-Kuzmin, Ruma-Šabac-Loznica, a gradi se i profil auto-puta od Novog Beograda ka Surčinu. Namera nam je i da počnemo ove godine izgradnju Fruškogorskog koridora i izgradnju auto-puta Beograd – Zrenjanin i Dunavsku magistralu od Požarevca ka Golupcu. To je projekat sa kojim, ako ne krenemo ove, onda sigurno krećemo sledeće godine“, naveo je Mali.
Mali je zaključio da će Srbija do kraja 2025. godine biti umrežena novom mrežom auto-puteva kao i da će Moravski koridor biti prvi digitalni auto-put, jer će optički kablovi biti postavljeni duž trase što će obezbediti besplatan bežični internet za sve koji se voze tom trasom. Na ovom korirodu biće i 117 većih putnih objekata, 88 mostova i podvožnjaka, 29 nadvožnjaka i čak 11 saobraćajnih petlji.
„Ogroman građevinski projekat koji će tom delu Srbiji dati podsticaj za dalji razvoj i povezati gradove kao što su Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo i Čačak“, naglasio je Mali i dodao da bi ceo Moravski koridor biti dug 112 kilometara a trebalo do marta 2024. godine da bude završen.
Komentari (1)
Dragan
06.07.2021 22:15
Znaci zaduzujemo se i dalje, sada idemo do 40 milijardi. Bravo