Simbol Beograda koji niko neće: Dok se čeka nova licitacija za Geneks kulu, stižu predlozi za prenamenu objekta

Komentari

Autor: Euronews Srbija

13/01/2023

21:26

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Poslovni deo Geneks kule, Zapadne kapije Beograda, biće ponovo na prodaji 6. februara, treći put za manje od godinu dana. Kompanija "Generaleksport" je u stečaju je od 2015. godine, a do sada nije bilo zainteresovanih kupaca. Sa svakom neuspelom licitacijom pada i cena, te se od početne dve milijarde dinara došlo do cene od 834 milona dinara. Dok deo zgrade godinama stoji prazan, u javnosti se čuju različite ideje za šta treba iskoristiti taj prostor.

U stambenom delu Zapadne kapije Beograda žive stanari, poslovni deo zgrade godinama ne uspeva da dobije vlasnika. Pravo preče kupovine ima država, a da to pravo i iskoristi zalažu se pojedinci i udruženja. Jedni smatraju da u poslovni deo Geneks kule treba da se usele studenti, dok drugi da je treba iskoristiti za kulturni sadržaj i preimenovati u Tesla kulu.

"Pošto se zgrada poklanja za 7 miliona evra, 400 evra po metru kvadratnom, idealno je da se od zgrade napravi Teslin muzej, galerija, biblioteka, znači svaka etaža da bude neki kulturni, umetnički, obrazovni sadržaj - sadržaj za decu, zdravlje. Ima zainteresovanih. Na svakom spratu treba da bude neki sadržaj od koga će ljudi imati koristi i cela zgrada da bude posvećena Tesli, Pupinu i Milankoviću ", kaže Božidar Stavrić, upravnik stambene zajednice Geneks kule.

Geneks kula proglašena je spomenikom kulture pre dve godine. Zapadna kapija Beograda, 2018. godine, čak se našla i na naslovnici kataloga izložbe u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Povrh toga, prodaja poslovnog dela ovog objekta ispostavilo se da je težak posao.

Prodaja Geneks kule do sada nije uspela dva puta. U maju prošle godine, prvobitna cena iznosila je dve milijarde dinara. Nakon prve neuspele prodaje, u julu iste godine, organizovana je druga, i to po ceni od skoro milijardu i po dinara, ali zainteresovanih kupaca ni tada nije bilo. Treća prilika da neko kupi zgradu Geneksa, biće 6. februara i to po značajno nižoj ceni.

Idealno za studente?

Jedna od ideja je da se simbolu Beograda udahne novi - studentski život, a predlaže je Stranka "Zajedno". Tvrde da je zbog skoka kirija, više od 10.000 studenata u Beogradu ostalo bez smeštaja, a prenamenom poslovnog dela kule u studentski dom, taj problem bi se rešio.

"Ova zgrada ima bioskop, konferencijske sale, čuveni restoran na vrhu. To mogu da budu nove studentske prostorije za neko interdisciplinarno istraživanje i saradnju raznih studenata koji bi ovde mogli da dođu. Ono što je dobro, to što je menza tu odmah na 200 metara u Studentskom gradu. Takođe, što je jak argument, ova zgrada nema parking, znači ne može se koristiti stambeno niti čak kao poslovni objekat jer će se opteretiti sve ove zgrade i parkinzi okolo. Ovo je idealno za studentski dom", kaže Đorđe Miketić iz Stranke Zajedno.

U toj stranci podsećaju da je trenutno cena kvadrata poslovnog dela kule oko 460 evra. Njihov stručni tim analizirao je koliko bi koštala prenamena dela zgrade u studentski dom.

"Ti radovi bi koštali negde između 300-350 evra po kvadratu, što dovodi do cene od oko 800 evra po kvadratu za izgrađen objekat, adaptiran i kompletno opremljen za studentsko stanovanje. Šta to znači? To prosto znači da ukoliko bi se država odlučila da na bilo kom drugom mestu sagradi objekat za studentski dom ili studentsko stanovanje, znači da bi najmanje tri puta više platila taj objekat", kaže Dušica Barović, građevinski inženjer iz Stranke "Zajedno".

Geneks kula, sa 35 spratova i 135 metara visine, nije renovirana od izgradnje 1980. Stanari se žale da je plato ispred zgrade u lošem stanju, a kad su jake kiše, kako ističu, kroz fasadu oba dela zgrade prolazi i voda.

Drašković: Moguća prenamena u stambeni prostor

To što pada cena poslovnog dela Geneks kule i što se treći put prodaje po ceni od 834 miliona dinara nije iznenađenje za prof. Božu Draškovića, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji.

"Čim je nešto izloženo konkurenciji nije iznenađenje. Na tržištu nekretnina danas imamo dva kretanja cena koja su u suprotnim pravcima - opada cena poslovnog prostora, a raste za stambeni prostor. To je paradoks koji se dešava na tržištu nekretnina u Srbiji", rekao je Drašković za Euronews Srbija.

Podseća da su u Beogradu izgrađeni i novi poslovni prostori u okviru kompleksa Beograd na vodi, Kneza Miloša, te da je velika ponuda u ovom momentu.

Euronews

"Kada bi gradili jednu takvu zgradu trebalo bi vam 20 do 30 miliona evra. Ako odbijete amortizaciju, gubljenje vrednosti, cena od oko sedam miliona evra jeste niska. To je cena koja nije adekvatna, ali je tržište reflektovalo čitavu poziciju i to je to", naveo je Drašković.

Podseća da zgrada ima garaže, te da je i dogradnja garaže moguća, te da budući investotor ne mora da je koristi za poslovni prostor već da može da je prenameni u stambeni.

"Nije definisano da se ta kula mora koristiti kao poslovni prostor. Kupac može izvršiti prenamenu u stambeni prostor. Dobra je ideja za studentski dom, ali ne ulazim u to da li je zgrada od 35 spratova pogodna za to", naveo je on.

Navodi da bi kupovinom jeftinog poslovnog prostora i ulaganjem u prenamenu investitor opet zaradio. Računica je jasna sa adaptacijom kvadrat bi koštao 800 evra, a Drašković kaže da se na toj lokaciji stambeni prostor može prodati po ceni od 2.000 evra.

"Kupac može biti i država. Može da investira i proda kroz subvencirane socijalne stanove. Najlošija situacija je ako nešto stoji i propada, a ne rešava se", naveo je on.

Istorijat kompanije

Izgradnja Zapadnu kapiju Beograda završena je 1980. godine, a projektovao je čuveni arhitekta Mihajlo Mitrović. Dve kule, nekadašnji centar poslovnog i političkog sveta Jugoslavije, spojene su na 26. spratu cilindričnom strukturom. Na samom vrhu zgrade nalazi se restoran odakle se pruža pogled na ceo grad, dok je par spratova niže smeštena bioskopska sala.

U to vreme poslovna kula je predstavljala prvu pametnu zgradu na Balkanu jer je postojao poseban kompjuterski centar odakle se upravljalo hlađenjem, grejanjem, elektronikom, liftovima.

Kompanija Generaleksport je širila vremenom svoje delatnosti pa je imala svoju privatnu avio-kompaniju, kao preteču low cost letova. Osim "Avio geneksa" u okviru preduzeća poslovali su i turistička agencija, kao i brojni hoteli i apartmani u Beogradu i na Kopaoniku.

Kompanija i zgrada međutim, delile su sudbinu Jugoslavije prateći njen uspon i pad. Od 2015. godine Generaleksport je u stečaju, a zgrada i plato ispred nje nisu renovirani od izgradnje. Trenutno je samo nekoliko spratova poslovnog dela zdrade pod zakupom, dok preostali napušteni i ruinirani čekaju nove vlasnike.