Geneks kula - simbol Beograda koji niko ne želi da kupi: "Visoka cena i ulazak u neizvesnost"

U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika danas je održana licitacija za Geneks kulu koja je na javnom nadmetanju ponuđena po početnoj ceni od 2,09 milijardi dinara, a potenacijalni kupci su mogli biti samo oni koji uplate depozit u iznosu od 834,68 miliona dinara ili dostave garanciju. Međutim, kako nije uplaćen nijedan depozit niti dostavljena bankarska garancija, današnje javno nadmetanje za Geneks kulu nije uspelo.

Kula je u vlasništvu bivše kompanije Generaleksport koja se bavila međunarodnom i unutrašnjom trgovinom, hotelijerstvom, ugostiteljstvom i vazdušnim saobraćajem. Na nekada najmoćniju spoljno-trgovinsku kompaniju Jugoslavije danas podseća samo ova zgrada sa svojih 35 spratova i 135 metara visine. Na prodaju je samo jedna kula, dok druga stanarima.

Istraživali smo u kakvom je sada stanju kula Geneks i od kakvog je značaja za grad Beograd. 

"Živim u ovom bloku od svoje treće, četvrte godine i tu sam ceo svoj život. Pre nekoliko godina sam kupio stan u Geneksu, a to za mene znači mesto okupljanja, dogovora, veliki orijentir za sve. Gde god da odeš, kada kažeš da živiš kod Geneksa svima je jasno gde si", kaže za Euronews Srbija stanar Geneksa Aleksandar Savin.

Tanjug AP/Darko Vojinović

Dve kule, nekadašnji centar poslovnog i političkog sveta Jugoslavije, spojene su na 26. spratu cilindričnom strukturom. Na samom vrhu zgrade nalazi se restoran odakle se pruža pogled na ceo grad, dok je par spratova niže smeštena bioskopska sala. Zbog velikog kulturnog, istorijskog i arhitektonskog značaja Geneks je prošle godine proglašen za kulturno dobro.

"U to vreme je taj objekat, najpre poslovna kula je predstavljala prvu pametnu zgradu na Balkanu jer je postojao poseban kompjuterski centar odakle se upravljalo hlađenjem, grejanjem, elektronikom, liftovima. Sa druge strane, Geneks je u vreme kada je ovaj objekat sagrađen bio jedan od 100 najuspešnijih objekata za spoljnu trgovinu u čitavom svetu. I to je kompanija koja je širila vremenom svoje delatnosti pa je imala svoju privatnu avio-kompaniju, kao preteču low cost letova, tako da više je tu aspekata koji su kandidovali ovu zgadu da bude prepoznata kao kulturno dobro", kaže za Euronews Srbija Ivana Vesković, istoričar umetnosti.

Osim "Avio geneksa" u okviru preduzeća poslovali su i turistička agencija, kao i brojni hoteli i apartmani u Beogradu i na Kopaoniku. Kompanija i zgrada međutim, delile su sudbinu Jugoslavije prateći njen uspon i pad. Od 2015. godine Generaleksport je u stečaju, a zgrada i plato ispred nje nisu renovirani od izgradnje. Obnova zgrade biće moguća, ali samo uz saglasnost nadležnog organa.

"Kada dođemo do tih intervencija, ono što je najvažnije jeste da sve građevinske intervencije na samim objektima i neposrednoj okolini i sve što je granica tog kulturnog dobra, moraju biti prema konzervatorskim uslovima i uz saglasnost nadležne službe zaštite, u ovom slučaju Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda", dodaje Vesković.

Trenutno je samo nekoliko spratova poslovnog dela zdrade pod zakupom, dok preostali napušteni i ruinirani čekaju nove vlasnike. Gotovo sva imovina Geneksa uveliko je prodata i jedino je Zapadna kapija do sada tri puta bezuspešno bila nuđena na licitaciji.

Neuspelom javnom nadmetanju prisustovali su i predstavnici bivših radnika "Geneksa", a jedna od njih Zorica Sekuloski, rekla je da se radi o ukupno 6.000 bivših zaposlenih koji su, umesto prava na besplatne akcije, dobili pravo na naknadu u iznosu od 200 evra po godini staža, koja im ni 13 godina posle dobijanja izvršnog rešenja u procesu restrukturiranja i prodaje nije isplaćena.

Upravnik stambenog dela kule Božidar Stavrić optužio je, međutim, Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika da prodaje tuđu imovinu, a članovima komisije uručio primerak krivične prijave, koja se odnosi na spornih 146 kvadrata "galerije" na krovu Geneks kule, 200 kvadrata pasarele i na prostor garaže i skloništa, koji ukupno ima oko 9.000 kvadrata, prenosi agencija Fonet.

Pa, zašto niko ne želi da kupi Geneks kulu?

Milić Đoković, procenitelj za nekretnine i sudski veštak u razgovoru za Euronews Srbija kaže da glavni razlog što Geneks i dalje nije prodat leži u njegovoj veličini i stanju u kom se nalazi.

"Stanje objekta je strahovito zapušteno, praktičnije bi bilo da se sruši i napravi novi isti takav objekat sa boljim standardima, nego adaptirati. Druga stvar, potrebno je da se uradi najbolja i najisplativija namena Geneksa u budućnosti - da li će to biti poslovni apartmani, da li hotel sa pet zvezdica koji će biti simbol Beograda... Veliki je i problem parkinga. Četiri hiljade kvadrata parkinga je manje od 700-800 parking mesta, a to je malo za tako veliku zgradu", ističe Đoković.

Kako kaže, dokle god se Geneks prodaje kao polu-proizvod, neće imati uspeha i to ne zato što je cena velika već je pogrešan i trenutak u kom se prodaje.

"Cena je urađena maksimalno korektno na proceni. Kolege su ga procenile na 17 miliona evra, a to na 15 hiljada kvadrata dođe oko 1.100-1.150 evra po kvadratu. Nastaviće da se prodaje na daljim licitacijama, uostalom to je legat arhitekte Mihajla Mitrovića. Sedamnaest miliona evra je velika para, pa onda još na to i duplo treba da se uloži kako bi se dobilo nešto pristojno što bi moglo da se prodaje po ceni od 2.200 evra po kvadratu. To je teško jer vi sada već imate i neke poslovne prostore A klase koji se prodaju po toj ceni, a novi su. Matematika je u tom slučaju vrlo tanka", dodaje.

Đoković pak, smatra da činjenica što je Geneks simbol Beograda jeste važna za brend, ali da ne utiče previše na samu cenu.

"Skuplje koštaju renoviranje i rušenje nego novi objekat, tako da je sve to jako skupo. Dati 17 miliona evra i ući u neizvesnost, posebno u vreme trenutnih dešavanja u svetu, nije baš lako", zaključuje Đoković u razgovoru za Euronews Srbija.