Igre 
Kinezi i Turci grade puteve, voze nas Bangladešani, u kafićima Indijci: Uvoz stranaca u Srbiju rešenje velikog problema?
Komentari21/01/2023
-16:13
Građani Srbije tek će morati da se naviknu da za volanom autobusa u Beogradu sede vozači koji su stigli iz Bangladeša, dok im hranu donose dostavljači iz Nepala. Zgrade, puteve i mostove grade Turci i Kinezi, a u restoranima u centru prestonice goste poslužuju Indijci. Za neke je to samo dokaz da je Beograd metropola u kojoj ima mesta za sve, dok stručnjaci ukazuju da smo na pragu velikog problema, jer se privreda suočava sa ozbiljnim nedostatkom radne snage - zbog odlaska mladih u inostranstvo, ali i zbog starenja stanovništva.
Poslodavci u našoj zemlji sve više moraju da se oslonjaju na radnu snagu iz inostranstva, jer je za pojedine profile teško pronaći kadar. Zvanična statistika, međutim, ne potvrđuje priču o masovnom "uvozu" stranaca, a stručnjaci ukazuju da su mnogi koji dolaze i dalje ispod njenog radara, jer rade "na crno". Zbog toga je i najavljena izmena propisa u oblasti zapošljavanja stranaca kako bi se dodatno regulisao njihov status.
Vlada Srbije formirala je radnu grupu čiji je zadatak da do 13. januara predloži kako inovirati zakonsku regulativu o strancima i njihovom zapošljavanju u Srbiji. U odluci objavljenoj u Službenom glasniku navodi se da će ta grupa pripremiti nacrte izmena i dopuna Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca, ili novi tekst ta dva propisa.
Svaki treći strani radnik došao iz Kine
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje za Euronews Srbija kažu da je od početka godine izdato oko 33.000 radnih dozvola inostranim državljanima. Oni uglavnom rade kao zanatlije na građevini, vozači, konobari, ali i kao programeri i inženjeri.
U Srbiji se tokom godine zaposlilo najviše Kineza, kojih ima oko 9.500, dok je oko 7.300 državljana Rusije zasnovalo radni odnos u našoj zemlji. Među najbrojnijim radnicima su i građani Turske, ali ih ima upola manje u odnosu na Kineze. Indijci su izbili u sam vrh po broju radnika, a od početka godine ih je skoro 3.000 došlo u našu zemlju. Posao u Srbiji je našlo i 666 Kubanaca, kao i 373 Nepalca i 258 Vijetnamaca.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Rezultati popisa i pad broja stanovnika za gotovo pola miliona su za demografe bili očekivani, a Danica Šantić, profesorka Geografskog fakulteta u Beogradu kaže da je to neminovnost na koju su ukazivale sve demografske projekcije.
"Ono što sada jeste bitno to je struktura stanovništva. Ko živi na prostoru Srbije, koliki je udeo mladih, kakva je ekonomska struktura, gde rade ti ljudi. Već sada vidimo, bez popisa stanovništva, da je nama potrebna radna snaga i da će se u budućnosti Srbija profilisati kao imigraciona država koja će primati radnu snagu za deficitarna zanimanja, ona zanimanja koja nema ko da obavlja u Srbiji", rekla je Šantić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Kako rešiti problem nedostatka radne snage?
Problem nedostatka radne snage i poslodavci i država pokušavaju da reše kroz više različitih inicijativa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je najavio i da će Rusi i Ukrajinci uskoro dobijati srpsko državljanstvo. Kako je rekao, to pravo oni će ostvariti po ubrzanoj proceduri, a to bi moglo značiti skraćivanje rokova od tri godine neprekidnog boravka u Srbiji za dobijanje papira. Prema nezvaničnim saznanjima, prednost pri dobijanju državljanstva imaće Rusi i Ukrajinci koji imaju svoje firme u Srbiji, u kojima zapošljavaju određeni broj naših građana i ostvaruju određeni prihod. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u poslednjih deset meseci, u našoj zemlji registrovan je 140.141 državljanin Rusije i 22.709 državljana Ukrajine.
E-Stock/Miloš Rafailović
Boljem stanju bi trebalo da doprinese i inicijativa "Otvoreni Balkan" koja predviđa jedinstveno tržište rada za Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju. Ono još nije zaživelo, jer dokument nije ratifikovao parlament Severne Makedonije, a kada se uspostavi, moći će delimično da ublaži nedostatke radne snage, ali ne u svim delatnostima. Očekuje se lakši priliv sezonaca u Srbiju i eventualno ugostitelja i radnika u turizmu u Albaniju.
Gotovo da nema sektora koji nije u problemu sa radnom snagom, a poslodavci se žale da je najteže u građevinarstvu i javnom prevozu. Nedostaju zidari, keramičari, vodoinstalateri, parketari, vozači autobusa i kamiona. Domaći poslodavci, koji su godinama bili uljuljkani zbog velikog procenta nezaposlenih uz čuvenu krilaticu: "Ako nećeš da radiš, ima ko hoće", sada su primorani da se bore za radnike, pa i da "uvoze" strance.
Sindikat: Dolazi najnestručnija radna snaga
Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković kaže za Euronews Srbija da migracije radne snage same po sebi nisu ni loše, niti su neka novotarija, ali da se stiče utisak da se u Srbiju stihijski sliva radna snaga.
"Zbog dramatičnog nedostatka naše radne snage dovode se radnici iz inostranstva putem raznih agencija. Same po sebi, te radničke migracije nisu ništa novo i one traju vekovima. Čak 4 odsto svetske populacije su radnici migranti. I normalno je kao što naši odlaze u zemlje EU, da i kod nas dolaze radnici, koji stižu iz ruralnih predela Azije, ali oni ne samo što dampinguju cene rada u Srbiji, već dolazi i najnestručnija radna snaga, koja se koristi za teške fizičke poslove", ukazuje Torlaković.
On napominje da su do sada oni uglavnom dolazili kao upućeni radnici, ali da je tu problem što na 600 radnika koji dođu iz Vijetnama, poslodavci angažuju samo 150 sa prijavom boravka ili nekim regularnim papirima, a da se kako tvrdi, nekih 450 "provuku na crno".
"To je nas zabrinjavalo, a naročito što nikada niko nije proceusiran ko je na taj način dovodio radnike. Dakle, nije problem što dolaze radnici, ali da dolaze svi pod istim uslovima i da za njih važi Zakon o radu Srbije. Težimo da zaključimo poseban kolektivni ugovor za ovu delatnost i onda bi svaki radnik koji je zaposlen u građevinarstvu morao da ima odgovarajuću zaradu. Ako dođe iz Nepala i hoće da radi za 300 evra, ne možemo da utičemo na to što će neko pristati da dođe, ali kada dođe mora da bude prijavljeni radnik. Nemamo ništa protiv radnika migranata, samo da svi budu pod istim uslovima", kaže Torlaković.
Povezane vesti
On napominje da kod nas na građevini od stručnih radnika najviše ima onih iz Turske i da su oni angažovani na gradilištima na Zlatiboru i Kopaoniku, kao i da su uglavnom svi uredno prijavljeni i da se više puta na terenu uverio da su im obezbeđena sredstva za bezbedan i zdrav rad. Torlaković ukazuje da je problematično da se strani radnici angažovani na crno pojavljuju na gradilištima kapitalnih projekata koje plaća država Srbija.
Protić: Ljudi nisu tako lako zamenjivi
Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada Jovan Protić kaže za Euronews Srbija da je suština da svako ko dođe radi po Zakonu o radu i u skladu sa domaćim propisima, a ne da se izmišljaju bočni zakoni koji derogiraju taj propis i po kojima bi ti ljudi eventualno radili.
"Ne bi bilo dobro da se kroz neke bočne zakone, kao što je zakon o sezoncima koji je u nastajanju, ne prave neke veštačke niše za jeftinu radnu snagu, što ne bi bilo po međunarodnim standardima rada. Kod zakona o sezoncima je sporno što je bio zamišljen da potpuno zaobiđe Zakon o strancima Republike Srbije. I to prijavljivanje radnika preko aplikacija koje su na srpskom jeziku je potpuno suluda stvar. Kako će radnik da ima uvid u svoja radna prava ako dolazi iz Avganistana, a aplikacija je na srpskom", ukazuje Protić.
Povezane vesti
On kaže da je situacija daleko od toga da u Srbiju dolaze samo nestručni radnici, kao što se nekada priča, već da definitivno za većinu poslova, poput vožnje autobusa, oni zaista moraju da imaju i praktično znanje pre nego što dobiju šansu da se zaposle.
"Tržište rada se u tolikoj meri globalizovalo da je sada lako nekom ko bi u Bangladešu ili Indiji radio za 100 evra, da dođe u Srbiju i da radi za 500 ili 700 evra. Za nas je to dugoročno loše, jer je nenormalno da samo tek tako kompenzujete domaće radništvo stranim. Valjda bi trebalo da ovde upodobite vladavinu prava, naročito radnih, da bi naši ljudi ovde ostajali umesto da odlaze gdegod. Kod dolaska stranaca nije stvar samo u stručnosti, već što ovde dobijate ljude koji nisu naviknuti ni na ovaj mentalitet. Zato ljudi nisu tako lako zamenjivi, ode domaći, dođe strani", smatra Protić.
"Najteže će biti zameniti lekare i pravnike"
On navodi da građevina ubedljivo prednjači kada je u pitanju dolazak stranaca, ali napominje da će ih biti sve više i u drugim sektorima.
"Dolaze vozači, dostavljači, ali najeteže će biti zameniti lekare i pravnike i struke koje su specifične i moraju da poznaju ovaj ovde sistem. Bojim se da ćemo doći u situaciju da ćemo sve složenija zanimanja postati deficitarna, a to nam nikako ne bi valjalo. To je pokazatelj ozbiljnog gubitka potencijala društva u toj nekoj oblasti. Na Zapadu to odavno nije tabu tema, oni uvoze radnu snagu naveliko, ali ne zato što njima odlazi njihova, već zbog nataliteta ili ekonomskog rasta treba više radnika", objašnjava Protić.
On ističe da je bitno poštovanje međunarodnih radnih standarda u jednoj zemlji kao što je Srbija, jer je to i bitan pokazatelj stanja vladavine prava koja je važna i investitorima.
"Ne mislim tu na ove špekulativne, koji bi došli na godinu dana i otišli, već na one koji ne žele da ovde imaju nelojalnu konkurenciju. Jer, vama faličan pravni sistem, pokazuje da postoji korupcija, čije posledice, ako dođete i želite da igrate po pravilima, predstavljaju nelojalnu konkurenciju", navodi Protić.
"Srbija ima oštru konkurenciju kada je u pitanju potražnja za radnicima"
On ukazuje da Srbija ima oštru konkurenciju i u regionu i u Evropi kada je u pitanju potražnja za radnicima, a da su te zemlje uglavnom privlačnije našim radnicima, ne samo zbog plata, već i zbog uslova života.
"Hrvatska, Rumunija i Bugarska, za sada imaju i više problema od nas jer su u EU, pa je njihovim radnicima lakše da odu nego našim. Zato je ta borba važna, da preovlada dostojanstven rad, a ne da imamo taj neformalni ili faktički rad na crno", smatra Protić.
profimedia
Hrvatska je ove godine izdala više od 100.000 radnih dozvola stranim radnicima, a uzrok toga su velike demografske promene kroz koje prolazi, odliv radne snage, ali i privredni rast. Kako je objavila agencija za zapošljavanje PickJobs, na osnovu istraživanja sprovedenog među poslodavcima, poslednje tri godine je vidan porast broja zahteva za dozvolama za rad stranih radnika iz dalekih zemalja koji uglavnom stižu preko agencija.
"U Hrvatsku dolazi najviše niskokvalifikovanih radnika, pretežno u uslužne delatnosti, pre svega u turizam, ugostiteljstvo i na građevinske poslove, ali se traže i radnici u poljoprivredi i drugim sezonskim poslovima", navodi PickJobs, prenosi HRT. Dodaje se da je najveći broj dozvola za boravak i rad u Hrvatskoj tokom 2022. godine izdat državljanima BiH, Srbije, Severne Makedonije, Nepala, Ukrajine i Filipina.
Komentari (0)