Petrović o budžetu za 2023: Dobro je da se više ulaže u infrastrukturu, ali se mora pažljivo birati u šta se investira

Komentari

Autor: Majda Šovljanski Banjanović / Euronews Srbija

06/12/2022

18:30

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Predlogom budžeta za 2023. godinu za javne investicije je predviđeno skoro sedam odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno oko 4 milijarde evra. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je izjavio za Euronews Srbija da je dobro što je za investiranje u infrastrukturu opredeljeno čak četiri puta više sredstava nego 2017. godine, ali je ukazao da je, kada se toliko izdvaja posebno važno da se pažljivo, ali i transparentno, bira gde će sredstva biti uložena.

On je napomenuo da to 2016. i 2017. godine to nije bilo toliko veliko pitanje, jer se manje investiralo i bilo je očigledno u šta treba ulagati, jer su to bili glavni putni i železnički pravci, i da tu nije moglo da se pogreši. Sada, kada je deo toga završen, a ima četiri puta više para, Petrović ukazuje da vrlo lako može da se napravi greška.

"Svakako bi trebalo da Vlada, i ona je zakonom na to i obavezna, da pravi analizu troškova i koristi od alternativnih investicija i onda da usmeri sredstva tamo gde su efekti najveći. Te analize treba da budu javno dostupne, kako bi se poslanici i građani i sami uverili koji su argumenti da novac ide u jednu ili drugu investiciju. To se sada ne radi i ne objavljuje, tako da mi nemamo analizu troškova i koristi od izgradnje nacionalnog stadiona, koji će biti ogromna investicija, kao ni za mnoge druge projekte", ukazao je Petrović.

On je rekao da se vidi da se kroz predlog budžeta za sledeću godinu smanjuju investicije u zdravstvu i u infrastrukturi i dodaje da je to i očekivano je smo prevazišli period pandemije, dok se u građevini neki projekti poput Obilaznice oko Beograda završavaju. Predsednik Fiskalnog saveta je istakao da su investicije u zaštitu životne sredine još nedovoljne.

"Investicije su planirane na 200 miliona evra, a naše analize pokazuju da je godišnje potrebno uložiti između 400 i 450 miliona evra u kanalizaciju, prečišćavanje voda i deponije. I ove godine se investiralo manje nego što je planirano, što ukazuje da je to sigurno kritična oblast gde treba ulagati", rekao je Petrović.

Izdaci za energetiku najvažniji deo

Ministar finansija Siniša Mali je istakao da budžet počiva na tri stuba - zaštiti životnog standarda građana, značajnim izdvajanjima za kapitalne investicije i na energetici. Predsednik Fiskalnog saveta kaže da to u osnovi i jesu glavni izdaci budžeta i ukazao da će povećanje penzija i plata u javnom sektoru biti nešto malo iznad nivoa da pokrije rast inflacije koji je bio ove godine i koji se predviđa sledeće.

On je istakao da su najvažniji deo budžeta izdaci za energetiku i da se veći deo manjka od 2,2 milijarde evra, odnosi na energetski sektor za koji će biti potrošene 1,2 milijarde. Dodao je da je to zbog "krize koja je delom spoljašnja, ali dobrim delom i unutrašnja".

"Osim te 1,2 milijarde, u budžetu je predviđeno da Vlada da garancije do milijardu evra da bi EPS i Srbijagas mogli da se zaduže, a to onda znači da će država i te dugove vraćati. Verovatno će se potrošiti još neki dodatni iznos za energetski sektor i izdaci za to su najveći. Cene struje su za domaćinstva i privredu u proseku porasle oko 20 odsto, ali uprkos tom velikom rastu cena, naše analize pokazuju da će EPS praviti dodatne gubitke od oko 300 miliona evra. Tu su troškovi zbog zakasnelog otvaranja novog kopa Kolubare, koji treba da omogući normalnu proizvodnju EPS-a i zbog toga što on nije otvoren EPS ne može da proizvede dovoljno struje i pravi gubitak", objasnio je Petrović.

"Fikcija je da smo zaštićeni niskom cenom struje i gasa"

On je napomenuo da je loše upravljanje i odsustvo investicija dovelo do te situacije i dodao da je slična situacija i po pitanju gasa, jer je i cena ovog energenta povećana za oko 20 odsto, ali da taj rast nije dovoljan u odnosu na porast cena na svetskom tržištu.

"Problem dobrim delom potiče iz inostranstva, ali i sa kašnjenjem investoranja u kapacitete u Banatskom Dvoru. Morate da platite gas koji uvozite, a za to postoje dva načina - da visoku cenu prebacite na one koji ga troše i to je model koji je prihvaćen u Evropi ili da to plaćaju svi građani Srbije kroz budžet. Prošle godine su u Evropi cene za domaćinstva porasle oko 80 odsto, a za privredu su udvostručene, dok je kod nas tak prosek oko 20 odsto. Fikcija je da smo mi time zaštićeni, to je samo preraspodela. Svi poreski obveznici plaćaju gas, iako ga ne troše svi. Trebalo bi da ga plaćaju oni koji ga troše i srazmerno koliko ga troše. To je taj deficit koji će sledeće godine biti u budžetu. To znači da će država morati dodatno da se zaduži da bi to pokrila", objasnio je Petrović.

On je napomenuo da je dobro što su sada u rešavanje problema u energetskom sektoru uključeni stranci, jer smatra da će se tim stručnjacima možda više verovati kada kažu sa strane, ono što je javno dostupno, da od pet uprava u javnim preduzećima, četiri nisu dobre, na šta je ukazivao i Fiskalni savet.

Petrović je naveo da, kada se sklone troškovi za energetiku ostaje deficit od milijardu evra, ali je napomenuo da bi on mogao biti i manji. Dodao je da te uštede treba iskoristiti da se smani deficit i zaduživanje, a ne da se upotrebi za neka nenamenska trošenja kao što je bilo prethodnih godina.

"Dobra stvar je da budžet ne predviđa dodatne vrste pomoći, ali nisu je predviđali ni rpethodni budžeti, pa se posle dva dana nakon usvajanja izašlo sa novim merama. U ovom budžetu nema tog trošenja novca široko i onima kojima je potrebno i kom nije. Fisklani savet je pokazao da je to ekonomski i socijalno neopravdano i da to košta", istakao je Petrović.

On je ukazao da je činjenica da je BDP izražen u evrima je odjednom počeo naglo da se povećava i da je prešao 60 milijardi evra, ali je ukazao da je dobar deo povećanja u poslednje dve godine rezultat infalcije i da bi zato bi trebalo biti obazriv sa tim poređenjima u evrima.

"To jeste dvostruko više nego 2012. kada je bio 30 milijardi, ali to nije u realnom iznosu dvostruko više, zato što su i cene porasle. Kada se skloni inflacija i kada se gleda koliko je kupovna snaga porasla u ovoj godini predviđa se da će BDP porasti 2,5 odsto. To će biti ipak znatno ispod onog rasta koji će ostvariti zemlje Centralne Evrope od 4 odsto. Srbija ove godine skoro upola sporije raste od zemalja CentralneEvrope. Rast zavisi od toga koliko ulažete, a Srbija zaostaje kod investicija domaćeg privatnog sektora. Nedovloljne privatne investicije sprečavaju Srbiju da raste potencijalom kojim bi ona mogla, u proseku, kada se izađe iz krize to je negde od skoro 5 odsto", smatra Petrović.

On je kao dobru meru naveo smanjenje opterećenja plata i napomenuo da je to politika koja je aktuelna niz godina.

To opterećenje je bilo oko 64 odsto na neto platu, a tokom niza godina je smanjeno na 60 odsto. Mi smo to ranije predlagali i to opterećenje je pravi put, ako neke poreze treba smanjivati onda je to. Jer je to strateški dobar pravac, povećava konkurentnost privrede i zapošljavanje, a najave su da će se sa time nastaviti da svake sledeće godine, ako postoji prostor, na tom planu da će se smanjenje dešavati", rekao je Petrović.