Član Fiskalnog saveta: Inflacija će sporije padati, moramo da imamo u vidu neizvesnost zbog rata

Član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević procenio je da će inflacija u Srbiji do kraja godine biti iznad 15 procenata, što je više od očekivane stope, ali da je ona uslovljena krajnje neizvesnim događajima u okruženju.

Dimitrijević je za Tanjug preneo očekivanja izneta u Fiskalnoj strategiji NBS da se tokom 2023. godine stopa inflacije prepolovi i da se zatim značajno smanji u periodu 2024-2025. godine, kako bi došla u okvire koridora NBS-a od tri do 3,5 procenta na godišnjem nivou.

"Moramo da imamo u vidu s jedne strane krajnju neizvesnost u vezi s ratom u Ukrajini i sa druge strane strahoviti rast cene energenata - nafte, gasa i struje, koji je počeo zbog zelene agende, čak i nezavisno od rata u Ukrajini. Drugi inflatorni pritisci bili su vezani za preveliku količinu novca koja je emitovana u okviru EU i SAD, zbog izlaska iz kovid recesije i sve je to došlo na naplatu tokom 2022. godine, tako da je ta inflacija dobrim delom imala uvozni karakter", rekao je Dimitrijević u izjavi za Tanjug.

Prema očekivanju u Fiskalnoj strategiji NBS inflacija bi, kako kaže Dimitrijević, sledeće godine trebalo da se prepolovi i da bude do šet-sedam procenata na godišnjem nivou.

"Naravno, to niko sa sigurnošću ne može reći, upravo zbog velike neizvesnosti i zbog činjenice da, kada se jednom aktivira inflacija, onda se aktiviraju i inflaciona očekivanja i postoje pritisci za korekciju plata, penzija i da dođe do te svojevrsne trke među nominalnim veličinama koje onda vrše dodatni pritisak, ali za sada se čini da se ipak ide u pravcu smirivanja inflacije", napomenuo je Dimitrijević.

Na pitanje da li postoje opravdanja za ovoliki rast cena, on je rekao da u ekonomiji za to nema pravog odgovora.

"Gotovo nikad u ekonomiji nije moguće očekivati da, ako su stvarni troškovi porasli za pet procenata, da će automatski i korekcija cena iznositi pet procenata. Upravo zato što privredni subjekti deluju u uslovima neizvesnosti, vrlo često u uslovima panike i vrlo često u uslovima nepoverenja u odnosu na druge aktere", rekao je DImitrijević.

Naveo je kako je to igra u kojoj postoji nepoverenje jednih proizvođača u odnosu na druge, ali i nepoverenje privrede u državu i njene poteze.

"Postoji nepoverenje u to kakvi će biti potezi vlasti, da li će na primer centralna banka štampati veću količinu novca, da li će se održati u okvirima refernetne kamatne stope, da li će plate u javnom sektoru i penzije biti pod kontrolom, ili će ih država pod pritiskom javnosti više korigovati, pa samim tim vršiti veće inflatorne pritiske", rekao je Dimitrijević.

Upozorio je da je jedno od pitanja kako će se ponašati devizni kurs i da li će moći da se održi na sadašnjem nivou.

"On je za sada stabilan, ali sasvim sigurno ako se u dužem vremenskom periodu nastavi rast cena, postojeći devizni kurs će teško moći da izdrži, a njegova korekcija bi pokrenula novu spiralu: cene, inflacija, kurs, plate, novi krug nestabilnsti prilagođavanja i onda privredni akteri sve te infomracije uzimaju u obzir i uvek u svojim procenama za koliko treba da povećaju cene polaze od najnepovoljnije opcije", objasnio je Dimitrijević.

Dodao je da, ako se ta najnepovoljnija opcija desi, onda su proizvođači otprilike "na nuli" sa rastom cena, a ako stvarni rast cena bude manji, po pravilu im ne pada na pamet da koriguju cene na dole.

On smatra da se država dosta dobro ponašala u prethodnom periodu još od fiskalne konsolidacije koja je počela 2014. godine.

"Zatim tokom kovid krize, jer je pad proizvodnje, pa zatim rast BDP-a bio nešto viši nego kod zemalja u okruženju i snažna državna intervencija u socijalnom domenu i u domenu javnih investicija omogućila je rast BDP-a i značjano smanjivanje nezapsolenosti. Sada je stopa nezaposlenosti ispod devet procenata, to je zaista jedna od najnižih stopa za poslednjih tridesetak godina, a formirana pod tržišnim uslovima i sve to uz javni dug koji je pod kontrolom, budžetski deficit pod kontrolom, relativno stabilne javne finansije", naglasio je Dimitrijević.

Smatra da, u odnosu na inflaciju, institucije srpske države nisu imale prostora da urade mnogo više od ovoga što je preduzeto.

"Zato što vidite da su približno istu stopi inflacije, možda donekle malo nižu, imale i vodeće zemlje EU, Nemačka, SAD... Gotovo u svim tim zemljama inflacija je prešla dvocifrenu granicu, negde je 10, 12, 14 procenata, tako da je očigledno u ovim okolnostima bilo izuzetno teško smanjiti inflaciju i držati je pod kontrolom ispod te granice. Nadajmo se da će tako biti u narednom periodu", naveo je Dimitrijević.

Ovaj član Fiskalnog saveta smatra da je država dobro uradila povećavajući penzije i pokušavajucjhi da na taj nači spase životni standard penzionera.

"S druge strane odrekla se dela svojih prihoda od akcize, da bi tako zaustavila cenu goriva, vodila je računa o cenama nekih ključnih poljoprivrednih proizvoda. Imamo povoljnu cenu gasa, zahvaljujući dogovoru koji smo postigli sa Rusima, tako da mislim da smo uspeli da amortizujemo najveće troškovne udare kada je o energiji reč i da će oni u narednom periodu nešto manje opterećivati cene", rekao je Dimitrijević.

Zaključio je da za sada može da se da prelazna ocena vladi, uz upozorenje da borba sa krizom i inflacijom neprestano traje, jer je ekonomska situacija turbulentna i menja se nagore.