Oporavak EPS-a skupo košta građane: Altiparmakov tvrdi da se implozija desila u najgorem mogućem momentu

Na panelu "Da li će energetska preduzeća da zapale šibicu u budžetu"?, danas je ocenjeno da oporavak EPS-a, do čijeg posrtanja nije moralo da dođe, skupo košta građane i da pitanje restrikcija struje zavisi od jačine zime i stabilnosti evropskog energetskog sistema u koji je Srbija integrisana.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ocenio je da se uzroci državnog troška za Srbijagas nalaze u međunarodnom skoku cena i državnoj odluči da subvencioniše cene gasa, dok su gubici EPS-a koja država pokriva, indukovani tokom poslednje decenije i plod su lošeg poslovanja i upravljanja.

"Fiskalni savet upozoravao je godinama da je EPS veliki rizik, problemi se nisu rešavali, desila se implozija u najgorem mogućem momentu, jer je u svetu došlo do eksploziije cena struje", rekao je Altiparmakov.

Kazao je da su od prošle jeseni gubici blizu milijardu evra, te da će se nastaviti i ove zima i naredne godine, jer nije lako rešiti probleme EPS-a. "EPS više nije rizik, sad je trošak, i biće još neko vreme", rekao je on.

Altiparmakov je naveo da je Srbija za struju i gas do sada platila dve milijarde evra, te da će se plaćanje nastaviti i u sledećoj godini i ponadao se da će biti u manjem obimu.

"To se pokriva zaduživanjem. I taj novać neće moći da se potroši na obrazovanje i druge vitalne funcije", rekao je on.

Naglasivši da problemi u EPS-u traju deceniju, on je kazao da način razmišljanja koji je Srbiju doveo do ovde, ne može poslužiti da se izbavimo.

Altiparmakov je ocenio da će Srbija obezbeđivanje novca za uvoz struje otplaćivati narednih godina kroz sporiji rast i javni dug.

"Cena struje uz ova povećanja do sada, plus najavljena, mogla bi da stabilizuju finansijsku poziciju EPS-a, a za kapacitet kopova uglja trebaće vremena. A zatim će uslediti troškovi zelene agende", rekao je on.

Uz ogradu da je jako teško planirati zbog dinamike događaja, Altiparmakov je izneo očekivanje da bi energetski deo troška zbog uvoza u budžetu za 2023. godini mogao da bude između pola i milijardu evra.

Ocenio je da je EPS bomba koja je delimično eksplodirala zbog problem upravljanja. "Zavisimo od uglja čija kalorijska vrednost pada. Trebalo je pripremiti nove otkrivke što nije urađeno pa je dodavan mazut. A jednostavno je, samo trebalo spremiti ugalj", rekao je on.

Za Altiparmakova nije dilema da li EPS treba da bude državni ili delimično privatni, već je toj kompaniji neophodno kvalitetno i kompetentno domaćinsko upravljanje.

Primetio je i da zbog kompresije zarada EPS ne može da adekvatno plati direktore stručnjake, i zapitao se gde vodi ako se i dalje preko te kompanije vodi socijalna politika.

"Da je EPS na vreme reformisan, energetska kriza ne bi nas dotakla. Da je reformisan sadašnja cena struje bi pokrivala njegovo poslovanja. A rasla bi zbog zaštite životne sredine", rekao je on.

Govorecći o mogućnosti da poskupi gas, Altiparmakov je rekao da gas uvozimo, da je Srbijagas preprodavac, te da ako nećemo da gubimo na tom poslu, cenu neko mora da plati.

Serija problema u energetici u najgorem mogućem trenutku

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju, Lazar Šestovič, ocenio je da se u energetici desila serija problema u najgorem mogućem trenutku, a situaciju u EPS-u je ocenio kao dramatičnu i jako skupu. "Mora da se utvrdi odgovornost. Ne smemo ponovo u istu situaciju da dođemo. Da ne ponavljamo greške", rekao je on.

Založio se da sadašnji napori države da se EPS operativno stavi na zdrave nove budu transparentiji. "Najveći problem je što se godinama velika javna preduzeća koja imaju milijarde evra prometa drže u vd stanju, na privremenom menadžmentu. To je jedan od ključnih faktora koji sprečava da se bilo šta uradi i treba insistirati da se to promeni", rekao je on.

Šestovič je rekao da je EPS ima višegodišnji problem podinvestiranja, a da po pitanju nabavke rudarske mehanizacije, što je sada planirano i rebalansom, postoji problem da izradu nekih mašina treba čekati i više godina, što je problem koji ne može parama da se premosti.

"Za otkrivku isto treba vreme, ne može preko noći", rekao je on.

Odgovarajući na pitanje hoće li u Srbiji biti restrikcija struje, Šestović je primetio da snaga zime određuje pikove potrošnje i naveo da smo intergrisani u energetski sistem Evrope koji ima svoje izazove i probleme. "Mali smo. Kako bude u Evropi biće i za nas. Ako bude struje na tržištu biće i za nas. Kupićemo. Situacija teška, ne zna se kako će biti", rekao je on.

Šestović je rekao da Svetska banka nema stav oko prodaje dela EPS, i istakao da je priritet da se ta kompanija stavi na zdrave finansijske i operativne noge.

"Operativno nadam se da će u EPS to biti gotovo do početka grejne sezone krajem sledeće godine. To je ideja, da li je realno ili ne, videćemo", rekao je on. Na pitanje koji nivo poskupljenja struje i gasa "gasi energetski požar", on je rekao da to to kod električne energije zavisi od toga koliko moramo da uvezemo, dok je za gas teško predvideti spoljnu cenu.

"Mora da se nastavi sa redovnim prilagođavanjem cena. Više gasa, tu je značajnije da dođe do povećanja cena u 2023. godini. Samo na osnovu efekata povećanih troškova proizvodnje cena struja bi trebalo da se bude veća za 15 posto", rekao je on.

Konsultant za razvoj projekata u zaštiti životne sredine i OIE Slobodan Perović, upozorio je na rizik manjka investicija u toplane za daljinsko grejanje po gradovima Srbije, koje bi mogle postati stotinak posekotina ako se nađu u makazama cena energenata i državnih odluka.

"Krvarimo nekoliko miliona evra dnevno zbog EPS-a i Srbijagasa, a ovde je rizik da imamo stotinak finansijskih posekotina na lokalu oko toplana jer su gotovo sve predale zahteve za poskupljenje u septembru", rekao je on.

Naveo da je raziliku između cene i naplate snosi osnivač - lokalna saouprava, i izrazio zabrinutost da će izazvati krizu lokalnih vlasti kada im se toplane obrate.

Toplane u Srbiji većinski koriste gas

U Srbiji je 60 toplana, od kojih je 36 na gas, a 16 nema alternativu i koristi samo gas, pa je uz rizik cenovnog udara kod njih i problem u slučaju restrikcije snabdevanja što Perović vidi kao dosta veliki kapacitet za socijalne nemire.

On navodi da su toplane tražile povećanje cena grejanja od dva do 36 posto, te da dodatne troškove može da im samo osnivač - lokalna samouprava, ili država.

Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

Perović je ukazao da godinama izostaju investicije na energetskom sektoru u gradovima i opštinama, te da bi odmah trabalo investirati što bi vodilo prvo uštedi u proizvodnji toplote.

"Svaki grad i opština mogu svoje mere da doneseu. Pesimista sam jer lokalne vlast prate nacionalni nivo", rekao je on i naveo da je početak grejne sezone odložen i u Obrenovcu, Kostolcu i Požarevcu iako se oni greju iz termoelektrana a ne gradskih toplana.

Perović je ocenio da kako god kriza da se završi cene energije se neće vratiti na predkrizni nivo te da tako sva ulaganja u zelenije kilovate postaju isplatljivija.

"Svi treba da rade ono što radi privrede. Da ulažu u solar i sopstvenu energiju, u energetsku nezavisnost", rekao je on. Panel na temu energetike organizovala je Biznis info grupa osnivač medija Nova ekonomija uz podršku fondacije NED.