"Treba li da menjam cenu svakog dana?": Skok dolara pogađa ekonomije širom sveta, trgovci i kupci nezadovoljni

Vrednost američkog dolara ove godine porasla je za 18 odsto. S druge strane, većina drugih valuta koje dirketno zavise od dolara je znatno oslabila, pa je indijska rupija je pala za devet odsto u odnosu na dolar, egipatska funta za 20, dok je truska lira doživela pad od čak 28 odsto. Kakve su posledice jakog dolara na svetskim tržištima?

U šljnikovitom predgrađu Najrobija, poznatom po radnjama za auto-delove, trgovci se bore da opstanu, a kupci su nezadovoljni. Od početka godine vrednost kenijskog šilinga je pala za šest odsto u odnosu mna dolar, a cena goriva i uvoznih rezervnih delova toliko raste, da se sve veći broj građana odlučuje da automobil ostavi u garaži pređe na javni prevoz. 

"Ponekad imamo povećanje cene rezervnog dela za 10 do 25 odsto, i to u periodu od šest do 12 meseci, što naravno ljudi ne očekuju. Teško je za nas koji radimo u veleprodaji i maloprodaji, jer se većina kupaca žali. Nikad ranije nismo dostigli ovaj nivo”, navodi Majkl Gači, menadžer prodaje u prodavnici autodelova Šamas u Najrobiju.

Da posao ne ide potrvđuje i Alber Čege. Kaže da više ne može da priušti odmor svojoj porodici.

"Ranije sam s četvroto dece normalno išao na odmor. Sad više ne možemo, jer nemamo dovoljno keša zbog pada vrednosti šilinga", ističe Alber Čege, prodavac autodelova.

Posledice jačanja američkog dolara osećaju se širom sveta. Od prodavca odeće za bebe u Turskoj, do trgovca suvom hranom u Indiji, svi imaju iste primedbe. Jačanje američkog dolara dovodi do slablenja vrednosti drugih vlauta i vrtoglavog rasta cena svakodnevnih roba i usluga. 

Tanjug/AP//Michael Probst

"Nastavićemo da radimo koliko god budemo mogli ovo da izdržimo. Čekam Novu godinu, da polgedam godišnji finasijski izveštaj, pa ćemo se u skladu sa tim voditi. Nadam se da nećemo morati mnogo da menjamo asortiman", navodi Celal Kaleli, vlasnik konfekcijske radnje u Istanbulu.

"Naši troškovi su veoma visoki, a sa povećanjem troškova uvoza, i krajnja roba za naše potrošače je viša. Ukoliko troškovi nastave da rastu, uništičemo potražnju", kaže Ravindra Mehta, trgovac suvom hranom u Nju Delhiju.

"Nije samo vrednost dolara problem, već i promene vrednosti"

Rast dolara doveo je do poskupljenja uvoznih proizvoda, a dugovi država koje su se zaduživali u dolarima rastu, jer treba više nacionalne valute da izdvoje da bi namirli rate kredita. Kako bi odbranile domaće valute centralne banke brojnih država povećale su takođe kamatne stope. Ipak, sve te mere usporavaju ekononski rast i povećavaju nezaposlenost. 

"Sve ovo ima veze sa inflacijom. I to ne samo ttenutnom, nego i sa očekivanom inflacijom. Ako prodajem hamburgere, po kojoj ceni treba da ih prodajem. Da li treba da menjam cenu svokog dana? Nije samo vrednost dolara problema, nego iznenadna promena njegove vrednosti", napominje Men Mohan Sodi iz Londonske poslovne škole.

Najveća inflacija u Sjedinjenim Ameirćkim Državama u poslednjih 40 godina primorala je Federlane rezerve da podignu referentu kamatnu stopu ove godine čak pet puta. To jeste privuklo investitore i povećalo vrednost dolara, ali je istovremeno doprinelo globalnoj inflaciji.

Uz to, poremećaji na energetskim i poljoprivrednim tržištima izazvani ratom u Ukrajini povećali su ograničenja u snabdevanju koja su nastala zbog recesije i oporavka od panedmije koronavirusa.