Evropska komisija: Strožim zakonskim ograničenjima do nultog zagađenja do 2050.

Evropska komisija predložila je danas stroža zakonska ograničenja za emisije zagađujućih materija u vazduhu, kao i pravila koja će primorati farmaceutske i kozmetičke kompanije da uklone zagađenje vode izazvano njihovim proizvodima. Današnji predlozi su ključni za realizaciju ambicije Evropskog zelenog dogovora o nultom zagađenju i plana da se do 2050. godine stvori životna sredina bez štetnog zagađenja.

EK je predložila tri zakona koja se odnose na posledice zagađenja vazduha i vode po zdravlje i životnu sredinu i zahtev da do 2030. godine EU ispuni nove zakonske obavezujući granice zagađenja vazduha koje će biti bliže strožim preporukama Svetske zdravstvene organizacije kad su u pitanju granične vrednosti zagađenja vazduha.

Današnji predlog će pomoći, kaže Komisija, u postizanju dramatičnog poboljšanja kvaliteta vazduha širom Evrope do 2030. godine, što će dovesti do bruto godišnje koristi između 42 i 121 milijarde evra u 2030. godini, za trošak manji od 6 milijardi evra godišnje.

"Oko 300.000 Evropljana prerano umre zbog zagađenja"

Komisija objašnjava da skoro 300.000 Evropljana prerano umire svake godine zbog zagađenja vazduha a predložena nova pravila smanjiće smrtnost za 75 odsto za deset godina.

Nezdravo okruženje ima direktne i skupe posledice po zdravlje, s bolestima srca i pluća ili raka izazvanih zagađenjem, navodi EK dodajući da što se duže čeka da se smanji zagađenje, veći su troškovi za društvo.

Izvršni potpredsednik zadužen za Evropski zeleni dogovor, Frans Timermans, je rekao danas da "EK želi da do 2050. godine naše okruženje bude bez štetnih zagađivača“ i da predlozi Komisije ciljaju "dalje smanjenje zagađenja vode i vazduha" i oni su "ključni deo te slagalice“.

Komisija predlaže redovnu reviziju standarda kvaliteta vazduha, usklađenim sa najnovijim naučnim dokazima, kao i društvenim i tehnološkim razvojem a predlaže se da se smanji za više od polovine godišnja granična vrednost za glavni zagađivač - fine čestice PM2,5.

Povezane vesti

Fokus

IEA: Povećanje emisije ugljen-dioksida ove godine nešto manje od jednog procenta

Procenjuje se da će globalna emisija ugljen-dioksida od sagorevanja fosilnih goriva porasti ove godine za nešto manje od 1,0 odsto.

19/10/2022

14:45

https://www.euronews.rs/svet/fokus/66021/iea-povecanje-emisije-ugljen-dioksida-ove-godine-nesto-manje-od-jednog-procenta/vest

pročitaj celu vest

Društvo

Nije magla, nego je vazduh zagađen: Beograd od jutros najzagađeniji grad u svetu

Beograd je danas prvi na listi po zagađenosti, tačnije po lošem kvalitetu vazduha, pokazuju podaci IQAir.

12/10/2022

08:48

https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/65207/nije-magla-nego-je-vazduh-zagaden-beograd-od-jutros-najzagadeniji-grad-u-svetu/vest

pročitaj celu vest

Revizijom će se osigurati da ljudi koji pretrpe zdravstvene štete zbog zagađenja vazduha imaju pravo na nadoknadu u slučaju kršenja pravila EU o kvalitetu vazduha. Oni će takođe imati pravo da ih zastupaju nevladine organizacije kroz kolektivne tužbe za naknadu štete.

Predlog će takođe doneti više jasnoće u pogledu pristupa pravdi, efikasnih kazni i boljeg informisanja javnosti o kvalitetu vazduha. Današnji predlozi ostavljaju nacionalnim i lokalnim vlastima da odrede konkretne mere koje će preduzeti da bi ispunili standarde.

Na pitanje Tanjuga da li EK radi sa državama Zapadnog Balkana kao najbližeg suseda država Unije, na dostizanju sličnih standarda kad je u pitanju smanjenje zagađenja vazduha, Timermans je odgovorio da se s balkanskim zemljama radi na energetskoj tranziciji jer na kvalitet vazduha puno utiču centrale koje rade na ugalj“.

On smatra da bi energetska tranzicija zaista imala pozitivan uticaj na kvalitet vazduha. Tretman gradskih otpadnih voda je takođe deo ovih predloga. Da bi se otpadne vode iskoristile na najbolji mogući način kao resurs, predlaže se da se do 2040. godine teži energetskoj neutralnosti sektora i poboljša kvalitet mulja kako bi se omogućilo više ponovne upotrebe, doprinoseći tako cirkularnoj ekonomiji.

Predlog traži da kompanije budu odgovorne za deo troškova čišćenja zagađenja koje njihovi proizvodi ispuštaju u otpadne vode širom EU i to se odnosi na farmaceutsku i kozmetičku industriju. Oslanjajući se na iskustvo sa kovid-19, Komisija predlaže i sistematsko praćenje otpadnih voda na prisustvo nekoliko virusa, među kojima su CoV-SARS-19 i otpornost na antimikrobne lekove.

Komisija predlaže takođe da se ažuriraju liste zagađivača vode kako bi se strožije kontrolisali u površinskim i podzemnim vodama. Na spiskove će biti dodato 25 supstanci sa dobro dokumentovanim problematičnim uticajima na prirodu i zdravlje ljudi kao što su PFAS, koji se koristi između ostalog u posuđu, odeći i nameštaju, peni za gašenje požara i proizvodima za ličnu negu, zatim niz pesticida i proizvoda razgradnje pesticida, kao što je glifosat, Bisfenol A, plastifikator i komponenta plastične ambalaže, neki farmaceutski proizvodi koji se koriste kao lekovi protiv bolova i antiinflamatorni lekovi, kao i antibiotici.