Glavna savetnica Centra za ekonomska i poslovna istraživanja: Vidimo mogućnost globalne recesije u 2023. godini

"Nema sumnje da smo mi u kriznoj situaciji i sve na šta smo se fokusirali pre rata u Ukrajini treba uzeti u obzir. Videli smo upozorenje Svetske banke da će povećanje kamatnih stopa odvesti u recesiju. Dakle, vidimo mogućnost globalne recesije u 2023. godini", kaže za Euronews Viki Prajs, glavna ekonomska savetnica Centra za ekonomska i poslovna istraživanja i bivša glavna ekonomistkinja britanske vlade.

Trenutno se u Vašingtonu održava redovni godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, u okolnostima kada se ekonomije širom sveta suočavaju sa teškom ekonomskom krizom, uključujući i pad posle pandemije, rat u Ukrajini i inflacijom.

Prajs je tim povodom za Euronews govorila i o tome kako vidi razvoj globalne ekonomske politike.

"Svakako je zabrinjavajuće, kako u Britaniji tako i Evropi i razume se da je zabrinut Međunarodni monetarni fond. Ono što sada vidimo u Britaniji vidimo kao tip ekonomije koji, ako hoćete, ide u suprotnom pravcu od onoga što bi svet želeo da vidi u smislu povratka u normalnost. Generalno ono što vidimo u poslednjih nekoliko meseci je zatezanje i monetarne i fiskalne politike u pokušaju da se inflacija stavi pod kontrolu. Ono što se dešava u Britaniji u pogledu mini budžeta koji je objavljen 23. septembra vidimo da na fiskalnoj strani idemo u suprotnom pravcu. Svi ti poreski rezovi vode u novo zaduživanje i tržišta su veoma zabrinuta oko toga kuda bi to moglo da vodi u pogledu finansijske stabilnosti", navela je Prajs.

Ona dodaje da trenutno nijedna zemlja ne može da pozajmi novac po razumnim kamatama, i da zato "postoji velika zabrinutost kako će se sve ovo proširiti i na druge zemlje i svi gledaju u Britaniju sa velikom zabrinutošću".

"Nema sumnje da smo u kriznoj situaciji"

Trenutno, sudeći prema onome što možemo čuti i videti, svetske ekonomije su u najtežoj situaciji od krize 2008. godine, pa zabrinutost ovih dana stiže i iz Vašingtona.

Glavna ekonomska savetnica Centra za ekonomska i poslovna istraživanja Viki Prajs navodi da i sve ono što se dešavalo pre rata u Ukrajini treba uzeti u obzir, kao što je pandemija koronavirusa.

"Nema sumnje da smo mi u kriznoj situaciji i sve na šta smo se fokusirali pre rata u Ukrajini treba uzeti u obzir. Na primer vrlo jak skok inflacije što je zabrinjavajuće, a posledica je kovida. Ono sa čime se države sada suočavaju je skok životnih troškova, visokim kamatama, pa centralne banke reaguju podizanjem svoj referentnih kamatnih stopa i sve je pogođeno, i tržište obveznica jer je čitav svet zabrinut zbog nivoa zaduženosti, a dugovi će se i dalje akumulirati tokom sledeće godine i to je nova kriza sa kojom se srećemo", navela je Prajs.

Ona je dodala da postoji mogućnost globalne recesije tokom naredne godine.

"To što je MMF spustio procenu rasta nije iznenađujuće, slično su uradile i američke Federalne rezerve, kao i OECD, videli smo upozorenje Svetske banke da će povećanje kamatnih stopa odvesti u recesiju. Dakle, vidimo mogućnost globalne recesije u 2023. godini. Ali i s time u vidu, MMF vidi da Britanija i dalje ima privredni rast ali vrlo slab, svega 0,3 odsto. Prava zabrinutost je šta će biti s Nemačkom i Italijom kojima se predviđa pad bruto društvenog proizvoda u 2023. Ovo je prelomni trenutak da se formulišu prave politike tako da se ovo usporavanje i recesija ne prošire na mnoge druge države i da budu kratkog veka", kazala je Prajs u razgovoru za Euronews.

Euronews/Prinskrin

Tako i MMF navodi da najgore možda tek sledi iduće godine, da će to biti vreme kada će puno ljudi videti da su recesiji. Prajs navodi kakve bi trebalo da budu politike najvećih ekonomija, sa strane velikih centralnih banaka.

"Centralne banke podižu referentne kamatne stope i nastaviće da to čine. Ali pravi problem sa intervencijama centralnih banaka je to što na kratki rok ne mogu da postignu naročito mnogo, bar kada je reč o rastu cena, i one svojim merama zapravo usporavaju svoje privrede. One ovime pokušavaju da istisnu inflaciju iz sistema tako što pokušavaju da obuzdaju tražnju u ekonomijama. To, naravno, automatski utiče na poverenje potrošača, proizvođača, cena zaduživanja raste što je posebno opasno za mnoge, bez obzira da li otplaćujete stan ili ste poslovni čovek. Na to onda dolazi manje investicija i generalni pad potrošnje. A to opet znači rast nezaposlenosti i već vidimo znake toga. I dalje postoji rast tražnje posle kovida i neka tržišta su tu zaštićena, ali nema sumnje da su centralne banke sada posebno zabrinute za inflaciju koja utiče na potrošačke cene", kazala je ona.

Takođe, Viki Prajs navodi da je pitanje i šta će se dogoditi sa privrednim rastom.

"Ima tu i malih koristi jer vidimo da neke cene na međunarodnom tržištu, na primer, već mesec dana pada cena gasa. Pada i cena hrane, iako se to još ne vidi mnogo u prodavnicama i to je trend koji postoji na međunarodnom tržištu nekoliko meseci. Cene u lancu snabdevanja popuštaju značajno takođe. Možda će i to malo pomoći. Vidimo da padaju i cene nafte što je malo usporeno odlukom OPEK-a da sreže proizvodnju, ali su svakako cene daleko ispod onih nivoa od pre nekoliko meseci. To ukazuje da možda referentne kamatne stope neće morati previše da rastu u budućnosti i da će inflacija početi da pada sama od sebe. Ali ćemo morati da držimo palčeve tome u 2023. godini", kaže glavna ekonomska savetnica Centra za ekonomska i poslovna istraživanja.