Zbog čega Rusija ne želi da Srbija gradi novo skladište gasa? Odgovor vodi ka pitanju nacionalne bezbednosti

Komentari

Autor: Euronews Srbija / Z. R.

17/10/2022

07:10

Zbog čega Rusija ne želi da Srbija gradi novo skladište gasa? Odgovor vodi ka pitanju nacionalne bezbednosti - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

O proširenju kapaciteta skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kao i o izgradnji novog skladišta u Srpskom Itebeju priča se duže od deset godina, ali gradnja još nije započeta. Srbija je dočekala energetsku krizu bez dovoljno svojih kapaciteta, primorana da zakupi skladište u Mađarskoj. I ranije su zvaničnici u Srbiji nagoveštavali da je ove investicije kočilo to što država nije dobila saglasnost "Gasproma" za ove projekte, a sada je ministarka Zorana Mihajlović u emisiji Euronews centar izjavila da, kada je u pitanju proširenje skladišnih kapaciteta, nema nikakvog pomaka, jer Srbija nema dozvolu ruskog partnera da gradi skladište u Srpskom Itebeju.

"Mi smo u Ministarstvu mišljenja da treba da gradimo potpuno novo podzemno skladište gasa i da tu nije više vreme da mi treba da razgovaramo mesecima i godinama da li će ruski partner to da dozvoli ili neće. Postoje neke stvari koje su iznad svega, a to je nacionalna bezbednost, a njen deo je i energetska bezbednost. Ako država smatra da je u pitanju nacionalna bezbednost, onda nema nijednog razloga da se ta odluka ne donosi, bez obzira na to da li će se partneri u tom smislu, neću da kažem buniti, ali smatrati da možda treba da ih pitamo za odobrenje. Verujem da ćemo mi to odobrenje dobiti", rekla je Mihajlović.

Na pitanje da li to znači da Rusija ugrožava našu nacionalnu bezbednost ako nam ne dozvoljava izgradnju, ona je rekla da "to svakako znači da smo mi itekako ugroženi ako ne možemo da imamo naše, srpsko, podzemno skladište gasa".

"Bez obzira na to što sam čula razne komentare, kako je to skupo, uvek su podzemna skladišta skupa, ali kada dođe kriza, jedom u trideset godina, kao sada, onda nema važnije stvari od podzemnog skladišta gasa i to je važno za ceo region. Naš strateški interes mora da bude podzemno skladište gasa", rekla je ministarka Mihajlović.

Ona je istakla da Srbija pod hitno mora da donosi jasne i prioritetne odluke šta je naša strategija.

"Gas je definitivno tranziciono gorivo. Nadam se da će skladište sledeće godine imati svog finansijera i da ćemo ga raditi", poručila je ministarka.

O ugovoru o prodaji Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu potpisanom 2008. godine se ne zna mnogo, ali je Mihajlović ranije rekla za Euronews Srbija da je tim aranžmanom, ruska kompanija postala i većinski vlasnik naftnih i gasnih polja, a da to znači da srpska strana od njih mora da dobije odobrenje za izgradnju.

Đukić: Strana kompanija ne može sprečavati takav projekat

Srbija u Banatskom Dvoru može da obezbedi rezerve za 45 dana i to je trenutni maksimum, dok drugi deo skladišta pripada ruskoj strani, koja nema obavezu da zalihe tog energenta prvo ponudi na prodaju Srbiji. Diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić za Euronews Srbija kaže da tako naša zemlja dolazi u apsurdnu situaciju da mi imamo skladište koje bi gotovo moglo da podmiri naše potrebe, a da mi ne možemo da računamo na njega, jer ono pripada stranoj kompaniji, koja će pre da podmiri strane interese nego potrebe Srbije.

On napominje da je od prodaje NIS-a potpisano više protokola, sprorazuma i memoranduma, kao i da je izgradnja skladišta gasa bila i stalna tema sastanaka na vrhu između Rusije i Srbije, ali da taj ceo energetski paket koji je zaključen 2008. godine, pa nastavljen godinama kroz razne sporazume, nije transparentan.

"Nisu mi poznata zakonska ili ugovorna ograničenja, niti da strana kompanija može sprečavati jedan takav projekt. Kao da ta kompanija vlada našim suverenitetom i našim kapacitetima. Tim pre je sve to neprihvatljivo kada je opštepoznato da ruska kompanija nije ispunila mnogo puta data obećanja i u pisanoj formi o izgradnji dopunskih kapaciteta za skladištenje gasa u Vojvodini", rekao je Đukić za Euronews Srbija.

On je napomenuo da je zaključen je i memorandum prema kojem je sadašnje skladište u Banatskom dvoru trebalo da bude prošireno do regionalnog nivoa, pa danas ne bi morali da dajemo milone evra za skladištenje gasa u Madjarskoj.

"Uopšte je čudan bolećiv odnos Vlade Republike Srbije prema ruskoj kompaniji da ona može tako da se ponaša i da neizvesna svoje obaveze. Zašto se to dopušta? Da li bi naša kompanija mogla tako da se postavlja u Ruskoj Federaciji? Moje je duboko uverenje da se odnosi sa ruskim kompanijama kao i sa RF moraju prevesti i postaviti na zdrave noge i čiste račune, tačno onako kako smo decenijama radili sa Moskvom. Uvek se pokazalo da je najbolje: čist račun - duga ljubav, odnosi bez ucena i ljutnje", smatra Đukić.

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović je krajem septembra najavio da će u toku sledeće godine podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru biti prošireno na minimum 650 miliona kubnih metara, a možda i na kompletnih 750 miliona, koliko je planirano projektom proširenja sa ruskim partnerima. On je dodao i da će biti izgrađeno novo skladište u Srpskom Itebeju, čiji će kapacitet biti između 800 miliona i milijardu kubika.

Zdravković: Skladišta važna za energetsku bezbednost

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže da Srbija realno u ovom trenutku treba da razmišlja o proširenju skladišta gasa u Banatskom Dvoru na milijardu kubika, i izgradnji novog skladišta u Srpskom Itebeju za milijardu kubika. On, međutim, kaže da je Srbija imala ponudu ruskih partnera za proširenje Banatskog Dvora, ali da nije poznato zašto taj projekat nije realizovan do sada.

"To je komercijalno, ekonomski veoma isplativ projekat i najisplativiji biznis. Naplaćujete nešto, trgujete tuđim energentima i resursima, a naračito bi nam sada to dobro došlo u vreme krize. Mi smo, međutim, dozvolili da je dočekamo potpuno nespremni. Gasna skladišta mogu da se grade isključivo na isušenim gasnim poljima, jer su takve tehnologije. Za Itebej postoji idejno rešenje da se napravi gasno skladište od milijardu kubika, i za to bi mogli da dobijemo povoljno sredstva iz Evrope. Energetski projekti su veoma isplativi. Imali bi odakle da povučemo sredstva i bili bi energetski bezbedni", rekao je Zdravković.

On je dodao da su gasna skladišta dobro rešenje, ali da treba imati u vidu da ona ne mogu da zamene redovno snabdevanje. Mogu, kako kaže, da pokriju pikove potrošnje, ali da je povezanost na terminale i gasovode prava stvar.

NIS kontroliše i brojne geotermalne izvore

Prodajom NIS Rusima pripale i sve do tada iskopane geotermalne bušotine koje je od sedamdesetih godina radilo preduzeće Naftagas, piše Bloomberg Adrija. Prema rečima profesora i stručnjaka za naftu, gas i geotermalnu energiju Miše Soleša, Srbija se po izvorima geotermalne energije svrstava u prve tri zemlje u Evropi. Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević kaže da su potencijali geotermalne energije u Srbiji veći od uglja. Većina stručnih i naučnih radova ukazala je na to da je Vojvodina oaza geotermalne energije u Srbiji. Upravo sve bušotine NIS-a nalaze se u toj oazi.

"Od 2008. godine, Rusi nisu bili zainteresovani da veliku količinu tople vode koja se nalazi ispod naše zemlje koriste za zagrevanje domova i drugih objekata. Energetski stručnjak, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da to i nije u interesu Rusa, jer bi Srbija ruski gas mogla da zameni ovim prirodnim potencijalom i tako smanji količinu uvoza gasa, a i zavisnosti. Pored toga, stručanjci kažu i da je za bilo koji projekat u oblasti geotermalne energije na mestima gde su bušotine u vlasništu NIS-a, potrebna saglasnost Gazproma. To nam je potvrđeno i u Ministarstvu rudarstva i energetike. Stručnjaci ukazuju na to da je pitanje koliko su evropske kompanije želele da ulaze u partnerstvo sa Rusima, a postavljaju pitanje koliko će tek sada želeti nakon rata u Ukrajini", objavio je Bloomberg Adrija.

Eksploataciona polja geotermalne energije koja su 2008. godine bila odobrena preduzeću NIS preneta su na nove vlasnike sa svim pravima i obavezama koje su definisane ovim odobrenjima, potvrdilo je Ministarstvo rudarstva i energetike za Bloomberg Adrija.

Ukazali su na to i da ovo ne znači da su sva polja geotermalne energije u Srbiji sada u vlasništvu NIS-a, već samo ona za koja to preduzeće poseduje odobrenja.

Ministarstvo rudarstva i energetike indirektno je za naš medij potvrdilo i da je za razvoj geotermalnih projekata na pojedinim lokacijama potrebna saglasnost NIS-a, odnosno Gazproma: "Nikakva dozvola od preduzeća NIS nije potrebna da bi se projekti u oblasti geotermalne energije sprovodili na teritoriji Srbije, izuzev ukoliko se ti projekti izvode u okviru zemljišta koje je u vlasništvu preduzeća NIS ili u okviru istražnih i eksploatacionih polja podzemnih voda ili mineralnih sirovina (nafte i gasa) preduzeća NIS."

"Oko 70 odsto geotermalnih sistema je zatvoreno, a oni mogu da se koriste za zagrevanje objekata. I sada smo u situaciji da potencijali postoje, a samo 30 odsto aktivnih bušotina u NIS-u se koristi. Zašto su bušotine zatvorene, da li je to problem nemogućnosti eksploatacije, da li je nezainteresovanost, da li su neki viši razlozi, ne bih da ulazim u to. Međutim, ovo je pitanje kojem bi NIS svakako trebalo da se bavi", rekao je Soleša za Bloomberg Adriju.