Koliko dronova svakodnevno leti iznad naših glava?

Bespilotne letelice imaju sve širu primenu, pa se osim za snimanje iz vazduha poslednjih godina sve više koriste i u poljoprivredi za prskanje useva, ali i u građevinarstvu i drugim granama industrije.

Slovenačka pošta je nedavno, u okviru pilot projekta, uvela novu  uslugu i počela da isporučuje pakete u udaljena i slabo pristupačna mesta koristeći dron. U Srbiji je, prema podacima Direktorata civilnog vazduhoplovstva registrovano oko 460 ovih vazduhoplova, a test iz teorijskog znanja je položilo 1.070 osoba.

Pitanje je, međutim, koliko stvarno dronova svakodnevno leti iznad naših glava? Sima Marković iz Klastera bespilotnih letelica kaže da ih je u Srbiji prodato oko 6.000, a da ih dnevno na nebu bude između 400 i 500. Klaster ima svoju bazu podataka i mapu koja na neki način predstavlja kontrolu letenja ovih mini vazduhoplova. Vlasnici onih koji su teži od 250 grama u obavezi su da ih registruju u Direktoratu, ali su svi ostali praktično ispod "radara" nadležnih službi. 

sloveniatimes.com

"Slovenci su prikazali da čoveku koji je krenuo u svoju vikendicu mogu da pošalju ključ koji je zaboravio kod kuće. Tu vrstu dostave već rade u Africi, naročito za isporuku medicinskog materijala u slabo naseljenim područjima. Testira se i dostava u gradovima, ali se još ne radi, mada će to sigurno zaživeti u narednom periodu, kroz dve ili tri godine. To su programski letovi i moguće je iz kafića poslati piće nekome ko živi u zgradi na petom spratu, poput dostave koju sada obavljaju kurirske službe", priča Marković.

Dronovi snimaju i pod zemljom

On napominje da u našoj zemlji još nije obavezna obuka za upravljanje ovim letelicama, već da Direktorat korisnike testira samo iz teorijskog znanja i ističe da bi trebalo uvesti obaveznu praktičnu obuku.

"Bez obzira što ove letelice ljudima izgledaju kao igračke, one su jako ozbiljne. Ima dosta udesa koji se uopšte ne prijavljuju, a dešavaju se zbog neadekvatnog korišćenja. Takođe, dolazi i do samopovređivanja, jer se dešavalo da ljudi iseku prste. Propeleri su plastični i deluju bezazleno, ali kada se okreću velikom brzinom mogu da budu opasni", upozorava Sima Marković.

Bespilotne letelice su se na nebu u Srbiji prvi put pojavile pre desetak godina, a pravilnik o njihovom korišćenju je donet 2015. godine. Sada ima najava i novih mini vazduhoplova, koji će leteti i pod zemljom!

"U toku je izrada bespilotne letelice koja će se koristiti u rudnicima. Moći će da snimi da li ima gasova, dokle se stiglo sa kopanjem i da li ima oštećenja, ali imaće i druge sposobnosti", otkriva sagovornik Euronews Srbija.

Marković ističe i da je značajna razlika između drona i bespilotne letelice, jer se dron četrdesetih godina prošlog veka koristio samo za vojsku i nosio je sredstva za uništenje, tako da je predstavaljao oružje. Zato insistira na izrazu - bespilotna letelica iako je u javnosti mnogo više u upotrebi reč dron.

Ultrazvuk biljki iz vazduha

" Ove letelice predstavljaju alatke i od nas zavisi za šta ćemo ih upotrebiti. Kada se na njih postave kamere, mogu da snime kakvo je stanje useva, da li je biljka bolesna i kakva joj nega treba. Sa odgovarajućim senzorima, oni za biljke mogu da daju slične parametre kao kada čovek ode na ultrazvuk. U građevinarstvu je isto izuzetan doprinos za uštedu vremena i efikasnost merenja, jer ono što je, na primer, geometar radio sedam dana, letelica može da snimi za pola sata i to tako da ima preciznost od jedan santimetar odstupanja ili ni toliko", ističe Marković.

On napominje da nije problem samo gde bespilotna letelica ide, već i gde se nalazi onaj ko njome upravlja. Proizvođači ovih letelica u svetu su osmislili "puške" koje služe za skidanje dronova, a na njih se "puca" radio-talasima. Jedna od tih sprava testirana je i u Srbiji, a Aerodorm "NIkola Tesla je zaštićen tim sistemom protiv bespilotnih letelica.

Praktično, trenutno je nemoguće utvrditi gde ko upravlja dronom, ako on nije prijavljen Klasteru bespilotnih eltilica ili Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, ni Ministarstvu odbrane.

"Nadležni mogu da vide letilicu u vazduhu, ali ne mogu da je prizemlje, niti da utvrde ko njome upravlja, a ta osoba može biti kilometrima daleko. Zato smatramo da ima još mnogo prostora za uređenje ove oblasti i na to ćemo ukazati i resornom Ministarstvu saobraćaja", napominje Marković.

NKBPL

U Direktoratu civilnog vazduhoplovstva kažu da mesečnom nivou izdaju između 20 i 25 rešenja kojima se odobrava letenje, koja mogu da sadrže od jedne do 200 lokacija, a ta dozvola traje do 30 dana.

"Važno je napomenuti da Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ne predviđa odobrenje za operacije bespilotnih vazduhoplova male težine koje se odvijaju na malim visinama i van naseljenih mesta. Bespilotni vazduhoplovi koriste se za snimanje iz vazduha za potrebe video i TV produkcije, nadzor nad zasejanim kulturama u poljoprivredi, tretiranje poljoprivrednih kultura iz vazduha, nadzor građevinskih objekata za potrebe njihovog održavanja, geodetska i kartografska snimanja", navode u Direktoratu.

Oni napominju i da je od početka 2016. godine do danas, Direktorat istražio neznatan broj potvrđenih događaja koji su bili niskog rizika i bez posledica po vazdušni saobraćaj.

Kazne za ugrožavanje bezbednosti

U skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju propisane su  novčane kazne od 500.000 do dva miliona dinara za prekršaj ako firma koristi bespilotni vazduhoplov na način da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja. Za isti prekršaj odgovorno lice može platiti od 50.000 do 150.000 dinara, a preduzetnik od 100.000 do 500.000 dinara. Novčana kazna za pojedince je od 50.000 do 150.000. dinara.

Upotreba dronova istražuje se poslednjih godina i u obrazovnim ustanovama, a jedna od njih je i Hemijsko-poljoprivredna škola u Obrenovcu, čiji su učenici pravili uporedni eksperiment sa zasadima kukuruza koji su prskani iz vazduha i sa zemlje.

"Kupovina drona je skupa investicija, ali njegovom upotrebom dobijaju se odlični rezultati. Brže je i jeftinije, nego upotreba tradicionalnih mašina, jer se štedi na vremenu i na gorivu. Samo se napune baterije i ubaci sredstvo za prskanje", priča Dragoljub Zlatanović, direktor škole.