Igre 
Erdogan je otišao, šta ostaje nakon njegove treće posete Srbiji u poslednjih pet godina: Tri ključna dogovora
Komentari07/09/2022
-21:57
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan napustio je danas kasno popodne Beograd, čime je završena njegova treća poseta Srbiji u poslednjih pet godina. Za Erdogana, i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji mu je bio domaćina, odnosi Srbije i Turske nikada nisu bili bolji u novijoj istoriji. Ipak, kakvi su konkretni rezultati ove posete na najvišem nivou?
Zvaničnici Srbije i Turske potpisali su niz sporazuma kojima se produbljuje saradnja dve zemlje, pa i omogućava međusobno putovanje samo sa ličnom kartom, a utisak je da su ekonomska pitanja stavljena su u prvi plan ovoga puta. To je prema rečima sagovornika Euronews Srbija bilo očekivano, ali je poseta otkrila i novi zanimljiv momenat koji se tiče vojne saradnje.
Uz Erdogana, koji je u Beograd ove godine došao u dva navrata, Srbiju je nekoliko puta posetio i ministar spoljnih poslova Turske, što govori o inteziviranju odnosa dve zemlje. Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije za Euronews Srbija ističe da su, osim ekonomskog aspekta, za ovu posetu od izuzetnog značaja i politička, vojna, pa i kulturna dimenzija.
Odnosi Beograda i Prištine u fokusu političkih tema
Za građane Srbije od najvećeg neposrednog značaja biće protokol o putavanju između dve zemlje samo uz ličnu kartu. Srbija će, kako je naveo turski predsednik, biti šesta zemlja u kojoj će putovanje biti moguće uz korišćenje lične karte sa čipom. Turski predsednik je stava da će to unaprediti odnose dve zemlje, kao i da će zbog toga broj od 300.000 srpskih turista koji su ove godine posetili Tursku biti još veći.
Tokom posete Beogradu Erdogan se dotakao i pitanja odnosa Beograda i Prištine navodeći da je spreman da pruži pomoć u rešavanju nesuglasica.
"Kada se od nas traži pomoć, pružamo je svim sredstvima koja su dostupna", naveo je on.
Kolaković ističe da je u prethodnih par meseci turski predsednik u periodu kada sebe želi da predstavi kao jednog važnog političkog činioca u globalnom smislu, što je pre svega vidljivo oko pitanja rata u Ukrajini, gde se, kako je istakla, predstavlja kao neko ko povezuje Moskvu i Kijev.
Povezane vesti
"Turska takođe, očigledno, kao regionalna sila, ima posebne interese na Balkanskom poluostrvu i on želi da se na taj način uključi u dijalog Beograda i Prištine. To je Erdoganov način da se pozicionira kao važna ličnost, koja može da posreduje", kaže ona ali dodaje da znamo da je pozicija Turske ista kao i pozicija Francuske i Nemačke i da je Turska neko ko priznaje nezavisnost Kosova.
Aleksandar Međedović iz Saveta investicija u inostranstvu i Odobra za inostrane ekonomske odnose Turske privrede (DEIK) za Euronews Srbija ističe da se značaj uloge Turske pre svega ogleda u njenom geografskom položaju.
Tanjug AP/Darko Vojinović
"Ona ne igra samo ulogu u ruskom toku energenata, nego je na raskšću svih gasnih tokova sa Bliskog Istoka. Svi moraju kroz Tursku da prođu, ta pozicija im da je dala privilegiju. Erdogan i privreda su to dobro iskoristili. Odnosi Turske i Rusije ne mogu da se prekinu lako kao što su oni sa EU. Povezani su energetikom, trgovinom, granicom. Isto su povezani i sa Ukrajinom, veliki deo turske trgovine se odvija preko njihovih luka. Ova situacija je opterećenje za Tursku i ona ima interes da to reši i doprinese rešenju igrajući neutralnu ulogu. Do sada im je dosta dobro išlo, verovatno zato što nisu na oku EU, kao Zapadni Balkan, malo su slobodniji i Erdogan to dobro koristi i u svakom interesu je da se nastavi", navodi on.
Ekonomija u prvom planu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je jedna od važnih tema razgovora bila i energetika, ukazavši da je zamolio Erdogana da pomogne Srbiji tako što bi Turska omogućila prostor za prenos azerbejdžanske struje. Vučić je poručio da bi to bila ogromna podrška Srbiji u zimskim mesecima.
Kada su ekonomski odnosi u pitanju, predsednik Srbije je posebno ukazao na odlične rezultate u trgovinskoj razmeni. Međutim, sagovornici Euronews Srbija se slažu da je prodor srpskih interesa i privrednika na tursko tržište nije veliki. Vučić je istakao da je trgovinska razmena podignuta sa nivoa značajno ispod jedne milijarde evra, na gotovo 2,5 milijardi evra, sa velikim skokom i ove godine.
"Verujem da smo na dobrom putu da ispunimo cilj koji je postavio predsednik Erdogan, a u što mi nismo verovalo da je moguće, a to je da trgovinska razmena dostigne pet milijardi evra", rekao je on.
Vučić je kazao da ga posebno raduju što investicije iz Turske i dalje dolaze u Srbiju, što se povećavaju i što turske kompanije danas već zapošljavaju gotovo 10.000 ljudi.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Povezane vesti
Aleksandar Međedović napominje da se ekonomska saradnja dve zemlje svodi na dve glavne komponente i da su to trgovina i infrastruktura.
"Bilans robne razmene je 1,5 milijardi, a pre 20 godina je to bilo na 30 miliona. To je veliki rast, pogotovo u zadnjih nekoliko godina na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini i to će se nastaviti dalje. Drugo su investicije u infrastrukturu, s akcentom na investicije u proizvodnju. Turci su jako iskusni - imaju jaku industriju i dobavljače u auto-industriji i to je nešto na šta možemo da se nadovežemo. Može se reći da su se sve investicije realizovale u poslednjih pet godina i da su Turci ispunili obećanja. Manje-više uvek ima malih problema koji se pojavljuju, ali tako je i sa drugim državama investitorima. Realizacija je uspešna i treba da se poveća", smatra Međedović.
On napominje da je izgradnja auto-puta Beograd-Sarajevo najavljena usred dolaska ekonomske krize u Turskoj koja je pokrenula inflaciju i bilo je pitanje da li to Turska može da realizuje sa partnerima.
Povezane vesti
"Finansiranje je obezbeđeno sa raznih strana, između ostalog i Srbije, i BiH i manje-više se odvija po planu. Radove je malo usporila i korona, ali fidbekovi koje dobijamo od izvođača jeste da se to realizuje i u tom smislu je Turska održala obećanje. Važna je i uloga domaćina da se sve odvija po planu - odnosno, Srbije i BiH", kaže sagovornik Euronews Srbija.
Ističe i da, s druge strane, mala količina balkanskih privrednika posluje na pravi način u Turskoj, pre svega da ne prepoznaje veličinu tržišta. Dodaje da Turska nije samo Istanbul, već da su to i Ankara, Antalija, Gazjantep i razni gradovi za koje nikad nismo čuli, a koji su veliki i važni. Naši privrednici bi, smatra, trebalo da se dobro informišu i da idu u Tursku na sajmove i sastanke.
"Privredna komora i razne druge organizacije pružaju izvanrednu priliku i to treba koristiti. Privrednici sa Zapadnog Balkana ne vole da investiraju, ali moraju da budu svesni da će, pogotovu u Turskoj blagovremeno ulaganje doneti dobar profit i dugotrajnu saradnju", ukazuje Međedović.
Kolaković ukazuje i da treba imati u vidu da je Turska zaista regionalna sila i da se to vidi upravo po velikim ulaganjima.
Tanjug AP/Armin Durgut
"Sa druge strane nemamo toliki prodor srpskih interesa u ovom slučaju u Tursku, ali opet kao što smo videli na osnovu ovih razgovora, stiče se utisak da su za nas bitna ova energetska pitanja pored turskih ulaganja, zapošljavanja i otvaranja novih radnih mesta. Ono što je interesantno jeste da nisu samo u onim tradicionalnim sredinama za koje očekujemo da Turska zainteresovana, već su ona i na jugu Srbije u Kraljevu, Leskovcu, govori se o tome da će se otvoriti novi konzulat u Nišu. Turska ima interese na širem prostoru Srbije i to je interesantno. Sada imamo i ovaj momenat kupovine energenata preko Azerbejdžana.
"Neočekivan vojni aspekt"
Posebnu pažnju danas privukle su i poruke u vezi sa najavom o kupovini bespilotne letelice Barjaktar i vojnoj saradnji uopšte. Za analitačare ovaj aspekt današnje posete je donekle neočekivan.
Predsednik Srbije je, naime, naveo i da je značajno to što Srbija i Turska imaju mnogo zajedničkih projekata, a danas je bilo reči i o većoj saradnji u okviru ministarstava odbrane, vojnoj saradnji i saradnji namenskih industrija.
"Želim da kažem i to ne krijem, mi želimo da kupimo bespilotne letelice Barjaktar, pa smo stali u red i nadamo se da ćemo sledeće godine moći to da realizujemo. Mi smo spremni da uvećamo našu potražnju za Barjaktarima i platimo više novca od prvobitnih nekoliko desetina miliona, nekoliko stotina miliona", rekao je Vučić.
Kolaković ističe da je ovaj vojni aspekt izuzetno interesantan.
"Posebno ako imamo u vidu da Turska prodaje barjaktare celom svetu, i da recimo imamo to oružje koje se koristi u Ukrajini i da je to u stvari u onom prethodnom periodu, pre nego što je došlo do rata u Ukrajini, bila jedna od tačaka sukoba između Ankare i Moskve i upravo je interesantno da se kreće u tom pravcu", navela je ona.
Kulturno povezivanje
Kolaković za Euronews Srbija je ukazuje i da je za posetu Erdogana veoma bitan momenat i kulturne diplomatije. A o značaju promovisanja istoriskog i kulturnog nasleđa Turske govorio je i sam Erdogan ističući da je turska agencija za saradnju Tika realizovala 350 projekata i aktivnosti i najaviši da će uskoro početi i obnova Bajrakli džamije koja je zajedničko istorijsko i kulturno nasleđe. Dodao je i da mnogi građani Turske dolaze drumskim saobraćajem u Srbiju i odlaze u Niš, zbog čega je u tom gradu otvoreno konzularno predstavništvo.
"Ono će služiti i našim građanima i razvoju privrednih i kulturnih odnosa", naveo je Erdogan.
Kolaković naglašava da je kulturna diplomatija Turske ovde prepoznata, pre svega, kroz serijski program, ali da postoji i mnogo ozbiljnijija kulturna diplomatija koja se vrši preko studentske razmene, preko školovanja mladih ljudi u Turskoj.
"Postoje brojne stipendije koje Turska daje srpskim državljanima, to najviše ide preko Kulturnog centra u Novom Pazaru. Videćemo da će sutra u Hrvatskoj biti otvoren takođe novi islamski centar koji pored džamije sadrži sličan koncept, gde će biti i biblioteka i centar koji će razviti naučnu i kulturnu saradnju. Dakle, turski uticaj se širi iz onog tradicionalnog koji mi očekujemo i zbog koga je turska najviše zainteresovana, a to je pre svega BiH i to je bilo jedno od važnih političkih pitanja", zaključila je ona.
Preporuka za vas
Komentari (0)