Gasna kriza šteti evru: Slabljenje jedinstvene valute podriva evropsku i srpsku privredu

Komentari

Autor: Zlatica Radović

06/09/2022

07:10

Gasna kriza šteti evru: Slabljenje jedinstvene valute podriva evropsku i srpsku privredu - Copyright profimedia, Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Energetska kriza ozbiljno je uticala na evropsku valutu, pa je evro ovih dana dostigao vrednost koja nije zabeležena u poslednjih 20 godina. Evropska privreda, koja se mesecima bori sa inflacijom dodatno je uzdrmana najnovijim okolnostima sa snabdevanjem gasom, zbog prekida isporuka kroz Severni tok 1. Sve skuplji energenti uz neizvesnost sa snabdevanjem i strah da će Rusija prekinuti isporuke prirodnog gasa vuku zajedničku valutu na dole.

Evro se na berzi prodaje za oko 0,99 dolara, a i funta je nastavila da jača i vratila se na 1,15 dolara, dostigavši najniži nivo od marta 2020. U jednom trenutku, funta je došla na najniži nivo u odnosu na dolar od 1985. godine. Kako navodi Gardijan, dolar je na dvodecenijskim maksimumima u odnosu na korpu valuta, podignut izgledima viših američkih kamatnih stopa, ali i zato što je Amerika manje od Evrope pogođena energetskom krizom. Kako piše DW, preveliko oslanjanje velikih ekonomija kao što su Nemačka i Italija na ruski gas unelo je uznemirenje među investitore, a ekonomisti predviđaju mnogo bržu i bolniju recesiju u zoni evra nego u SAD.

Na to ukazuje i profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić i dodaje da dolar jača u odnosu na evropsku valutu jer SAD ne plaćaju tako visoku cenu energenata.

"U jednom trenutku je u Nemačkoj struja bila i do deset puta skuplja u odnosu na cenu u SAD. To je jako dinamično i stalno se menja, ali poenta su te ogromne razlike u cenama energenata u Evropi, naspram cena energenata u SAD i drugim delovima sveta koji nisu u tolikoj meri pogođeni ovom energetskom krizom, što zapravo utiče na konkurentnost. Troškovi proizvodnje su veći, cena proizvoda mora biti veća, a kada ima jeftinije robe iz neke druge zemlje, izgubićete kupce", objašnjava Đukić.

"Cena gasa glavni faktor za slabljenje evra"

Profesor Đukić kaže za Euronews Srbija, da je glavni faktor za slabljenje evra cena gasa, pošto evropska privreda, a posebno Nemačka i Francuska zavise od skoka cena energenata, jer oni predstavljaju inpute, odnosno ulazne sirovine za proizvodnju.

"To čini troškove sveukupne proizvodnje većom, a i cene po kojima se ta roba nudi višim što onda u odnosu na cene konkurenata sa drugih kontinenata, pre svega SAD i Aziju, čine evropsku robu manje konkurentnom. Jedan od najvećih trgovinskih partnera Evrope je Kina, a ako se gubi konkurentnost na tom tržištu, onda se dodatno postavlja pitanje kako će se evropska privreda u daljem periodu kretati", objašnjava Đukić.

Tržišni strateg u kompaniji za međunarodna poslovna plaćanja Ikuals mani Tanim Islam smatra da će gasna kriza nastaviti da šteti evru. Kako je rekao za Gardijan, dok se Nemačka priprema za potpuno zatvaranje isporuke gasa iz Rusije tražeći alternativne izvore, kao i za skladištenje gasa sa 85 odsto kapaciteta, rast rizika od recesije i povećanje izgleda za racionalizaciju potrošnje tokom zime, biće vesti koje će verovatno uticati na evro i u narednim mesecima.

Profesor Đukić napominje da sve to negativno utiče na vrednost valute, jer s jedne strane imate pad konkurentnosti uzrokovan skokom cene enrgenata, a sa druge strane prognoze i očekivanja koja nisu optimistična, u domenu evropske privrede, a onda su fundamentalni pokazatelji za vrednost evra loši. Profesor kaže da je dugoročno posmatrano nemoguće davati bilo kakve prognoze, jer se ne zna koliko dugo će trajati svi ti faktori, koji su uzroci slabljenja evra u odnosu na dolar i druge valute.

Koga će slabljenje evra najviše pogoditi?

On napominje da slabljenje evropske valute najveći uticaj ima na države sa najvećim obimom trgovine, ali ističe da se taj uticaj preslikava na sve ostale evropske države i na celo evropsko tržište.

"Najveći obim trgovine je iz Nemačke i Francuske, ali ako je taj put uzdrman, jer je roba manje konkurentna i cene su više, pošto zemlje unutar Evrope imaju takve unutrašnje odnose i za većinu zemalja je Nemačka jedan od glavnih trgovinskih partnera, to se onda lančano prenosi pre ili kasnije i na druge zemlje članice EU, odnosno na Evropu šire posmatrano. Po istom principu gledano, najveći trgovinski partneri Srbije su u Evropi, a ako su oni pogođeni dodatno tom krizom, sigurno ćemo i mi biti pogođeni, odnosno plasman naše robe i izvoz i onda rast BDP-a možda neće biti ostvaren u odnosu na projekcije koje su date", ukazuje profesor Đukić.

On napominje da pad evra svakako nije dobra vest, zbog prelivanja negativnih efekata i na druge zemlje, uključujući i Srbiju.

Kako piše DW, "potonuće evra" preti da nanese dodatni udar privredi koja već mora da se bori sa porastom inflacije. Slab evro i rast cena koje on podstiče doprinose izazovima Evropske centralne banke, koja je kritikovana zbog toga što je krenula u ciklus povećanja kamatnih stopa mnogo kasnije od svojih američkih kolega. Da stvar bude još gora za centralnu banku koja ima mandat da ukroti inflaciju, evro nije oslabio samo u odnosu na dolar, već i u odnosu na druge valute poput švajcarskog franka i japanskog jena.

"Ovo sada počinje da postaje malo šira slabost evra i stoga postaje sve veći problem inflacije za ECB", rekao je Viraj Patel, devizni strateg u Vanda Research, za DW.

Opadajući evro je bio jedan od faktora koji su podstakli centralnu banku da u julu najavi povećanje stope od 50 baznih poena, dvostruko više od onoga što je nagovestila u junu.

Kako piše DW, klizajući evro bi mogao dodatno opteretiti evropska domaćinstva i preduzeća koja su već uzdrmana rekordno visokom inflacijom. Slabija valuta bi poskupela uvoz, koji je uglavnom izražen u dolarima. Kada su te stavke sirovine ili poluproizvodi, njihovi viši troškovi mogu dodatno povećati cene robe za domaćinstva.