Ruski gasni rulet - zašto Rusija ne može tako lako da preusmeri gas koji isporučuje Evropi kao najvećem kupcu

Komentari

Autor: Politico / Euronews Srbija

04/09/2022

16:26

Ruski gasni rulet - zašto Rusija ne može tako lako da preusmeri gas koji isporučuje Evropi kao najvećem kupcu

Euronews/Slađana Pejić: profimedia - Copyright Euronews/Slađana Pejić: profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Energenti su, kao što se i očekivalo, pokazali kao poluga koja i Evropskoj uniji i Rusiji koristi za svojevrsnu kontrolu i pokazivanje nadmoći nad drugom stranom u borbi koja je nastala posle napada Rusije na Ukrajinu, a koja traje mesecima. Šesti paket sankcija podrazumeva spuštanje rampe za rusku naftu od novembra za većinu zemalja, ali je situacija po pitanju gasa dosta drugačija. Iako se radi o hodu po tankoj žici, nijedna strana nije spremna da "preseče". A i jedni i drugi imaju debele razloge za to.

Pitanje gasa predstavlja svojevrsnu pat poziciju iz koje obe strane mogu da izađu kao "poražene" i sa velikim gubicima. Evropa bi, s jedne strane, ostala bez energenata u trenutku kada još nisu dovoljno razvijene alternative ruskom gasu, dok bi prekid isporuke gasa bio udarac na "žilu kucavicu" ruskog profita, koji bi Rusija teško mogla da nadoknadi.

Rusija Evropi obezbeđuje čak 40 odsto prirodnog gasa za grejanje, struju i za potrebe industrije, kao i četvrtinu nafte. Stručnjaci za energetiku, međutim, ukazuju da je potuno različita situacija kada su u pitanju ova dva energenta, jer je natezanje između EU i Rusije dovelo proteklih meseci do astronomske cene gasa, koja je ovih dana premašila 3.000 dolara, a koja bi prema najcrnjim prognozama mogla da stigne do 4.000 dolara ove zime. Međutim, evropski analitičari, smatraju da, bez obzira što se na trenutke čini da Rusija drži sve konce u svojim rukama, to baš i nije tako.

Profesor na Univerzitetu Tufts Ejmi Majers Jafe i Džo Vebster, viši saradnik u Atlantskom savetu su u tekstu koji je objavio Politico, naveli da je, za razliku od nafte, koju je lakše preusmeriti na druga tržišta, zbog jednostavnijeg transporta, "Gaspromu" teško da preusmeri svoj sibirski gas negde drugde. Prethodnih meseci se mnogo govorilo o "zameni" evropskih porošača kineskim tržištem, ali analičari napominju da bi to moglo samo delimično da nadomesti prihode iz Evrope.

Oni ističu da je Rusija u dobroj poziciji u kratkom roku, ali da bi igra na duže staze ruskog gasnog giganta koji kontroliše država, "Gasprom", mogla skupo da košta.

Kina se spominje kao najjači adut za zamenu evropskih potrošača gasa, ali Politico piše da prema trenutnim kapacitetima, Rusija može da pošalje 16 milijardi kubnih metara godišnje u Kinu preko jednog sibirskog gasovoda, a to deluje kao kap u moru u poređenju sa otprilike 200 milijardi kubnih metara godišnje koje bi inače prodavala Evropi, da nije došlo do sukoba. Kina bi dakle, donekle, mogla da ublaži udarac sankcija Zapada na Rusiju, ali ni izbliza dovoljno, a to pre svega ne može zbog nedostatka infrastrukture.

"Naftovod Rusija-Kina, nazvan Snaga Sibira, na kraju će moći da isporučuje 38 milijardi kubnih metara godišnje kada gasovod bude u potpunosti operativan 2025. godine. Čak i najoptimističnije projekcije vide izvoz ruskih gasovoda u Kinu na 128 milijardi kubnih metara godišnje do 2030. godine – što je i dalje znatno niže od istorijskog prometa u Evropi", piše Politico.

Već se očekivalo da će se evropsko tržište prirodnog gasa smanjiti uoči ovogodišnjeg pogoršanja sukoba sa Rusijom, ali sada bi taj proces mogao biti ubrzan. Najnovije politike koje su usvojile zemlje Evropske unije postavile su cilj obnovljive energije na 63 posto proizvodnje električne energije do 2030. godine, u odnosu na njihov prethodni cilj od 55 posto. Velike zemlje takođe se zalažu za ubrzanje smanjenja potražnje, uključujući i uvođenje toplotnih pumpi.

Infrastruktura prepreka za nove kupce

Energetičar Miloš Zdravković je rekao za Euronews Srbija da su i pre sukoba Rusi svoje poslovanje već okrenuli ka Aziji i podsetio da gasovod, Snaga Sibira 1 ima kapacitet 61 milijardu kubika, gde je 38 milijardi kubika u startu bilo rezervisano Kini, a da se gradi jedna zapadna ruta, Snaga Sibira 2. On je ukazao i da ima dovoljno potrošača van Evrope, kojima bi Rusija mogla da proda gas, ali da postoje i objektivne okolnosti zbog kojih preusmeravanje na alternativna tržišta nije ni brz ni lak proces.

"Mnogo je razvijenija infrastruktura za prijem nafte nego gasa i zato je Rusiji lakše da na drugim tržištima prodaje naftu i u tom segmentu može lakše da nađe zamenu za evroposke kupce. Situacija sa gasom je potpuno drugačija i iako neke opcije postoje one su trenutno nedovoljne", rekao je Zdravković.

On je istakao da "nije normalno da 34 odsto svetske energije troše Evropa i SAD, osam odsto Rusija, 20 odsto Kina, a da najmnogoljudnije zemlje poput Indije, Bangladeša – Indokine, gde živi 40 odsto populacije, troše svega 12 odsto" i dodao da su one potencijalno novo tržište za ruski gas.

Proizvedeno 8,6 odsto gasa manje

"Gasprom" je inače nedavno saopštio da povećao isporuke gasa Kini preko gasovoda Snaga Sibira za 63,4 posto u prvoj polovini 2022. godine. Kako su naveli, taj obim je 2,5 puta veći od isporuka 2020. godine, koje su iznosile 4,1 milijardu kubnih metara gasa. Dodali su da izvoz gasa u Kinu preko gasovoda Snaga Sibira raste u skladu sa dugoročnim bilateralnim ugovorom između Gasproma i korporacije Čajna Nešenal Petroleum (CNPC).

Ruski gasni gigant je takođe saopštio da je smanjio proizvodnju gasa u prvoj polovini 2022. godine za 8,6 posto na godišnjem nivou, na 238,4 milijarde kubnih metara. Izvoz gasa u zemlje van Zajednice nezavisnih država (ZND) pao je u prvih šest meseci za 31 procenat ili za 31 milijardu kubnih metara, na 68,9 milijardi kubnih metara. U saopštenju holdinga se navodi i da je prosečan dnevni izvoz "Gasproma" u junu bio manji za četvrtinu u odnosu na maj i da je iznosio 263,3 milijarde kubnih metara.

Tokovi gasa iz Rusije, najvećeg evropskog snabdevača, smanjeni su ove godine usled zatvaranja jedne rute posle početka ruske vojne akcije u Ukrajinu, prekida isporuka nekim evropskim zemljama zbog odbijanja da plate gas u rubljama, kao i zbog spora vezanog za remontovanu turbinu za gasovod Severni tok 1, koji se proteže po dnu Baltičkog mora od Rusije do Nemačke. Sve to uticalo je na skok cena gasa.