Igre 
"Zemljotres" na tržištu struje - evropske države najavljuju subvencije da bi ublažile udar na novčanike građana
Komentari23/08/2022
-19:01
Cena električne energije na tržištima u kontinetalnoj Evropi u ponedeljak je prvi put prešla 600 evra po megavat-satu, a stručnjaci ističu da na nagli rast cena najviše utiču vrlo visoka cena gasa i loša hidrološka situacija na čitavom kontinentu. Na Baltičkoj berzi struje prosečna cena za Litvaniju je bila rekordnih gotovo 830 evra, a u jednom trenutku je došlo do ekstremnog rasta cene koja je dostigla 4.000 evra. Ova zemlja je pozvala regulatore Evropske unije da reaguju na tržištu električne energije, a u strahu od još veće krize, preduzeća su zatražila od vlade da ograniči cenu i izvoz.
"Zemljotresu" na tržištu električne energije u Evropi doprinelo je i saopštenje "Gasproma" u kojem ruski gigant navodi da će transport gasa Severnim tokom biti obustavljen od 31. avgusta do 2. septembra zbog planiranih tehničkih radova. Rat u Ukrajini i evropske sankcije Rusiji podižu zabrinutost u pogledu bezbednosti snabdevanja gasom, što s druge strane podiže cenu električne energije.
Računi za struju su se u mnogim zemljama već "usijali" i pre početka zime. Evropske države pokušavaju da subvencijama pomognu građanima, iako ekonomisti ocenjuju da bi povećanje subvencija moglo biti kontraproduktivno, jer bi moglo dovesti do još veće potrošnje struje.
Državne subvencije ublažavaju poskupljenje
Grčka se, kao i mnoge druge zemlje EU, suočava s naglim povećanjem računa za struju koje je izazvano uzletom cena gasa. Kako prenosi Rojters, ministar energetike Kostas Skrekas je danas izjavio da će Grčka u septembru udvostručiti subvencije za račune za struju na 1,9 milijardi evra, čime će nastaviti da pruža finansijsku podršku uvedenu prošle godine kako bi zaštitila potrošače od skoka cena energije. Subvencija će iznositi 639 evra po megavat satu za mesečnu potrošnju struje po domaćinstvu u poređenju sa 337 evra po megavat-satu u avgustu.
Unsplash
Do kraja iduće godine norveška elektromreža neće naplaćivati tarife za prenos struje, dok u Švedskoj najavljuju veće subvencije za struju kako bi zaštitili potrošače.
"Šveđani mogu biti sigurni da ćemo podržati domaćinstva i preduzeća, posebno ona koja su najteže pogođena. Želimo da uvedemo maksimalnu cenu električne energije, a to znači, najmanje 30 milijardi švedskih kruna za refundaciju struje za domaćinstvima", rekla je premijerka Švedske Magdalena Anderson.
Nemačka industrija koja u velikoj meri zavisi od gasa, proizvođači staklenih boca, čelika, lekova, hemikalija, pa čak i perionice veša, već imaju probleme i strepe od prekida rada. Kažu da su i pre briselskog dogovora o štednji srezali potrošnju, a da im za prelazak na drugo gorivo treba vreme.
Povezane vesti
Prognoze idu do 1.000 evra za megavat-sat
Ministarka energetike Zorana Mihajlović je istakla da će zbog rasta cena na tržištu i krize na globalnom nivou, biti potrebno da se obezbedi oko tri milijarde evra do kraja marta kako bismo osigurali energetsku bezbednost u gasu, električnoj, toplotnoj energiji i energentima. Ona je istakla da je situacija na berzama dramatična, ukazujući da je cena megavat-časa električne energije pre godinu dana bila 90 evra, a da se sada približila iznosu od 600 evra.
Naglasila je da se od decembra prošle godine, kada je bilo problema u EPS-u, država sprema za ovu zimu i radi sve što može da obezbedi dovoljne količine električne energije, gasa, nafte i naftnih derivata. Ministarka je rekla da je potrebno da svi, građani, privreda i država, budu racionalniji u potrošnji energije i najavila da će Ministarstvo uskoro predložiti potencijalne mogućnosti za smanjenje potrošnje i mere štednje.
Direktor SEEPEX-a, berze električne energije, Miloš Mladenović kaže da osim visoke cene gasa i loše hidrološke situacije na čitavom kontinentu, na cenu struje utiče i visina ugljenične takse koja je, zbog ponovnog aktiviranja termolelektrana u Evropi, povećana za 20 evra, sa prethodnih 70 evra, na 90 evra po megavat satu.
Tanjug/Danilo Mijatović
"Dobro je što je Srbija deo panevropskog tržišta električne energije, pa nam je ona dostupna. Najskuplja energija je ona koje nema. U našem regionu tradicionalni prodavci električne energije su Bugarska i Rumunija, koje imaju nuklearne i termo kapacitete", rekao je Mladenović za Tanjug.
On je, na pitanje da li se mogu ostvariti prognoze da cena struje na fjučers tržištima dostigne visinu od 1.000 evra po megavat-satu, rekao da bi to moglo da se desi zbog problema sa nuklearkama u Francuskoj.
"Problemi sa nukleranim elektranama zaista utiču na ovoliki nivo cena u ostatku Evrope, tako da mi za poslednji kvartal ove i prvi kvartal naredne godine za naš region imamo prognoze na oko 650 evra, a za 2023. godinu na nivou od oko 580 evra. U Francuskoj ide i do nivoa od 1.000 evra, zbog pomeranja remonta nuklearnih elektrana i potencijalnih nestašica povezanih sa tim", objasnio je Mladenović.
O tome kako bi takva kretanja na tržištu mogla da utiču na cenu za krajnje potrošače u Srbiji, on je odgovorio da to zavisi od države.
Povezane vesti
"Cena za krajnje kupce je trenutno subvecnionisana od države i kod nas i u regionu, jer je jasno da po ovim tržišnim cenama struja ne bi mogla da bude pristupačna portrošačima, tako da na cenu struje za stanovništvo i privredu utiče politika države i proizvodnog portfelja proizvođača, odnosno koliko su oni spremni da iz sopstvene proizvodnje pokriju potrebe kupaca za električnom energijom", naglasio je Mladenović.
Direktor srpske berze struje je naveo kako je kupovina električne energije po povoljnim uslovima od Azerbejdžana, koju je najavio predsednik Aleksandar Vučić, moguća zahvaljujući postojanju bilateralnog tržišta sa dugoročnim ugovorima zasnovanim na fjučersima. Naglasio je da takvi ugovori štite učesnike tržišta od dešavanja na SPOT tržištima sklonim velikim skokovima cena.
Komentari (0)