Nemačka ekonomija stagnira, inflacija u evrozoni dostiže rekorde - da li je Evropa na pragu recesije

Komentari

Autor: Zlatica Radović

01/08/2022

21:31

Nemačka ekonomija stagnira, inflacija u evrozoni dostiže rekorde - da li je Evropa na pragu recesije - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Globalna kriza uticala je i na najveću evropsku ekonomiju, a analitičari smatraju da je jedan od signala da je recesija sve bliža i to što nemačka privreda između aprila i juna nije zabeležila rast. Ništa bolja situacija nije ni u ostalim državama evrozone, gde je inflacija u julu dostigla novi rekord od 8,9 odsto, u odnosu na 8,6 odsto u junu. Prema podacima Eurostata, čak 10 članica Evropske unije beleži dvocifrenu stopu inflacije, Belgija, Estonija, Grčka, Španija, Kipar, Letonija, Litvanija, Holandija, Slovenija i Slovačka. Sve to prati zaoštravanje monetarnih politika i podizanje kamata kako bi se inflatorna spirala zaustavila.

Sve je više upozorenja da je svet na pragu recesije, a kako vreme odmiče i analitičari su sve manje optimisti. Međunarodni monetarni fond (MMF) je korigovao naniže svoje prognoze nemačkog privrednog rasta za čitavu 2022. godinu i sada očekuje plus od 1,2 procenta, što je 0,8 odsto manje od prognoza u martu. Evropska komisija očekuje za ovu godinu privredni rast od samo 2,6 odsto.

Precizan obračun o stanju srpske privrede u drugom kvartalu biće zvanično objavljen krajem avgusta, ali je prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije iznosio 4,0 posto u drugom kvartalu 2022. u odnosu na isti period prošle godine, prema današnjoj fleš proceni. To uliva optimizam da se domaća privreda za sada dobro drži, ali je činjenica da ne može ostati imuna na globalna dešavanja u narednom periodu.

Vlada Srbije je na poslednjoj sednici donela izmenjenu Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte čime je njeno trajanje produženo do 31. avgusta tekuće godine, a u cilju sprečavanja većih poremećaja na tržištu. Usvojena je i Uredba o privremenoj meri ograničavanja cene gasa. U cilju očuvanja životnog standarda građana Srbije, Vlada je usvojila Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica - šećera, mleka, brašna, kao i ukupnu stopu marže, svinjskog buta i svinjske plećke bez kostiju, svinjskog vrata i svinjsku slabinu sa kostima. Uredbom je, takođe, propisana maksimalna proizvođačka i maloprodajna cena svežeg pilećeg trupa, kao i ukupna stopa marže.

Savić: Globalna opasnost od recesije raste

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu LJubodrag Savić kaže za Euronews Srbija da se na osnovu trenutnih pokazatelja ne može očekivati da će se situacija uskoro poboljšati i ukazuje da raste globalna opasnost od recesije.

"Ulazimo u jedan izuzetno krizni period. Ova kriza razlikuje od one iz 2008. godine, jer nema samo ekonomske uzroke. Za suočavanje sa ovakvim potresima potrebno je jedinstvo, a trenutno stanje u svetu je potpuno suprotno zbog činjenice da u Ukrajini traju borbe, a da države koje su u miru vuku svaka na svoju stranu. Tokom prethodne ekonomske krize ceo svet je bio skoncentrisan sa idejom kako da se problemi reše. S obzirom na trenutnu situaciju, moglo bi se reći da se svetu ništa dobro ne piše, naročito ako uzmemo u obzir i sve lokalne krize. Stvari se komplikuju sa potpuno neizvesnim krajem, za koji ne znamo koliko će da traje i kuda vodi, ali znamo da je loš", kaže profesor.

Evropski komesar Paolo Ðentiloni je nedavno upozorio da, ukoliko Rusija kompletno zavrne gasne slavine Evropskoj uniji, u drugoj polovini 2022. preti recesija. Evropska centralna banka (ECB) podigla je kamatne stope po prvi put u 11 godina dok pokušava da kontroliše rastuću inflaciju u evrozoni. ECB je povećala svoju ključnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena i planira dalje povećanje ove godine.

S druge strane, Američke federalne rezerve (FED), su to uradile nekoliko meseci ranije, a pojedini ekonomisti smatraju da je upravo FED, doprineo negativnom rastu provrede sa svojom novčanom politikom, jer su u pokušaju da suzbiju visoku inflaciju, povisili referentnu kamatnu stopu.

BDP Amerike opada već drugi kvartal zaredom, zbog čega analitičari tvrde da su SAD već u "tehničkoj recesiji". U periodu od aprila do kraja juna, BDP je opao za 0,9 odsto. Ministarstvo trgovine SAD taj pad objašnjava polupraznim stovarištima i smanjenim investicijama preduzeća.

Predsednik FED-a Džerom Pauel ostavio je otvoreno pitanje o sledećem potezu centralne banke na sastanku u septembru, rekavši da će to zavisiti od ekonomskih podataka. Pauel je rekao da je FED "snažno posvećen" smanjenju inflacije, ali da bi to moglo da ima cenu po opšti ekonomski rast, a posebno po tržište rada.

"Mislimo da je neophodno da se rast uspori. Ekonomija će verovatno rasti ispod svog dugotrajnog trenda u određenom vremenskom periodu. Mi zapravo smatramo da nam je potreban period rasta ispod potencijala, da stvorimo malo zatišje", rekao je Pauel.

"Inflaciju ubrzava i strah"

Profesor LJubodrag Savić napominje da se vlade pojedinačno, svaka na svoj način bore protiv inflacije, ali da u praksi ona ovako ne može da se savlada. Profesor Savič kaže da se možda može usporiti, ali da se ne može izbeći i ukazuje da će rast cena biti nastavljen i u narednom periodu.

"Ova inflacija je počela pre dve i po godine kada smo se prvi put suočili sa virusom korona, ali tada nije imala ovakvu dinamiku i nije toliko ugrožavala zemlje, ali to je prvi poremećaj koji se desio. Na sve to se nadovezala se i ova kriza koja se desila u Ukrajini i sada je ona zahvatila ceo svet. Sada se to uvezalo sa gasnom krizom, sa nedostatkom hrane i problemima zbog električne energije. Sve je to eksaliralo i dovelo do toga da je cena hrane počela da raste, a inflacija ima jednu ružnu osobinu - u početku se javlja stidljivo, a onda kako vreme odmiče, ako se ne promene okolnosti koje su do nje dovele, ona eskalira", objašnjava Savić.

Profesor kaže da je to realna komponenta inflacije i ističe da se na nju najčešće nadoveže i ona psihološka.

"Ta komponenta je u našim glavama, šta mi očekujemo i kao građani i kao proizvođači, privrednici i trgovci. Svako pravi svoju kalkulaciju, kako zapravo da se na najbolji mogući način zaštiti od inflacije. Nema posebnog mehanizma, a ljudi pogrešno misle da će povećanjem svojih cena u nekom peirodu uspeti da se zaštite, a ustvari tim povećanjem samo stvaraju uslove da inflacija bude još veća i da se kao bumerang vrati još žešće i većom silinom. Jer, ako mi povećamo naše cene, tu su troškovi za neke druge proizvode i onda se to lančanom reakcijom sve uvećava i poskupljuju i drugi proizvodi i onda će nam se to vratiti u krug kroz povećanja maloprodajnih cena proizvoda koje kupujemo. To onda rađa strah i jedno očekivanje da inflacija ubrzava", navodi profesor.

On napominje i da građani protiv inflacije pokušavaju da se bore kupovinom zaliha, što opet povećava potrošnju i doprinosi još većem rastu cena.

"Svako pokušava na neki način da se zaštiti - neko pokušava da ugradi svoje povećanje troškove u cenu proizvoda, a građani nemaju drugog načina, nego da kupuju veću količinu proizvoda misleći da mogu da preduprede inflaciju. To je zabluda, jer time što kupujemo veću količinu robe koja nam u tom trenutku ne treba, mi zapravo povećavamo tražnju i dajemo mogućnost trgovcima da i dalje povećavaju cene. Niko to ne radi namerno, ali to je ta logika inflacije na koju se nadoveže recesija, smanji se proizvodnja, na koju se nadoveže povećanje nezaposlenosti, podizanje carina, zaštita domaćeg tržišta, što sve povećava troškove proizvodnje i onda ustvari samo zaobilazno dobijamo mnogo veći račun sa mnogo višom inflacionom stopom", kaže profesor Savić.

Recesija je pad ekonomskih aktivnosti u dva uzastopna kvartala, u odnosu na isti period u prethodnoj godini, a spominje se i kao "negativan ekonomski rast". Nivo ekonomskih aktivnosti meri se preko bruto domaćeg proizvoda BDP-a ukupnom vrednošću svih proizvedenih dobara i usluga u određenom vremenskom periodu u stalnim cenama.