Strah u Evropi od obustave ruskog gasa: "Vanredne okolnosti" i Gaspromova turbina koja je zaobišla sankcije

Povratak turbine za gasovod Severni tok 1 iz Kanade u Nemačku, a zatim i u Rusiju prethodnih dana je u centru pažnje zbog nezadovoljstva Kijeva ali i zbog strahova da bi dotok gasa u Evropu mogao da bude prekinut.

Turbina je remontovana u Kanadi u pogonima nemačke kompanije "Simens". Nakon što su radovi završeni, Kanada je 17. jula avionom poslala turbinu u Nemačku, objavio je list Komersant, pozivajući se na izvore upućene u situaciju.

Turbina bi trebalo da bude vraćena u rusku kompresorsku stanicu Portovaja, i jedan je od ključnih elemenata gasovoda, a pitanje njenog povratka je u fokusu od kako je ruski "Gasprom" smanjio isporuke gasa za 40 odsto. Šta se sada dešava?

Naime, ruska kompanija je poručila kupcima u Evropi da ne može da garantuje snabdevanje gasom zbog "vanrednih" okolnosti, navodi se u pismu ruske državne gasne kompanije, javio je Rojters. U pismu za koje britanska agencija navodi da je u njega imala uvid, piše da "više sile" utiču na snabdevanje. Rojters dodaje da "Gaspom" nije imao komentar na to.

Međutim, najveći nemački uvoznik ruskog gasa "Uniper" saopštio da su dobili pismo i tu tvrdnju ruske kompanije dobacili kao neopravdanu. RVE, najveći nemački proizvođač električne energije i još jedan uvoznik ruskog gasa, saopštio da je dobio obaveštenje o "višoj sili", ali se uzdržao od bilo kakvog komentara.

profimedia

Rojters navodi se da se Evropa plaši da bi Moskva mogla da obustavi isporuku gasa kao vid odmazde za sankcije uvedene Rusiji zbog rata u Ukrajini, što bi pojačalo energetsku krizu zbog koje bi region mogao da bude doveden u recesiju.

Zbog svega toga je nemački kancelar Olaf Šolc pozdravio odluku kanadske vlade i saopštio da to omogućava Berlinu da ostane u poziciji da pruža podršku Ukrajini.

"To osigurava naše snabdevanje preko potrebnim prirodnim gasom i čuva Nemačku i Evropu u poziciji da podrže Ukrajinu pružanjem humanitarne, finansijske i vojne pomoći", naveo je Šolc.

Sa druge strne, Ukrajina je drugačije reagovala na ovu situaciju, a pre svega na odluku Kanade da nakon svega ipak dozvoli da turbina napusti zemlju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je u telefonskom razgovoru, 18. jula, sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom da je za njegovu zemlju neprihvatljiva odluka Otave da vrati gasnu turbinu namenjenu gasovodu Severni tok 1, jer smatra bi to moglo da podstakne još kršenja sankcija Rusiji, preneo je Rojters.

AP Photo/Matt Dunham

"Posebno sam naglasio da Ukrajinci nikada neće prihvatiti odluku Kanade u vezi sa turbinom Severnog toka", naglasio je ukrajinski predsednik. On je naveo i da "da Rusija ucenjuje gasom" i istakao da međunarodni stav o sankcijama prema Rusiji mora da se temelji na "načelima" i na pojačanom, a ne smanjenom, pritisku na Moskvu.

"Ako sada postoji jedan prekršaj, samo je pitanje vremena kada će biti drugih", rekao je ukrajinski predsednik, navodi Rojters.

Šta se sada dešava sa turbinom i koje je probleme izazvala?

Međutim, i nakon negativne rekacije Ukrajinaca, činjenica je da je turbina napustila Kanadu. Sada ruska kompanija čeka pismenu garanciju od fabrike "Siemens", koja je i proizvođač turbine, da će moći bezbedno da transportuje i popravlja ostale mašine, prenosi Komersant. Dalji plan je, prema pisanju ovog lista, da turbina nakon Nemačke bude transportovana kamionom do Helsinkija, a zatim da bude prebačena trajektom u Rusiju. I ako peti paket antiruskih sankcija EU ne obuhvata zabranu isporuka gasnih turbina Rusiji, može doći do kašnjenja u dostavi zbog carinskih procedura.

Remontovana turbina trebalo bi da stigne u Rusiju do 24. jula. Njeno montiranje trebalo bi da potraje još tri do četiri dana. List Komersant navodi da uzimajući u obzir potrebno vreme za ugradnju turbine na kompresorskoj stanici Portovaja, gasni kompresorski agregat bi trebalo da bude spreman za pumpanje gasa u Severni tok početkom avgusta. Međutim, "Simens" i "Gasprom" odbili su da komentarišu vreme isporuke tribine. 

Podstimo da je pažnju javnosti ova turbina skrenula na sebe kada je "Gasprom" 16. juna smanjio nivo snabdevanja gasovodom Severni tok na 40 odsto nominalnog kapaciteta (67 miliona kubnih metara dnevno). Turbina je u tom trenutku bila "zarobljena" u Kanadi gde je bila na remontu zbog toga što su kanadske vlasti uvele sankcije "Gaspromu". 

Posle pregovora sa nemačkim vlastima, kojima je Severni tok 1 važan zbog gasa i grejanja, Kanada ipak pristaje da turbina napusti ovu zemlju i izda dozvolu do 31. decembra 2024. godine za popravku, održavanje i transport još pet Gaspromovih turbina, piše Komersant.

Inače, "Severni tok 1" je glavna ruta za dopremanje gasa u Evropu, nakon početka rata u Ukrajini. Tranzit kroz Poljsku je zaustavljen, jer je Rusija zabranila korišćenje poljskog dela gasovoda "Jamal-Evropa", kao odgovor na sankcije Varšave Gazpromu. Gas preko Ukrajine transportuje se samo delimično, sa 38 odsto kapaciteta ukrajinskig sistema.

"Gazprom" je najavio da će "Severni tok 1" biti potpuno zaustavljen od 11. do 21. jula zbog redovnog remonta. Istovremeno, ruska kompanija nije pojačala dotok gasa kroz Ukrajinu. Nestašica gasa na evropskom tržištu u međuvremenu je pogoršana, a EU je pripremila plan za racionalizaciju potrošnje gasa zbog slabije popunjenosti skladišta.

Zašto vraćanje opreme ne garantuje povećanje pumpanja gasa u EU?

Za sada nije izvesno za koliko će se povećati protok kroz "Severni tok 1" nakon što remontovana turbina stigne u Rusiju. "Gazprom" je saopštio da od Siemensa očekuju dokumentaciju o mogućnosti vraćanja remontovanih turbina Rusiji.

Ruska kompanija saopštila je da računa na "bezuslovno ispunjavanje obaveza" kompanije Siemens u okviru održavanja gasnoturbinskih motora“ od čega će zavisiti pouzdan rad gasovoda "Severni tok 1" i snabdevanje evropskih potrošača.

Nemačke vlasti su više puta ocenile da ne isključuju da može doći do potpunog prekida isporuka ruskog gasa, jer ne veruju da su razlozi smanjenja protoka kroz gasovod "Severni tok 1" čisto tehničke prirode. Najveći nemački kupac ruskog gasa Uniper, koji ima ugovor sa "Gaspromom", navodno se nalazi na samo nekoliko dana od insolventnosti, prenosi OilPrice, pozivajući se na Bloomberg. 

Tanjug AP/Michael Sohn

Kako navode, visoki troškovi otežavaju situaciju Unipera, a posebno povlačenje ruskog gasa stvara neodrživu situaciju za ovu kompaniju. Gas iz Severnog toka 1 je bio predodređen da pomogne Nemačkoj da preživi nadolazeću zimu.

"Trenutno smanjujemo sopstvene količine gasa u našim skladištima, kako bi smanjili snabdevanje gasom i kako bi obezbedili likvidnost Unipera", saopšteno je iz ove kompanije prenosi portal OilPrice.

Budući da je "Gasprom" drastično smanjio direktne isporuke, Uniper kupuje gas na takozvanom spot tržištu, gde ga plaća po znatno višoj ceni. Iz istog razloga ukupni dug evropskih energetskih kompanija nadvisio je 1.700 milijardi evra.

Hoće li Srbija da oseti posledice?

Viši analitičar za energetiku iz kompanije Evercore Nikola Gostović kazao je za Bloomberg Adria TV da analitičari ocenjuju kako postoji šansa da se Severni tok ne otvori na vreme nakon remonta. To bi značilo, kaže, da bismo prisustvovali jednoj od većih energetskih kriza u poslednjih nekoliko decenija.

"Oko 40 odsto gasa u Evropu dolazi iz Rusije i, kada bi se desio embargo, došlo bi do velike praznine koja bi morala da se popuni za kratko vreme. Ako bi Rusija povukla takav potez, to bi bilo nepovoljno i u pogledu njihove koristi, naškodili bi svojoj ekonomiji jer bi se lišili ogromnih primanja", poručio je Gostović.

Evropa, dodao je, treba da bude spremna da napravi dugoročni plan koji izuzima ruski gas, te da pokuša da pronađe neku alternativu na tržištu. Njih, ipak, nema mnogo.

"Kada su u pitanju alternative, jedino što Evropa može jeste da poveća svoje kapacitete. Morali bi da se povećaju kapaciteti koji dolaze iz Norveške, Severne Afrike i Azerbejdžana, a nije tako lako reći odjednom kompanijama da podignu proizvodnju gasa na maksimum", napominje stručnjak.

Sa druge strane, Srbija 100-procentno zavisi od ruskog gasa, to jest od Turskog toka, te ako on nastavi da radi za nas, ne bi trebalo da bude većih problema, makar tehničke prirode. Međutim, ako snabdevanje Severnim tokom prestane, naša zemlja mogla bi da trpi pritiske Evrope da ne uzima gas iz Turskog toka.