Igre 
Globalna energetska kriza tek predstoji? Ima li bez ruske nafte dovoljno ovog energenta u svetu i šta je sa Srbijom
Komentari04/07/2022
-20:08
Na marginama Grupe 7 u nemačkim Alpima, novinari su mogli da čuju kako je francuski predsednik Emanuel Makron rekao američkom kolegi Džozefu Bajdenu da su dva velika proizvođača nafte u okviru Organizacije zemalja izvoznica nafte na maksimumu svoje proizvodnje. Uz to, direktor kompanije Šel upozorio je u intervjuu Blumbergu da globalna energetska kriza tek predstoji. Postavlja se pitanje da li je opravdana zabrinutost pojedinih lidera, ali i da li na globalnom nivou dovoljno nafte za sve imajući u vidu sprovođenje sankcija protiv Rusije.
Energetski eksperti tvrde da je zabrinutost opravdana i da je Evropa rat sankcijama protiv Rusije zbog sukoba u Ukrajini dočekala potpuno nespremno, jer za razliku od Sjedinjenih Država koje su najveći prozivođači nafte, direktno zavisi od uvoza.
"Nafte na planeti ima dovoljno za celo čovečanstvo i za nesmetano snabdevanje svih svetskih kupaca i za nesmetan razvoj cele planete, ali je ona tako raspoređena da je dobar deo te nafte u Centralnoj Aziji i na teritoriji Ruske Federacije. S druge strane, dodatno politički je otežano snabdevanje Evrope iz Centralne Azije, jer je takva geografija kakva jeste i oni nemaju drugačiji način nego da svoje proizvode transportuju preko teritorije Ruske Federacije", objašnjava Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.
Dnevne potrebe svetskog tržišta su oko 100 miliona barela nafte. Rusija izvozi 8,7 miliona barela nafte dnevno, a skoro pet miliona barela uvozila je Evropa. Posle uvođenja sankcija, Rusija je evropsko tržite zamenila kineskim i indijskim. Korist je bila obostrana, jer su Peking i Nju Delhi dobili naftu po nižoj ceni od one na svetskoj berzi.
Šta je Makron rekao Bajdenu?
Makron je Bajdenu rekao da ga je vladar Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Mohamed bin Zajed obavestio da Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati teško da mogu da povećaju proizvodnju nafte, pokušavajući da stavi do znanja američkom predsedniku da bi trebalo što pre otvoriti rafinerije koje su Sjedinjene Države zatvorile tokom pandemije koronavirusa.
"On mi je rekao dve stvari. Na maksimumu smo proizvodnih kapaciteta. To je ono što on tvrdi. Onda je naveo da Saudijci mogu da povećaju proizvodnju za 150 hiljada barela dnevno. Možda malo više, ali nemaju velike kapacitete u narednih šest meseci", rekao je predsednik Francuske.
Ministar energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata naveo je da ta zemlja proizvodi količine nafte prema dogovorenim kvotama OPEK-a i njenih saveznika. Da nije realno očekivati veću proizvodnju nafte, smatra i direktor Šela. Upozorava da lideri G7 greše kad žele da ograniče cenu ruske nafte na globalnom tržištu.
profimedia
Povezane vesti
"Greške ovih odluka se već vide. Takav sistem može da funkcioniše samo ako postoje značajni izvori van Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Da li postoji mnogo novih zaliha koje mogu da nadomeste rusku naftu i gas? Ne mislim da je tako", rekao je Ben Van Berden, direktor kompanije Šel.
Savić: Svet ima rezerve nafte za 50 godina
Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da se može reći da i bez ruskih kapaciteta ima za sada sasvim dovoljno zaliha za globalne potrebe, ali da je samo pitanje dostupnosti i načina proizvodnje sirove nafte.
"Rezerve sirove nafte su se u prethodnom periodu povećavale, tako da su u poslednjih dvadesetak godina povećale za oko 33 odsto, a u poslednjih deset godina su nešto sporije rasle, nešto oko 5 odsto, da bi u poslednjoj godini pale za 1,5 odsto. Rezerve jesu na Bliskom istoku, negde oko 40 odsto na prostoru Saudijske Arabije i zemalja Persijskog zaliva. Oko 15 ii 16 odsto se nalazi na teritoriji Centralne i Južne Amerike, dok je na prostoru pogođenom sankcijama izvoza, odnosno u Rusiji oko 8 odsto svetskih rezervi", navodi Savić.
On napominje da, ako bismo posmatrali prošlogodišnu globalnu potrošnju, postoje rezerve sirove nafte za oko 50 godina.
"Da ne otkrijemo nijedno ležište sirove nafte, imali bismo rezerve za 50 do 55 godina potrošnje, na osnovu parametara ostvarenih tokom 2021. godine. Kada je u pitanju Srbija, moramo biti zabrinuti i moramo voditi brigu o resursima koje imamo u Srbiji, koji su tu uskladišteni i koje proizvodimo iz ležišta u Pomoravlju i Vojvodini", smatra Savić.
On kaže da se priča kako je proizvodnja nafte na nekom maksimumu, ali napominje da se ona još nije vratila na nivo pre pandemije. Napominje i da Srbija uvozi sirovu naftu isključivo preko Janafa. Srbija je, kako je objasnio, trošila oko 20 odsto ruske nafte, a ostatak je uvozila sa Bliskog Istoka i Severnog mora.
Marković: Snabdevanje Srbije nije ugroženo
Energetičar Željko Marković iz "Deloitte" smatra da ograničenje dovoza ruske nafte preko Evrope ne bi trebalo da utiče na snabdevanje Srbije.
Povezane vesti
"Mi se snabdevamo preko Janafa i ranije nismo koristili mnogo rusku, već neke druge tipove nafte, tako da ćemo videti kako će se ta situacija odvijati. Što se tiče Evrope, sankcije koje su uvedene i na naftu će se osetiti i biće jako teško snabdevanje", smatra Marković.
Ukoliko ipak dođe do problema u snabdevanju, smatra da Srbija nema mnogo alternativa, odnosno da onepostoje sa dovozom preko kopna ili baržama preko Dunava, ali da su one skuplje.
Na pitanje da li su sankcije uvedene protiv Rusije brže nego što je Evropa bila spremna da nadomesti količine koje je nabavljala iz Rusije, Marković je odgovorio da su, kada su razmatrane sankcije, pojedine zemlje imale svoje projekcije da su spremne i da će uspeti da nađu zamenu, dok su se neke zemlje žestoko protivile tim sankcijama.
Povezane vesti
"Ne bih ocenio da su bili baš usaglašeni, sto posto proračunati i sigurni da rade ono što treba. To i dalje ostaje otvoreno pitanje, a vreme će pokazati kako će se situacija odvijati. Sankcije i po pitanju nafte i gasa, imaju neko trenutno dejstvo, ali u nekom dužem periodu svakako će se Rusija okrenuti azijskom tržištu. Najavljuje se izgradnja gasovoda prema Kini, nafta se plasira Kini i Indiji, a u narednom periodu praktično tog efekta sankcija neće ni biti. Znači, naći će novo tržište za plasman svojih proizvoda", smatra Marković.
Preporuka za vas
Komentari (0)