Igre 
U kesicama kafe i grašak, soja i žir, ali sada će to morati jasno da istaknu: Uz nova pravila znaće se šta pijemo
Komentari25/05/2022
-10:03
U kesicama kafe na rafovima domaćih prodavnica može se naći više soje, graška, cikorije ili žira, nego osnovne sirovine, a ova praksa proizvođača i trgovaca trebalo bi uskoro da se okonča. Tako bar propisuje Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, srodnih proizvoda od kafe, kao i zamena za kafu, koji stupa na snagu od 31. maja. Posle tog datuma na ambalaži neće smeti da piše "kafa" ukoliko u njoj ima ovih dodataka.
Ovakve mešavine proizvođači će od sada morati da označe na pakovanju i u zavisnosti od toga da li u kesici ima više kafe ili dodataka nosiće nazive "proizvod na bazi kafe" ili "proizvod na bazi soje" ili neke druge biljke. Skrob, koji sada može da se nađe kao sastavni deo kafe je po novim propisima potpuno zabranjen.
Novi Pravilnik usvojen je još u decembru 2020. godine, ali njegova primena odložena za 31. maj 2022. kako bi proizvođači imali vremena da usaglase svoju proizvodnju sa novim pravilima i prilagode se novom načinu deklarisanja. Proizvođači, međutim, nisu u obavezi da sa rafova povuku kafu koja je puštena u prodaju pre stupanja na snagu novog propisa, već će oni moći da se prodaju do isteka roka trajanja.
Ministarstvo poljoprivrede: Sprečavanje nepoštene prakse
U Ministarstvu poljoprivrede za Euronews Srbija kažu da je cilj uvođenja Pravilnika usklađivanje sa propisima Evropske unije, kao i donošenje odgovarajućih odredbi u nameri sprečavanja bilo kakvih nepoštenih praksi koje bi dovodile potrošače u zabludu po pitanju svojstava i sastava sirove kafe, proizvoda od kafe, zamena za kafu, kao i srodnih proizvoda od kafe.
"U delu koji se odnosi na sirovu kafu, definisane su botaničke vrste kafa koje se mogu stavljati u promet i parametri kvaliteta koja sirova kafa mora da ispunjava. Utvrđena su dodatna pravila o pakovanju i deklarisanju zamena za kafu, tako da se ubuduće ovi proizvodi ne mogu deklarisati i stavljati u promet pod nazivom surogati kafe ili zamene za kafu, već se koristi samo naziv sirovine, odnosno koje se koriste za proizvodnju zamene za kafu, kao i podatak o postupku prerade", objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.
Unsplash
Pravilnikom je uređeno da se ovi podaci moraju nalaziti na glavnom vidnom polju proizvoda, tako da proizvođači odmah mogu da vide da ne kupuju čistu kafu, već sa dodacima. Definisani su ii sirovine za proizvodnju zamene za kafu, a to su žitarice, proklijale žitarice, cikorija, slanutak (naut) ili grašak, žir i soja.
Ističu i da je definisana i nova kategorija proizvoda, a to je napitak od hladno ekstrahovane kafe, koji se dobija isključivo hladnom ekstrakcijom iz kafe, pri čemu se kao sredstvo za ekstrakciju koristi samo voda, a isključuje svaki proces hidrolize dodavanjem kiseline ili baze.
Povezane vesti
NOPS: Da potrošači znaju šta kupuju
Pravnik iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Mladen Alfirović kaže da je ova organizacija pre nekoliko godina sporvela istraživanje na tržištu kafe i da su rezultati pokazali da se u ambalaži nalazi sve i svašta.
"Na svašta smo nailazili, u kafi je bilo mlevene soje, graška, leblebija više nego osnovne sirovine...Upravo je to razlog što se NOPS godinama zalagao da se usvoji pravilnik koji će definisati šta proizvod koji nosi naziv kafa sme da sadrži i u kom procentu. Nadamo se da će usvajanje i implementacija novog pravilnika doprineti da se neke stvari raščiste na tržištu Srbije, da se potrošači ne dovode u zabludu i da ne kupuju sve i svašta što se zove kafa. Ovako se dešavalo da u nazivu ima kafa, a da je njen procenat ustvari zanemarljiv, da ne odgovara osnovnoj sirovini", priča Alfirović.
profimedia
On napominje da se u NOPS nadaju da će novi Pravilnik i puna kontrola poljoprivredne inspekcije doprineti da se stanje na tržištu popravi i da potrošači zaista znaju šta kupuju i šta piju.
Proizvođači: Ravnopravan položaj za sve
Marina Savić iz Atlantic Grupe, kaže da u ovoj kompaniji koja proizvodi brend Grand kafa, potpuno podržavaju primenu novog pravilnika, jer smatraju da unapređuje kvalitet proizvoda kategorije kafe.
"Odrednica da samo proizvodi od čiste kafe mogu da nose taj naziv, u potpunosti je skladu sa našom politikom kvaliteta za koju se kao odgovoran proizvođač zalažemo od samog početka. Novi Pravilnik bolje reguliše tržište i stavlja u ravnopravan položaj sve proizvođače kafe. U potpunosti smo pripremljeni za primenu i poštovanje novog pravilnika, jer u svom asortimanu tradicionalne kafe proizvodimo isključivo pažljivo odabranu pravu kafu, sa poreklom i bez ikakvih dodataka, što je jasno naglašeno na svakoj našoj deklaraciji", kaže Savić za Euronews Srbija.
Ona napominje da jasna distinkcija proizvoda od čiste kafe u odnosu na proizvode na bazi kafe sa dodacima, istaknuta na prednjoj strani pakovanja, otklanja bilo kakvu dilemu potrošača šta kupuju. Smatra da će veća transparentnost sigurno uticati i na veće poverenje potrošača prema domaćim prozvođačima kafe i obezbediti veći kvalitet, što predstavlja pomak u odnosu na dosadašnju praksu. Savićeva ističe i da za proizvođače koji i do sada nisu dodavali surogate u kafu primena novog Pravilnika ne utiče na poskupljenje proizvodnje kafe.
PKS: Uspostaviće se jasna razlika među proizvođačima
Oni drugi, imaće problema da opravdaju cenu, ali i da zadrže potrošače. Na to ukazuje i Aleksandar Bogunović iz Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije.
Povezane vesti
"Oni koji su pravili razne mešavine, sada će morati da dokažu šta pakuju u svoju ambalažu. S druge strane, poštovanjem pravila proizvođači koji pakuju pravu kafu će moći da opravdaju cenu koja je viša u odnosu na onu sa surogatima. NJima je ta konkurencija u suštini bila nelojalna, a sada će se uspostaviti jasna razlika. Navodiće se tačno koncentracija. Ako je zamena za kafu prisutna u količini većoj od 50 odsto moraće da se zove "proizvod na bazi" - te zamene sa kafom da bi potrošači znali šta piju, a na svakome je da odluči šta će kupiti i koliko je para spreman da plati", navodi Bogunović.
On kaže da građani naše zemlje u proseku popiju 4,5 kilograma kafe godišnje, a da uvezemo oko 30.000 tona. Arabiku uvozimo iz Brazila, koji snabdeva trećinu svetskog tržišta, a robustu, koja se pretežno koristi kao sirovina za instant kafe kupujemo iz Vijetnama, ali i iz Ugande, Kostarike i Kolumbije.
E-Stock/Dušan Milenković
Kafa je inače u aprilu u odnosu na isti mesec prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, poskupela za 27 odsto. Bogunović smatra da primena novih propisa ne bi trebalo da utiče na dalji rast cena, jer na njih pre svega utiču cene na svetskim berzama koje su trenutno stabilne. On, međutim, ne isključuje mogućnost da bi u narednom periodu moglo doći do poskupljenja zbog usklađivanja cena sa inflacijom.
Povezane vesti
U Srbiji ima oko 460 proizvođača i uvoznika kafe, a sagovornik Euronews Srbija kaže da svim veliki proizvođačima ove izmene odgovaraju, dok će se mali prilagoditi u skladu sa svojim poslovanjem, ali očekuje da će potrošači imati prednosti, jer će konačno znati i šta plaćaju i šta piju.
Preporuka za vas
Komentari (0)