Igre 
Pokazna vežba ili instrument za pritisak: Novi udarac na evropskom tržištu gasa, koga najviše pogađa najava iz Ukrajine
Komentari11/05/2022
-17:45
Snabdevanje evropskih potrošača gasom i dalje se komplikuje, posle objave operatora gasnog transportnog sistema Ukrajine (GTSOU) da se obustavlja protok ruskog gasa preko Sohranovke, jedne od tri gasne stanice u ovoj zemlji. Iako je "Gasprom" ubrzo saopštio da nema nikakvih prepreka za obustavu tranzita ruskog gasa preko Ukrajine, Rojters je objavio da su nominacije za tranzit ruskog gasa preko Ukrajine za 11. maj pale na nulu na toj mernoj stanici, a cena gasa je za samo jedan dan porasla za četiri odsto i sada na berzi hiljadu kubika košta 1.124 dolara.
Kako piše Blumberg, to je prvi put da je rat u Ukrajini poremetio isporuke gasa Evropi preko te zemlje, jer je ruski gas normalno tekao uprkos sukobu, iako većinu vremena po nižim stopama nego što je predviđeno ugovorom o tranzitu.
Ova vest odjeknula je širom Evrope, a kada je reč o Srbiji, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da najava Ukrajine da će obustaviti deo tranzita gasa u Evropu neće imati uticaja, jer naša zemlja dobija gas iz Balkanskog toka, redovno i u dovoljnim količinama.
"Ukrajina će jedan deo gasa da preusmeri preko drugog gasovoda, a čak i da to ne urade mi smo obezbeđeni po pitanju gasa. To nije bilo tako do pre dve godine, kada je država imala mogućnost isporuke gasa samo preko Ukrajine i da imamo danas samo tu mogućnost mi bismo bili u ozbiljnom problemu, naša industrija danas ne bi imala gas", rekla je Mihajlović.
profimedia
Gasna stanica Sohranovka je u Luganskoj oblasti, pod kontrolom ruskih snaga, a operator gasnog transportnog sistema Ukrajine (GTSOU) je saopštio juče da je "u cilju ispunjavanja tranzitnih obaveza prema evropskim partnerima moguće privremeno prebacivanje nedostupnih kapaciteta sa tačke "Sohranovka" u tačku "Sudža", koja se nalazi na teritoriji koja je pod kontrolom Ukrajine.
Međutim, Gasprom tvrdi da to tehnički nije izvodljivo, dok direktor ukrajinskog Naftogaza kaže da ne može da potvrdi te tvrdnje. "Ne možemo da potvrdimo tvrdnje Gasproma da je tehnički nemoguće da se tranzit premesti iz merne stanice Sohranovka na Sudžu", naveo je Jurij Vitrenko na Tviteru.
Kako piše Blumberg, operator sistema za prenos gasa Ukrajine saopštio je da su se "okupatori mešali u tehničke procese i neovlašćeno preuzimali gorivo, što je onemogućilo ispunjavanje obaveza na mestu priključka". Kao rezultat toga, mreža nije više u mogućnosti da obezbedi isporuke iz razloga koji su van njene kontrole.
Povezane vesti
Koga bi najviše moglo da pogodi ograničenje isporuka?
Zavisnost od ruskog gasa veoma varira u celom bloku, a analitičari ukazuju da bi za neke zemlje EU iznenadni prekid predstavljao katastrofu, uključujući velike ekonomije kao što su Nemačka i Italija. Nemačka se oslanjala na Rusiju za skoro 46 odsto svoje potrošnje gasa u 2020, a Italija sa 41 odsto.
Predsednik skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže da u Srbiju gas dolazi samo Balkanskim tokom i da nema razloga za zabrinutot zbog najava iz Ukrajine. On napominje da bi upravo zemlje Centralne Evrope najviše mogle biti pogođene ukoliko bi zaista bio obustavljen dotok gasa.
profimedia
"Ukrajina na ovaj način pokušava da izvrši pritisak na Rusiju sa nekim paketima oko nafte. Vidi se da EU nije saglasna oko sankcija Rusiji i ovo je verovatno pokušaj Ukrajine da utiče na njihovu odluku. Nemačka je najveći potrošač i na nju bi to najviše uticalo, a preko nje i na Poljsku. Mislim da je to jedan potez koji je potpuno nepotreban, da ga Ukrajina napravi Evropi, jer je i ruska strana objavila da nema smetnji da se tranzit odvija nesmetano", smatra Vuletić.
On smatra da je ovaj potez Ukrajine ustvari "pokazna vežba" i da neće zaista doći do obustave protoka gasa.
"Evropa neće dozvoliti Ukrajini da se to desi, jer bi se našla u nezavidnoj situaciji, a sa druge strane, Evropa bi onda zahtevala od Amerikanaca da se pusti u eksploataciju Severni tok 2, jer je i ovako u akutnoj situaciji i nema dovoljne količine gasa. Ako se ovo zatvori, a to nema potrebe da se radi, onda bi se Evropa našla u teškoj situaciji zbog nestašice gasa i njena bi industrija imala mnogo problema", kaže Vuletić.
Odakle Evropa uvozi energiju?
Evropske zemlje ulažu napor da pronđu alternative za svoje snabdevanje energentima iz Rusije, uključujući uvoz velikih količina tečnog prirodnog gasa. Potražnja za gorivom je delimično smanjena zbog toplijeg vremena kako se leto približava.
Rusija je glavni snabdevač EU sirovom naftom, prirodnim gasom i čvrstim fosilnim gorivima
Povezane vesti
Stopa zavisnosti, koju objavljuje Eurostat, pokazuje u kojoj meri se privreda oslanja na uvoz da bi zadovoljila svoje energetske potrebe. Meri se učešćem neto uvoza u bruto unutrašnjoj potrošnji energije. U EU je 2020. godine stopa zavisnosti bila jednaka 58 odsto, što znači da je više od polovine energetskih potreba EU podmireno neto uvozom.
Preporuka za vas
Komentari (0)