Biznis vesti

Davidović o robnim rezervama: Ta pšenica uopšte ne postoji, sistem isuviše lak za zloupotrebu

Komentari

Autor: Euronews Srbija/T.M.

15/04/2022

-

20:52

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Kontrolori koji su proveravali stanje zaliha pšenice u skladištima koje država iznajmljuje zatekli su proteklih dana prazne silose u nekoliko privatnih firmi. Policija je u nekoliko odvojenih akcija uhapsila više osoba koje su osumnjičene da su prodale žitarice koje im je Republička direkcija za robne rezerve poverila na čuvanje.

Ovo nije prvi put da su otkrivene ovakve malverzacije, ali je poseban udar na robne rezerve s obzirom na situaciju u svetu - nedostatak pšenice i na njenu visoku cenu. Upravo taj trenutak, kako se sumnja, uhapšeni skladištari su iskoristili da zarade i oni se sumnjiče da su oštetili državu za ukupno oko sedam miliona evra. 

"Izndenađenje je bilo to što su uhapšeni, ali ne i to što se destilo. Već 40 godina unazad, javna je tajna šta se radi sa robnim rezervama", ocenio je Uroš Davidović, urednik emisije "Dobra zemlja".

On navodi da "ta pšenica u robnim rezervama uopšte prirodno ne postoji".

"Cela priča o robnim rezervama oduvek je bila neka virtualna stvarnost koju oni vode. Tu postoje silni neki artikli – pašteta, vino, meso... To se ko bajagi nalazi u nekim skladištima, a prvi je put da je neko krenuo da proverava. Niko se nije nadao da će iko ikada da proveri, da li na stanju postoji ta pšenica ili kukuruz", kaže je za Euronews Srbija Davidović.

On ističe da se robne rezerve čuvaju u privatnim skladištima i da uopšte ne postoje više javna skladišta i tvrdi da su one "najslađi zalogaj", koji, kako kaže, pripadne ljudima sa političkim vezama.

"Sistem je osmišljen malo posle Drugog svetskog rata, kako bi se Srbija i mnoge druge socijalističke zemlje zaštitile od nuklearnog udara, novih ratova... Postojala su javna skladišta i javni silosi. Silosi su bili u vlasništvu države do 90-ih godina, to je imalo smisla jer nije mogao baš da nestane ceo silos. Devedesetih godina privatizovani su svi silosi, te sada privatne institucije dobijaju novac od države zato što čuvaju neku pšenicu tamo", objašnjava Davidović.

Dodaje da privatnici koji u skladištima čuvaju robne rezerve okvirno dobijaju jedan odsto od ukupne vrednosti mesečno.

"Neko mu plaća samo zato što se ta pšenica nalazi tamo. Sve što on treba da radi je da uzima neki razuman novac.To je premijum, to je džek pot. Iznenađenje je da je iko ikada pokrenuo pitanje robnih rezervi i zašto mi plaćamo tim ljudima", kazao je.

Kako je moguće zloupotrebiti sistem?

Iako je iz države stizala poruka da robnih rezervi ima dovoljno, pre nedelju dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da u silosima nedostaje robe vrednosti od 20 miliona evra, kao i da će krivci za to odgovarati. Uroš Davidović tvrdi da je izuzetno lako prevariti sistem jer, kako on tvrdi, gotovo da ne postoje provere.

"Sistem je toliko lak za zloupotrebu da se taj mali broj ljudi koji nije zloupotrebio verovatno do sada kajao. Država otkupi neku količinu pšenice i odnese u silose, i ta pšenica tu stoji u silosima, ali ko zna šta je državna pšenica, a šta privatna? Dođe kamion sa Kosova, iz Albanije, iz Crne Gore i traže pšenicu. Onda krene istovar pšenice po nekoj najboljoj mogućoj ceni. Ako je vlasnik silosa malo nepošten, on sačeka žetvu, i nadomesti državnu pšenicu. Ako je malo više nepošten onda ni ne domesti", dodao je.

Problem je nastao, naglašava Davidović, zato što se ovo radilo godinama i decenijama.

"Jedne godine pet odsto prodaju na crno, pa ne nadomeste u žetvi, pa sledeće godine još pet odsto. Tako je došlo do 50 ili 100 odsto da pšenice više uopšte nema. Ko zna da li su ove dve cifre tačne. Koliko je pokradeno pšenice može da se potvrdi ogromnim nezavisnim popisom", ističe on.

Robne rezerve u Evropi drugačije

Uroš Davidović navodi da robne rezerve u Evropi funkcionišu drugačije i da ima mnogo manje artikala – obično samo nafta, gas, hrana, žitarice, dok mnoge nemaju ni meso.

"Srbija ima gotovo sve. Besmisleno je, imaju i vino i alkoholna pića na skladištu", podvlači.

Navodi da je Srbija ranije potpisala sporazum sa Evropskom unijom prema kojoj robne rezerve ne smeju da učestvuju u kreiranju cena, jer EU insistira na liberalnom formiranju cena.

"One treba da služe kao rezerve nafte, samo u slučaju velikih kataklizmi da narod ne ostane gladan", zaključio je Davidović.

Od stanja u robnim rezervama zavisi stabilnost i snabdevenost tržišta u slučajevima vanrednog stanja, rata ili nekih tržišnih poremećaja a najveći deo robnih rezervi Srbije čini hrana i to osnovne životne namernice poput pšenice ulja i soli.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis