Divljanje cena energenata, hrane i materijala svi u Evropi su već osetili, ali cena rata u Ukrajini će se tek računati

Komentari

Autor: Euronews Srbija / Z. R.

15/03/2022

17:02

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U trenutku kada je Rusija pokrenula napad na Ukrajinu niko se nije nadao da će sukob trajati ovako dugo. Mere koje su na početku sukoba smatrane ektstremnim, poput isključivanja Rusije iz sistema SWIFT, su u međuvremenu delom primenjene, a spisak i paketi sankcija se dalje ređaju, kako situacija eksalira.

Sa produbljivanjem ratne krize na teritoriji Ukrajine, ona ekonomska pogađa gotovo sve evropske zemlje, a preliva se i na neke koje nam nisu tako blizu, poput Kine. Ekonomski stručnjaci za Euronews Srbija kažu da je rano praviti procene koliku štetu trpe zaraćene strane, a koliku globalno, ostale zemlje, ali da je "divljanje" cena od energenata, preko hrane, do građevinskog materijala prvi udar koji su gotovo svi na tlu Evrope osetili.

Veliki su paketi sankcija Zapada ka Rusiji, ali i obrnuto - Rusija povlači neke svoje mere. To će se, smatraju ekonomisti, neminovno odraziti i na monetarne politike. Mnoge su iznenadili ekonomski efekti koji su se kroz poskupljenje namirnica i probleme u lancima snabdevanja i transportu robe odrazili na većinu evropskih zemalja. I to u trenutku kada se globalna privreda još nije izborila ni sa posledicama dvogodišnje krize izazvane epidemijom virusa korona.

"Svet nije bio spreman na novu krizu"

Slaviša Tasić sa Instituta ekonomskih nauka, smatra da će razmere krize zavisiti od toga koliko će rat trajati.

"Ovo jeste veliki prekid, ali još nemamo precizne podatke koji je obim trgovine koji je prekinut. Sve što vidimo za sada kao efekat jeste "divljanje cena" berzanskih roba. Berzanske cene nisu možda svima važne, ali jesu neki signal. Imate berze koje padaju, od Evrope do Amerike, preko Kine. Ceo svet je u problemu i ne znamo još u kolikom. To će statistike kasnije pokazati", objašnjava Tasić.

On podseća da Evropska unija na početku nije najavljivala tako velike pakete sankcija, jer se verovalo da će to biti neki manji konflikt.

"Isključenje Rusije iz SWIFT sistema se najavljivao kao ekstremna mera i smatralo se da do toga neće doći, a na kraju je došlo do toga i do još ekstremnijih mera kao što je zamrzavanje deviznih rezervi Rusije koje čuva u bankama u inostranstvu. Jedino su napravljeni izuzeci za energiju. S tim se nije računalo i sada to izaziva velike posledice, nešto na šta svet nije spreman", kaže Tasić.

On objašnjava da Rusija nema veliki javni dug i da je on na oko 20 odsto, ali da pošto je pod sankcijama, uvela je da se strani dug ne može plaćati u stranoj valuti, već samo u rubljama.

"Oni duguju u stranoj valuti i ako sada to ne plate moraće da proglase bankrot zbog toga što neće da plate u stranoj valuti. Kad imate bankrot jedne zemlje, to se preliva na sve. Imate banke kojima Rusija duguje i one su sada u problemu", kaže Tasić.

Da li juan može da zameni dolar?

Dok je Kina otvoreno upozorena od strane SAD da ne pomaže Rusiji, objavljeno je da države-članice Evroazijskog ekonomskog saveza i Kina rade na projektu nezavisnog međunarodnog valutno-finansijskog sistema.

Ekonomista Tasić, međutim, smatra da je u ovom trenutku dolar ipak nezamenjiv.

"To je možda dugoročnije rešenje, ali danas dolar dominira sa 50 do 60 odsto, a evro sa 20, pa potom juan i funta i sve ostalo. U svim tim međunarodnim odnosima vam na kraju treba dolar. Čak i za trgovinu sa Kinom su transakcije najčešće u dolarima. Zbog toga je dolar sada nezamenjiv. To daje SAD mogućnost da uvode sankcije i onda druge zemlje gledaju da nekako promene taj sistem, ali to ne ide lako, jer je to jedna mreža. Svi su već u dolaru ili evru i sada gledaju da to promene, ali osnivanje novog finansijskog sistema praktično od nule, neće ići lako, jer juan i dalje nema neku veliku ulogu u svetu", ukazuje Tasić.

Ekonomista ukazuje da inflacija i u Evropi i u svetu raste od prošle godine, a da je to bilo od 6 do 8 odsto godišnje. On smatra da je najveći problem nepovoljan trenutak u kojem je buknuo ratu Ukrajini, jer je naglo prekinuo oporavak svetske privrede od korona pandemije.

"Kada imate inflaciju vi hoćete da je zaustavite i ove godine su krenule sve centralne banke to da rade. Kada zaustavljate inflaciju, vi povlačite novac, smanjujete likvidnost, dakle ima manje para za sve. To je jako neprijatan proces, a u sred njega vi dobijete ovaj rat i sankcije i jedan nagli prekid. U najgorem mogućem trenutku, kada je svetska ekonomija već u jednoj krizi, dakle kada se novac povlači, dobijete ovo što duplira problem. Dakle, goreg trenutka nije moglo biti", smatra Tasić.

On napominje da je u svim zemljama u protekle dve godine zabeležena velika javnu potrošnju i da je monetarna politika bila usmerena na štampanje novca. Kako je naveo, Američki FED i Evropska centralna banka su mesečno štampali i više od 40 milijardi dolara ili evra dodatnog novca, da bi se sprečila pandemijska kriza.

"Krajem prošle godine se krenulo sa smanjenjem i centralne banke su počele da govore da će da smanje štampanje novca i da postepeno podižu kamatne stope. To je trenutno stanje ekonomske politike - smanjujemo dotok novca, dižemo kamatne stope, berze su već počele da reaguju na to i videlo se da će ti potezi usporiti svetsku ekonomiju", napominje Tasić.