Igre 
Gordijev čvor pritiska na Rusiju: Niti Evropa može bez ruskog gasa, niti Moskva bez evropskih potrošača
Komentari12/03/2022
-19:59
"Zabrana uvoza ruske nafte gurnula bi Nemačku u haos i već sutra ne bismo mogli da se krećemo" - na ovaj način je nemačka šefica diplomatije Analena Berbok odgovorila na sve učestalije pozive da Evropska unija uvede još čvršće mere protiv Moskve zbog invazije na Ukrajinu i zabrani uvoz ruskih energenata.
Na invaziju su gotovo sve evropske države odgovorile sankcijama protiv Moskve i sve su primenile sličnu strategiju - ukoliko se konflikt nastavi, sankcije će se zaoštravati. Polje energetike, međutim, ostavljeno je kao poslednja tačka o kojoj bi trebalo da se raspravlja.
I u trenutku kada su iz Evrope počeli da stižu signali da se o zabrani uvoza energenata zapravo razmišlja, Sjedinjene Američke Države su reagovale ekspresno i u utorak uvele embargo. Predsednik Džo Bajden rekao je da ruska nafta više neće biti prihvatljiva u američkim lukama i da će američki narod na ovaj način "zadati udarac ratnoj mašineriji Vladimira Putina".
Međutim, SAD i Evropa nisu isto i njihova zavisnost od ruskih energenata nije ni približno slična. Baš zbog toga analitičari ocenjuju da je zabrana u Evropi malo verovatna. Embargo na naftu, koji bi posledično doveo i do zabrane uvoza gasa, bio bi "dvostruki udar" u kom bi štetu snosila i jedna i druga strana.
Energetska (ne)zavisnost
Američka odluka o zabrani uvoza ruske nafte, prirodnog gasa i uglja donesena je jednostrano, odnosno bez evropskih saveznika kod kojih zasad postoji neslaganje u vezi sa tim pitanjem. Iz tih razloga, kako ocenjuju analitičari, ovime SAD ne ugrožavaju niti svoju, niti rusku privredu.
Američki uvoz iz Rusije, piše CNN, čini mali deo američkog energetskog portfolija, oko 8 odsto u 2021. godini, od čega je oko 3 odsto sirova nafta. Priprema za ovaj potez trajala je poslednjih nedelju dana, tokom kojih su ekonomski zvaničnici Bele kuće bili angažovani na pripremi plana upravljanja u vezi sa odlukom o zabrani.
Američko Ministarstvo energetike je izvestilo da je u poslednje dve nedelje februara uvoz ruske nafte iz Rusije pao na nulu pošto su američke kompanije prekinule veze sa Rusijom, efektivno sprovodeći sopstvenu odluku o zabrani.
Povezane vesti
Međutim, kako je za Euronews Srbija objasnio redovni član Akademije inženjerskih nauka Milun Babić, reč je više o "pokaznoj stvari" jer je uvoz nafte iz Rusije na oko tri odsto.
"To je više pritisak na druge zemlje da učine isto, a one se opiru, jer nemaju energetske resurse. Sa Evropom je potpuno drugačija situacija i pojedine zemlje su potpuno zavisne od ruskog gasa. EU je nastala kao posledica borbe nacija koje je čine da obezbede sebi energiju", rekao je on.
Tanjug AP/Andrew Harnik
I tu zapravo nastaje čitav problem u kom se i Rusija i Evropska unija nalaze u svojevrsnoj pat poziciji iz koje obe strane mogu da izađu kao "poražene" i sa velikim gubicima. Naime, ne samo da bi ovo bio udarac na "žilu kucavicu" ruskog profita, već bi Evropa ostala bez energenata u trenutku kada još nisu dovoljno razvijene alternative ruskom gasu.
Rusija Evropi obezbeđuje čak 40 odsto prirodnog gasa za grejanje, struju i industrijske proizvode, kao i četvrtinu nafte, a zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak već je zapretio da bi zabrana uvoza nafte dovela i do "zavrtanja" gasa Evropi i da niko ne bi imao koristi od toga.
Da bi te sankcije teško pogodile Evropu, a na duže staze i Rusiju, smatra energetičar Miloš Zdravković. On za Euronews Srbija objašnjava da je energetika oblast u kojoj važe "zakoni biznisa" i da Rusija taj biznis izvozi. Ukoliko bi došlo do zabrane izvoza nafte, a onda i gasa, cela priča bi otišla predaleko.
"Moje lično mišljenje je da do toga neće doći zato što koliko god da su Rusi sad pogođeni zapadnim sankcijama, američkim sankcijama, oni su u periodu od kraja novembra prošle godine do sada ostvarili ekstra profite", rekao je on i dodao da ruske kompanije u ovom trenutku ostvaruju ogromne dodatne profite.
Nesloga u EU i alternative
I dok se svet, kako je rekao britanski premijer Boris Džonson, ujedinjuje u nameri da preduzme konkretne korake kako bi se manje oslanjali na rusku naftu, konkretna protivljenja, očekivano, postoje.
Povezane vesti
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok obrazložila je odluku Berlina da ne uvodi zabranu na uvoz ruske nafte u znak odmazde za invaziju na Ukrajinu, rekavši da bi takva zabrana Nemačku gurnula u haos koji bi predstavljao pobedu, a ne pritisak za Kremlj. I šef diplomatije EU Žozep Borelj napomenuo je da Brisel neće slediti Bajdena.
AP/Hasan Jamali
Kako je za Euronews Srbija objasnio Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put, energetski sektor je sfera u kojoj su Rusija i evropske države najviše povezane.
"Blizu 50 odsto nafte i gasa koje Rusija izveze ide na evropsko tržište. S druge strane bi trebalo gledati da i evropske države poput Nemačke, Austrije i Italije nemaju trenutno puno alteranitiva. Rusija preti da će isključiti gas, što pravi štete EU, ali treba uzeti u obzir da pravi štete Rusiji pošto ako ne distribuirate gas onom bloku koji vrši kupovinu 50 odsto vašeg gasa onda pravite sebi finansijsku štetu", rekao je on i dodao da 40 odsto ruskog prihoda dolazi iz prodaje nafte i gasa.
Povezane vesti
A plan da se Evropska unija otarasi ruskog gasa oročen je na 2030. godinu. Taj plan, koji je u utorak predstavila Evropska komisija, predviđa da se do ukidanje zavisnosti EU od fosilnih goriva iz Rusije "dođe pre 2030. godine i to diverzifikacijom snabdevanja gasom kroz veći uvoz tečnog prirodnog gasa od neruskih dobavljača, većom proizvodnjom i uvozom biometana i obnovljivog hidrigena". Planom su predstavljeni i brže smanjenje upotrebe fosilnih goriva u evropskim domaćinstvima i industriji, povećanje energetske efikasnosti, obnovljivih izvora i elektrifikacije u EU.
"EU pokušava da se prebaci na korišćenje sunca. Nemačka je pogasila dosta svojih atomskih elektrana, ali oni sad najavljuju i rade na tome da energane osposobe za rad. Moraju da obezbede energiju. Nemačka i Holandija se opiru uvođenju sankcija i ne mogu da postignu kosenzus, a ostali čija je zavisnost od ruskih energenata veća, čekaju rasplet", rekao je Babić.
profimedia
A saga oko energenata, kako je i očekivano, već je uticala da cene "podivljaju". Kako piše Glas Amerike, analitičari upozoravaju da bi cene sirove nafte mogle da dostignu 160, pa čak i 200 dolara po barelu. Tako visoke cene nafte bi mogle da dovedu do rasta prosečne cene goriva u SAD na više od 5 dolara po galonu, što Bajden i drugi političari pokušavaju da izbegnu.
Cene su nastavile rast i danas pošto su američka zabrana uvoza ruskih energenata i plan Velike Britanije o postepenom ukidanju tog uvoza iz Rusije do kraja godine izazvali zabrinutost da će globalne ponuda biti osetno manja. Evropska nafta Brent za isporuku u narednim mesecima (fjučers ugovori) porasla je za 2,17 dolara ili 1,7 posto, na 130,15 dolara po barelu na noćašnjem azijskom trgovanju, nakon skoka od 3,9 procenata prethodnog dana, preneo je Rojters.
Usijane cene nafte, koje su na najvišem nivou u poslednjih 14 godina, mogle bi da utiču na pad potražnje za gorivom, jer potrošači reaguju na poskupljenje goriva na pumpama i na visoke račune za struju smanjenjem potrošnje i putovanja, upozorili su u ponedeljak najviši energetski stručnjaci.
Gde je tu Kina?
Iako se gotovo sve vreme trajanja sukoba držala po strani, Kina je na zabranu energenata odgovorila rečima da će to rezultirati ekonomskim problemima koji će pogoditi sve strane. Kako je rekao portparol Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđen, Peking se protivi jednostranim sankcijama koje nisu zasnovane na međunarodnom pravu.
Kako piše Glas Amerike, SAD bi rusku naftu mogla da nadomesti uvozom iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Rusija bi, sa druge strane, mogla da nađe alternativne kupce za svoje gorivo, možda u Kini ili Indiji, ali bi verovatno morala da je prodaje po mnogo manjoj ceni, zato što sve manje kupaca želi rusku naftu.
Kina kupuje trećinu ruske sirove nafte. Malo je, međutim, verovatno da će Kina odbaciti druge zemlje od kojih kupuje sirovu naftu (Saudijska Arabija, Angola, Irak, Iran...) i ekskluzivno uvoziti samo iz Rusije. Sve da to i želi, kako piše Index.hr, ne može zbog nedostatka infrastrukture, odnosno naftovoda i gasovoda. Kina bi dakle, donekle, mogla da ublaži udarac sankcija Zapada na Rusiju, ali ni izbliza dovoljno.
Preporuka za vas
Komentari (0)